• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 11 42 80 267

SRB | ENG


Rad je objavljen u godišnjoj publikaciji Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu - "Intelektualna svojina i internet 2018"


 

PRIMENA BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJE U AUTORSKOM PRAVU


Rezime:

Ekspanzija interneta i digitalizacija sadržaja donela je velika iskušenja autorima i nosiocima autorskih prava u čitavom svetu, naročito u smislu ostvarivanja prava koja su im zakonom garantovana. Decentralizovani internet koji je ušao na mala vrata u sajber prostor, donosi nove probleme kada je praćenje prikazivanja i deljenja zaštićenog sadržaja na internetu u pitanju, naročito zbog visokog stepena anonimnosti i odsustva centralizovanih servera, što otežava kontrolu saobraćaja. Međutim, upravo nova tehnologija, odnosno blockchain kao nosilac pomenute decentralizacije, koji je osmišljen kao digitalna baza podataka ili digital ledger  predstavlja ujedno izazov i šansu za unapređenje položaja autorskih dela na internetu.


Ključne reči: Blockchain, Autorsko pravo, Intelektualna svojina, Digital Ledger, Kriptovalute, Bitcoin


1. UVOD

Prva pomisao pri pomenu reči blockchain, za skoro svakog je – Bitcoin, uz koji je ova tehnologija i prvi put primenjena. Najpre u senci prve i još uvek najznačajnije kriptovalute, a potom i kao zasebno tehnološko rešenje, blockchain se pokazao podobnim za daleko širu primenu od one koja joj je prvobitno bila namenjena od strane tvorca Bitcoin-a, koga je razvio neidentifikovani programer ili grupa programera, pod pseudonimom Satoshi Nakamoto.[1]Blockchain, ili digital ledger, kako ga još nazivaju, je decentralizovana baza digitalnih podataka, koja koristi kriptografske algoritme za beleženje i potvrđivanja prometa informacija na mreži. Može biti definisana i kao distribuirana, deljena, šifrovana baza podataka, koja služi kao javno skladište informacija koje nije podložno naknadnim promenama i prepravkama.

Tehnologija je dobila to ime jer se sastoji od zapisa koji su grupisani u blokove, a blokovi u nizu čine lanac. Svaki blok se kreira kroz saglasnost učesnika na mreži. Saglasnost ili potvrđivanje transakcija se može izražavati na više načina zavisno od vrste blockchain tehnologije odnosno platforme na kojoj se ona zasniva. Svaki od načina ima svoje prednosti i mane.[3] Kako je mreža pomenutih blokova odnosno lanaca unutar zapisa, ništa drugo nego digitalna baza podataka, u javnosti se odomaćio i drugi naziv za blockchain tehnologiju – digital ledger.

A Bitcoin se najuopštenije može opisati kao decentralizovani open source softver koji ima za cilj emitovanje i razmenu istorimene elektronske valute, koga pored decentralizovane prirode koja dozvoljava tzv peer-to-peer saobraćaj, karakteriše i anonimnost, odustvo administrativne i centralzovane kontrole i nadzora, kao i jedinstven sistem obrade i potvrđivanja transakcija korišćenjem računara – rudarenje (mining).

Pored Bitcoin-a, blockchain je najlakše objasniti kroz „pametne“ ugovore na kojima počivaju prava i obaveze učesnika u transakcijama baziranim na ovoj tehnologiji.A pametni ugovori se mogu odrediti na različite načine zavisno od toga da li se taj pojam determiniše s pravnog ili tehničkog gledišta.

Termin „pametni ugovor“ (smart contract) prvi je upotrebio i definisao Nick Szabo, koji ga je nazvao skupom prava i obaveza izraženih u programerskom kodu.[5] Još precizniju definiciju pametnih ugovora dao je Gideon Greenspan – „Pametni ugovori“ su deo programerskog koda, sačuvanog u blockchain bazi, koji omogućava zapisivanje i čitanje transakcija. [6]

Ukoliko spojimo pravni i tehnološki pristup definisanju možemo reći da su tzv. pametni ugovori zapravo delovi softvera gde je saglasnost volja izražena u elektronskoj formi, čiji je sadržaj odnosno dokaz njihovog zaključenja izražen u programkom jeziku (kodu) i nalazi se u blockchain bazi podataka.

Osobina koja razlikuje „pametne ugovore“ od standardnih je digitalna forma odnosno činjenica da su ovi ugovori sastavljeni u programskom kodu.

Druga bitna karakteristika ovih ugovora je njihovo automatsko delovanje na prava i obaveze ugovornih strana u blockchain-u. Samim tim što  se o njihovom zaključenju i realizaciji „brine“ programski kod, u njihovom slučaju ne postoji potreba za dodatnom potvrdom ispunjenosti ugovornih obaveza od strane treće strane, npr. potvrde banke o deponovanju novčanog davanja na račun druge ugovorne strane  Uloga softvera koji zadržava prestaciju jedne strane do ispunjenja ugovorne obaveze druge, zapravo je rešila problem nedostatka poverenja između ugovornih strana koje se nalaze na udaljenim teritorijama ili se čak i ne poznaju.

Druga bitna razlika između ovih ugovora i tradicionalnih je što „pametni ugovori“ omogućavaju praćenje beleženje čitave transakcije, od činidbe prodavca pa do isplate kupca. Kod klasičnih ugovora, verifikacija ispunjenja često zahteva pružanje dokaza o činidbi i veliki protek vremena. Kod automatskih transfera, trgovine kriptovaluta recimo, ispunjenost ugovora se verifikuje u realnom vremenu.[7]

U vreme kada ih je Szabo definisao tzv. pametni ugovori se nisu mogli implemetirati u praksi, zbog nedovoljne razvijenosti visokih tehnologija, tako da je ovaj institut morao da sačeka dvadeset godina da bi se stekli uslovi za njegovu primenu.[8]

Međutim, ako stavimo akcenat na automatizaciju zaključivanja i izvršenja ugovora, „pametni ugovori“ su bili prisutni mnogo ranije u praksi. Najbolji i najbazičniji primer je možda automat za kupovinu konditorskih proizvoda ili kafe i pića, koji reaguje na ubačen metalni ili papirni novac i dat nalog pristiskom određenog tastera. Dalje, trgovina hartijama od vrednosti na berzama je već duže vreme automatizovana, na način da softver izvršava naloge kupca odnsono prodavca ukoliko se ispune unapred programom određeni uslovi na tržištu. Skoro 79% svih transfera u Sjedinjenim Američkim Državama obavljeno pomoću softvera.[9]

Iako su se sa razvojem digital ledger platformi druge generacije kao što je Ethereum[10] i pametni ugovori menjali u pravcu veće prilagodljivosti i šire primene, prvi „pametni ugovor“ implementiran u Bitcoin blockchain po svojim karakteristikama i pravnoj prirodi odgovara Escrow pravnom poslu, sličnom  ugovoru o namenskom depozitu.[11]

Naime, sa pojavom učestalog plaćanja preko interneta, online trgovine na daljinu, a naročito transakcija koje uključuju razmenu kriptovaluta, ovaj stari bankarski pravni posao ponovo je aktuelizovan  u savremenom ekonomskom i tehnološkom kontekstu. Posebnu važnost ovi ugovori imaju u slučajevima kada se vrši transfer velikog novčanog iznosa, na daljinu ili između ugovornih strana koje do tog trenutka nisu imale ustanovljenu poslovnu praksu niti izgrađeno poverenje. [12]

Upravo su pravni poslovi stranaka između kojih ne postoji ili se ne podrazumeva poverenje polje gde tzv. pametni ugovori mogu doprineti najviše. Zapravo blockchain tehnologija nam je donela jedan sasvim novi oblik poverenja.[13] Sistem na kome počiva tehnologija je podoban da omogući stanje u kojem vlada poverenje u pravnom odnosu, čak i kada tog poverenja nema odnosno kada se ugovorne strane i ne poznaju.

U širem smislu digital ledger neraskidivo deluje na promene na samom internetu i čini ga decentralizovanim, u odnosu na internet kakav poznajemo i koji je pod apsolutnom i centralizvanom kontrolom. Na primer, formiranje društvene mreže poput Facebook-a na decentralizovanoj digital ledger platformi, programski kod odnosno „pametni ugovor“ implementiran u isti bi direktno slao prihod od oglašavanja samom korisniku, a ne kompaniji koja je centralizovala mrežu i biznis.[14]


2. PRIMENA BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJE

Digital ledger je izuzetno primenljiv mehanizam u praćenju kretanja robe i plaćanja, naročito u intenacionalnim transakcijama. U finansijskom sektoru je već napravljen pomak ka implementaciji sistema globalnih transakcija kroz protokol, sličan blockchain-u, koja povezuje banke i finansijske institucije i transfere između njih čini bržim i jeftinijim.[15]

Međutim, možda najveći potencijal za svoju primenu blockchain ima u industriji nekretnina, gde ulogu registra može preuzeti upravo ta tehnologija, a vlasnik nepokretnosti može izvršiti prenos bez ikakve interakcije sa registrom ili javnim beležnikom, čije će postojanje u centralizovanom smislu i današnjoj formi biti takođe upitno. Svaki novi transfer predmetne imovine bi bio deo zapisanog lanca vlasništva. Tako se mogu beležiti državina, tereti ili sporovi.

Pored katastra nepokretnosti, na isti način tehnologija može biti korišćena i za vođenje matičnih knjiga rođenih, umrilih, venčanih, registra privrednih subjekata, ali i ostvarivanja glasačkih prava na izborima bez fizičkog prisustva na glasačkom mestu itd.

Generalno blockchain može biti korišćen i za uspostavljanje specifičnog ambijenta za zaključivanje ugovora, gde se isti mogu zaključivati automatski, bez ljudskog prisustva i svođenjem aktivnog delovanja ugovornih strana na minimum, što mu daje veoma širok dijapazon primenljivosti. Sistem direktne komunikacije subjekata na mreži otvara put međusobnoj komunikaciji odnosno razmeni vrednosti bez potrebe da ista vrši preko centralizovanih platformi ili poslovnih banaka. Naime, blockchain je specifičan ekosistem koji podržava sistem razmene podataka i mikroplaćanja između softvera implementiraih u elektronske uređaje, po principu machine-to-machine.[16] [17]

Transakcije unutar digital ledger baze podataka karakteriše omogućavanje transfera digitalne imovine (ili virtuelnog reprezenta fizičke imovine u vidu digitalnog koda ili drugog elektronskog zapisa) na način da olakšava kako sam transfer tako i vođenje i ažuriranje evidencije.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, do 2027 oko 10% svetskog DBP-a će biti skoncentrisano u tehnologiji baziranoj na blockchain-u.[18]

 


3. PRIMENA BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJE U PRAVU INTELEKTUALNE SVOJINE

Na isti način kako se može primeniti i kod vođenja registra nepokretnosti i prenosa prava na njima, blockchain ostavlja dosta prostora za implementaciju u oblastima koje potpadaju pod pravo intelektualne svojine. Tako ova tehnologija najpre može biti osnov za uspostavljanje registara patenata ili žigova, kao najvažnijih i najzastupljenijih prava industrijske svojine.

Pored olakšanog procesa registracije i smanjivanja mogućnosti grešaka ili protivzakonitog delovanja ljudskog faktora, blockchain sistem olakšava promet prava intelektualne svojine. Pri čemu se svaka transakcija, bilo da je reč o promeni vlasnika ili korisnika samog prava beleži na mreži, bez mogućnosti da već zapisane promene naknadno budu menjane.

Isti princip značajno olakšava zaključivanje ugovora o licenci na globalnom nivou, uz pomoć pametnih ugovora, gde stranke prostim prihvatanjem uslova, stupaju u ugovorno pravni odnos, bez direktnog kontakta i dodatnih aktivnosti, a kod tzv javnih blockchain platformi, uvidom u bazu, jednostavno je utvrditi sve promene koje prate određeno pravo.

 


4. BLOCKCHAIN I AUTORSKO PRAVO

Prema Bernskoj konvenciji na temeljima koje su građeni naša autorsko pravna terorija i zakoni, autorska dela ne podležu registraciji da bi kao takva bila prepoznata.[19] Međutim, neka vrsta obezbeđenja dokaza u cilju dokazivanja autorstva kroz pravo prvenstva u vremenu, predviđena je između ostalog i našim zakonom, a takođe uspešno fukcioniše i u praksi.

Naime, iako Zakon o autorskim i srodnim pravima ne predviđa registraciju niti bilo kakav vid prethodnog odobrenja kao uslov za ostvarenje autorsko-pravne zaštite, već se ista stiče trenutkom nastanka autorskog dela (princip neformalnosti zaštite[21]), u praksi je potrebno obezbediti dokaz o njegovom postojanju odnosno posedovanju određenom trenutku, a sve radi lakšeg dokazivanja prava prvenstva u vremenu. Zbog toga autori često uz potvrdu deponuju primerke svog dela kod specijalizovane agencije ili državnog organa nadležnog za intelektualnu svojinu (Zavod za intelektualnu svojinu u Republici Srbiji).

I pored pitanja da li bi jedan vid deponovanja samog dela u elektronskoj formi ili digitalnog koda kao reprezenta fizičkog primerka dela u digital ledger bazu podataka bio smatran nekim vidom registracije suprotno Bernskoj konvenciji ili načinom obezbeđivanja dokaza, ovakvo određivanja autorskog dela može označiti revolucionarnu promenu na polju dokazivanja autorstva, obračuna trajanja prava, ali i praćenja lanca nosilaca pravakroz vreme.[22]

Upis dela u blockchain se može raditi na način što će delo prilikom deponovanja kroz blockchain algoritam dobijati svoj kriptovani hash kod, koji će biti njegova legitimacija na mreži. A zbir tako kriptovanih kodova koji reprezentuju autorska dela, mogu činiti registar odnosno bazu autorskih dela.[23]

Kada je reč o prenosu ili ustupanju prava, kod svakog novog prenosa  ili ustupanja prava ugovorom, transakcija se upisuje u blockchain bazu, čime se registruje svaka promena koja prati to delo.[24]

Zakon o autorskim i srodnim pravima predviđa autorski ugovor, kao formu saglasnosti volja kojom se prenose autorska prava na određenom delu. Međutim, u uporednom pravu, često se za isti pravni posao koristi ugovor o licenci, čija je forma prema našem pozitivnom pravu i pravnoj teoriji rezervisana za prava industrijske svojine.[25]

Autorska dela koja su u digitalnom formatu mogu biti razmenjivana direktno unutar baze u vidu fajlova. Međutim, potencijalna veličina fajlova predstavlja veliko iskušenje za platforme koje nude ovakve usluge, jer u velikom količinama značajno opterećuju i usporavaju mrežu.

Postoji i drugi način da se autorsko delo registruje u bazi. Tako, za svako delo se može emitovati token na odgovarajućoj platformi, ćiji imalac će moći da se legitimiše kao nosilac autorskih prava.[26] Međutim, treba imati u vidu da će takav vid zabeležbe prometa biti primenljiv jedino na imovinska prava koja su prenosiva, dok bi ličnopravna ovlašćenja, koja pripadaju isključivo autoru, ostala vezana za lice koje je prilikom prvog upisa u bazu označeno kao njihov nosilac.[27] Samim tim, upis podataka o autoru na mrežu primarno bi imao za cilj pomoć prilikom dokazivanja autorstva i prvenstva u vremenu, odnosno olakšanje ostvarivanja prava koja mu zakon garantuje.

Pored funkcije registra, kontrole kretanja prava zabeleškama u blockchain bazi, ova tehnologija može značajno doprineti efikasnosti kod naplate naknada na ime korišćenja autorskih dela.

Naime, tehnologija druge generacije blockchain-a, kojoj pripada i Ethereum, omogućava transfere više nivoa prava kroz izražavanje saglasnosti volja u fomi pametnih ugovora, čiji sadržaj u programerskom kodu određuju same ugovorne strane.[28] Tako, potencijalni korisnik stupanjem u ugovorni odnos, sa pravima i obavezama implementiranim u programerski kod, nakon isplate dogovorene naknade, dobija pristup pravima na delu u obimu u kom je to ugovorom usaglašeno.

Takođe, u pomenute ugovore čiji je predmet određeno pravo na autorskom delu, može biti uključen i escrow sistem naplate nadoknade, u kom bi sama blockchain platforma zadržavala prestaciju jedne strane u vidu depozita, dok ne stigne potvrda druge strane da je digitalni zapis ili delo u fizičkom obliku isporučena u skladu sa ugovorom.

Ovaj model je izuzetno povoljan za emitovanje sadržaja putem online stream servisa, gde se korisniku ne dozvoljava preuzimanje primerka dela, već isključivo jednokratno korišćenje autorskog dela uz dogovorenu naknadu.

 


4.1.  KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKOG PRAVA UZ POMOĆ BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJE

Individualno ostvarivanje autorskog prava, primenljivo je samo do određenog stepena. Usled razvoja i širenja elektronskih medija, još pre nekoliko decenija se postavilo pitanje na koji način vlasnici prava mogu ostvariti naknadu na ime korišćenja njihovih dela. Prinicip individuanog ostvarivanja u tom slučaju bi bio samo teoretski izvodljiv. Na primer, da bi određena radio stanica emitovala snimljen muzički audio materijal, morala je prethodno da kontaktira sve autore, aranžere ili izvođače koji su na njegovoj produkciji učestvovali, dogovori i isplati naknadu za to.[29]

U cilju rešavanja tog pitanja, došlo se do nesavršenog, ali ipak zadovoljavajućeg rešenja koje je uključivalo naplatu nadoknada preko organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih (i srodnih) prava, koje su na neki način zastupnici autora u naplati naknada od strane emitera njihovog sadržaja.

Iako široko prihvaćen i za sada jedini mogući sistem kolektivnog ostvarivanja prava ima svojih slabih karika, od kojih su neefikasnost, neekonomičnost i manjak transparentnosti jedne od najvećih.[30] Čak i u najuređenijim organizacijama, nedovoljna transparentnost procesa raspodele, uvek će ostavljati određeni stepen sumnje kod autora koji su iz nekih razloga imali veća očekivanja, iako realnost može biti drugačija.

Upravo implementacijom digital ledger tehnologije u sistem kolektivnog ostvarivanja autorskih prava, može se napraviti veliki pomak ka nadomešćivanju dosadašnjih nedostataka. Programerski kod bi skoro potpuno zamenio angažovanu radnu snagu, što bi se odrazilo kako na ekonomičnosti tako i na smanivanje rizika od ljudskog faktora, a naplata i preraspodala prihoda na račune autora bi se vršila u realnom vremenu.

Takođe, transparentnost, koja jedna od osnovnih karakteristika blockchain-a, ne bi više bila upitna, jer bi svi podaci od krajnjih korisnika autorskih dela, do naplate i raspodele na autore bili vidljivi na mreži.

 


4.2. DELA SIROČAD I BLOCKCHAIN

Poseban izazov za autorsko pravnu teoriju i praksu je rešavanje problema korišćenja autorskih dela kod kojih autori i nosioci prava nisu poznati. Takozvana dela siročad (engl. orphan work) predstavljaju autorska dela (knjige, novine, muzika i film) čiji period autorsko-pravne zaštite nije protekao, ali u čijem slučajnu nije moguće pronaći odnosno kontaktirati autore i imaoce autorskih prava zbog toga što su nepoznati ili nedostupni.[31]

U vremenu interneta i masovne digitalizacije, aktuelizovano je pitanje statusa „dela siročadi“, pa je tako još 2012. godine Evropski parlament usvojio Direktivu EU o određenim dozvoljenim načinima korišćenja „dela siročadi“ , kojim je predviđeno formiranje jedinstvene baze podataka pod upravom centralne institucije.[32] U tom cilju je po donošenju ovog propisa i formirana baza podataka u okviru Zavoda za intelektualnu svojinu EU (EUIPO, ranije OHIM).[33]

S obzirom na mogućnosti koje pruža upravo bi blockchain tehnologija znatno efikasnije rešila problem vođenja jedne takve digitalne baze podataka, ali i regulisala pitanje njihove upotrebe na tržištu, kroz praćenje prometa.


4.3. BLOCKCHAIN NA TRŽIŠTU UMETNIČKIH DELA

Tržište umetnina jedno je od najrazvijenih, a poslovi vezani za iste najunosnijim. Zbog toga je tržište podložno nelegalnim aktivnostima i sa izraženom visokom stopom kriminala, koji se ogleda kako u falsifikovanju postojećih slika tako i u stvaranju novih dela koristeći način rada i kreativni izraz  poznatih slikara kojima bi ta dela kasnije pripisivali, a sve da bi se na taj način pribavila pritivpravna imovinska korist.

Specifičnost umetničkih dela, doprinosi otežanom dokazivanju njihove autentičnosti i porekla.  A u nedostatku drugih valjanih dokaza, specijalizovani veštaci za procenu umetnina svoje nalaza često zasnivaju upravo na dokazanom poreklu dela.

Zbog toga je blockchain veoma brzo bio prepoznat od strane aktera tržišta umetnina, kao tehnologija koja može pomoći u transparentnom praćenju porekla dela, uz visok stepen sigurnosti. U tom cilju je i osnovan veliki broj kompanija koje se bave registracijom odnosno sertifikacijom autentičnih umetničkih dela kroz digital ledger bazu podataka.[34] Tako je privatna kompanija Verisart razvila decentralizovan i bezbedan registar umetnina, koji pruža olakšano dokazivanje autentičnosti deponovanih dela. Zapisi o delima su kriptovani i deponovani u bazu. A digitalni sertifikati koji se dodeljuju za registrovana dela su jednostavni za upravljanje i promet.[35]

 


 4.4. DECENTRALIZOVANI INTERNET UOPŠTE I AUTORSKO PRAVO

Decentralizacija interneta, ili „internet 3.0“ kako ga još nazivaju (čiji je sastavni deo i blockchain), može biti mač sa dve oštrice u odnosu na poštovanje prava intelektualne svojine.[36]

Iako blockchain tehnologija donosi niz mogućnosti kada su registracija i praćenje intelektualne svojine u pitanju, decentralizovane platforme nude veću slobodu i viši stepen anonimnosti kada se radi o komunikaciji na internetu, što se može direktno odraziti na utvrđivanje povreda, a naročito na identifikaciju štetnika.

Decentralizovana peer-to-peer mreža dozvoljava korisnicima da se uz pomoć softvera direktno povežu se određenim kompjuterom, što korisnici koriste za nesmetanu razmenu primeraka (najčešće tuđih) autorskih dela i predmeta srodnopravne zaštite.[37]

Upravo ovakav način razmene sadržaja je bio povod poznatog sudskog spora između velike producentske kuće MGM Studios Inc. i kompanije za razvoj i prodaju softvera Grokster, Ltd.[38] Postupak je pokrenut zbog distribucije besplatnog softvera koji omogućava korisnicima da razmenjuju elektronske fajlove kroz peer-to-peer mrežu (nazvanu tako jer omogućava direktnu komunikaciju između korisnika izvan centralizovanih servera).[39] Iako je predmet rešen poravnanjem u korist MGM-a, bez presude, odluka o prethodnom pitanju upućenom Vrhovni sud, ukazivala je na to da kompanija koja proizvodi ili distribuira softver koji omogućava pirateriju kroz ilegalno preuzimanje primeraka autorskih dela, može biti odgovorna.[40]

Takođe i pitanje odgovornosti Internet servis provajdera (ISP) u povredi autorskog prava koje još uvek deli pravnu teoriju i praksu, jer sukobljava prava koja se tiču prava zaštite podataka ličnosti s jedne i autorsko pravo s druge strane, prenosi se dalje u kontekst decentralizovanog interneta, na način što menja koncept razmene i učešća ISP-a u istoj, ali i kroz tehnološka rešenja koja s jedne strane predstavljaju izazov, a s druge nude izvesna rešenja.[41]

Sudska praksa vodećeg pravnog sistema kada je borba za autorsko pravo u pitanju, Sjedinjenih Američkih Država, među prvima je izrekla svoj stav. Naime, presudom u postupku  Playboy Enterprises, Inc. v. Fren-, sud je zauzeo stav da je ovaj servis povredio autorska prava Playboy-a dozvolivši korisnicima postavljanje (upload) i preuzimanje (download) autorskih fotografija.[42] Tuženi se branio stavom da nije znao da su korisnici razmenjivali taj sadržaj. Sud je svoju odluku obrazložio kroz tvrdnju da je tuženi morao znati za razmenjeni sadržaj jer je imao pristup istom.

Međutim, sud je u drugom postupku Religious Tech. Ctr. v. Netcom On-Line Commc'n Servs., Inc., dve godine kasnije, napravio presedan i odlučio da bulletin board services ne preuzimaju odgovornost za činidbe drugih na mreži.[43] [44] Ova odluka je bila prekretnica u usvajanju propisa koja je isključila direktnu odgovornost internet servis provajdera za povredu  autorskih prava u SAD.[45] Nakon sudske prakse, slična rešenja su implementirana i u pozitivno pravo SAD, ali i Evropske unije.[46] [47] [48]

Kada odredbe zakona o ograničenju odgovornosti provajdera sagledamo kroz prizmu aktuelne blockchain tehnologije koji decentralizovanu mrežu podiže na značajno viši nivo uz bitnu karakteristiku – anonimnost, iskušenja zbog identifikacije pojedinačnih korisnika koji krše zakon će biti još veća.

Međutim, čini se da će autori i nosioci autorskih prava steći više prednosti dolaskom nove tehnologije. Kroz ponudu licenci raznih nivoa, i sa atraktivnim cenama, autori sadržaja mogu motivisati promene u kulturi ponašanja korisnika, a naročito kompanije i pojedince koji razvijaju softvere da se priklone legalnom korišćenju zaštićenog sadržaja. Između ostalog, velike producentske kuće mogu da investiraju u razvoj sopstvenih decentralizovanih aplikacija za pristup autorskim delima, gde će na taj način biti u prednosti.[49]


5. POTENCIJALNE PREPREKE U IMPLEMENTACIJI

Za sada je najveća prepreka za dalji razoj blockchain tehnologije u oblastima od javnog interesa, gde pripada i intelektualna svojina, je nedostatak regulative, kako na međunarodnom tako i na nacionalnim nivoima.

Velika većina država odlučila da primeni  tzv politiku čekaj i vidi (eng. wait and see), što je već postalo donekle uobičajeno kada je potreba da se zauzme stav o novim tehnološkim rešenjima u pitanju.[50] Jedan od razloga za pasivno držanje regulatora je i nezrelost same tehnologije, i podložnost spekulativnim uticajima, što se naročito odnosi na kriptovalute, najpopularniji proizvod blockchain-a. Zbog konstantnih unapređenja i novih tehnoloških rešenja, svaki propis bi nosio sa sobom rizik da vrlo brzo postane prevaziđen odnosno neupotrebljiv i podvrgnut izmenama.[51]

Digital ledger podseća na rani internet i na debatu da li je programski kod pravo samo po sebi ili može da funkcioniše unutar postojećeg pravnog sistema.[52] Naime, u vreme razvijanja globalne mreže regulatori su dugo odbijali činjenicu da internet zavređuje više pažnje. Na isti način decentralizovani internet sa svim pozitivnim i negativnim stranama, zahteva posebnu i specifičnu regulaciju. Naročito imajući u vidu sve veću rasprostranjenost sajber kriminala na onlajn crnom tržištu i njegovu povezanost sa Bitcoin plaćanjima.[53]

Neujednačenost delovanja na globalnom nivou dovela je do pravne nesigurnosti na polju primene blockchain-a. Oni malobrojni propisi koji su doneti, uglavnom su iz domena upustava, saopštenja i mišljenja državnih organa, a vrlo je malo onih iz ranga zakona i tiču se mahom kriptovaluta, a regulatornog okvira za samu tehnologiju skoro da nema.[54]

Međutim, izuzeci od ovog pravila postoje. Tako su pojedine američke države otišle nekoliko koraka dalje u njenom regulisanju. Tako je Delaware odlučio da državnu administraciju ustroji upravo na toj tehnologiji.[55] Druga država, Vermont je dozvolila da blockchain zapis bude korišćen kao verodostojan dokaz pred sudom.[56]

Pored potrebe za donošenjem, pa zatim i unifikacijom prava koje reguliše blockchain tehnologiju, kao potencijalne prepreke će se neminovno pojaviti i pitanja faktičke i pravno-tehničke prirode, koje tehnologija ili subjekt koji je primenjuje mora da reši.

Tako će na primer pitanje autorstva ili autentičnosti dela koje je upisano u mrežu biti rešavano ili kroz prethodnu proveru ili kroz formalno-pravno dodeljivanje tako zabeleženom delu status oborivog dokaza. Neminovno će se postaviti i pitanje podobnosti dela da dobije autorsko pravnu zaštitu.

Takođe, zbog specifičnosti autorskih dela koja su i po definiciji duhovna tvorevina, tehnologija nikad neće moći u potpunosti da zameni čoveka, već se njena uloga može svoditi samo na olakšano upravljanje registrima autorskih dela ili praćenje prenosa/ustupanja prava na njima kroz kriptovanu bazu podataka kakav je i blockchain.

 

 


BLOCKCHAIN APPLICATION IN COPYRIGHT

Abstract: Decentralized internet, known as Web 3.0, as well, with its peer-to-peer transfers through non centralized network, brings new copyright protection issues for authors and right holders. Although protection problems have not been solved in current Web 2.0 Internet, regulators have faced new requests from legal practice. One of the ways, how those issues can be handle, is just through web 3.0 technology and blockchain (digital ledger) as its main solution. This article is right about how digital ledger can be used in registration, transaction tracking and authorship proving purposes.


Key words: Blockchain, Copyright, Intellectual property, Digital ledger, Cryptocurrencies, Bitcoin


Regulativa, pojašnjenja i literatura:

[1] Satoshi Nakamoto. Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System. P. 3. < www.bitcoin.org>

[2] Aaron Wright and Primavera De Filippi, Decentralized Blockchain Technology

and the Rise of Lex Cryptographia, str. 1, (https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2580664) u zagradi na kraju navesti datum pristupanja sajtu. To raditi uvek kada se citira preko veb-sajta. Svaka fusnota se mora završavati tačkom.

[3] Michèle Finck: Blockchain Regulation, str. 3, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper Series

[4] Digitalna knjiga, pri čemu se pojam knjiga tumači u finansijskoj i knjigovodstvenoj konotaciji. Odnosno digitalna evidencija bilansa.

[5] Szabo N 1994, Smart contracts in Essays on Smart Contracts, Commercial Controls and Security <http://szabo.best.vwh.net/smart.contracts.html >

[6] Greenspan G 2016 ‘Beware of the Impossible Smart Contract’, Blockchain news, , http://www.the-blockchain.com/2016/04/12/beware-of-the-impossible-smart-contract> (10.04.2018.)

[7] Advokat Dragan Milić, Pametni ugovori – pojam, vrste, prednosti I nedostaci http://www.milic.rs/blog/it-pravo/176-pametni-ugovori-pojam-vrste-prednosti-i-nedostaci (26.02.2018)

[8] Ibid

[9] Levine D 2013, 'A day in the quiet life of a NYSE floor trader',Fortune, http://fortune.com/2013/05/29/a-day-in-the-quiet-life-of-a-nyse-floor-trader/ (10.04.2018)

[10] Tim Swanson, „Great chain of numbers“, https://s3-us-west-2.amazonaws.com/chainbook/Great+Chain+of+Numbers+A+Guide+to+Smart+Contracts%2C+Smart+Property+and+Trustless+Asset+Management+-+Tim+Swanson.pdf (27.03.2018.)

[11] Vid. Advokat Dragan Milić, Escrow/Ugovor o namenskom depozitu kod digitalnih transakcija – definicija I pravna priproda, http://www.milic.rs/blog/it-pravo/175-escrow-ugovor-o-namenskom-depozitu-kod-digitalnih-transakcija-definicija-i-pravna-priroda

[12] Ibid

[13] Michèle Finck – Blockchain regulation, strana 5, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper No. 17-13

[14] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, strana 143 - 148

[15] Vid.  https://ripple.com/

[16] Vid. https://www.ibm.com/internet-of-things/platform/private-blockchain/

[17] Michèle Finck – Blockchain regulation, str. 8, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper No. 17-13

[18] ‘Deep Shift. Technology Tipping Points and Societal Impact’, World Economic Forum, Survey Report, 2015, str. 24.

[19] Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works, 9. Decembar, 1886

[20] Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US), čl. 202

[21] Vid. S. Marković i D. Popović, Pravo intelektualne svojine (2017), str. 54

[22] J. Goldenfein and D. Hunter, Blockchains, Orphan works and the public domain, str. 12

[23] Hash je funkcija koja uz pomoć algoritma konvertuje reči i fraze izražene slovima i brojevima u kriptovane šifre takođe izražene nepravilno raspoređenim slovima i brojevima, ali bez značenja van funkcije, uvek jednake dužine tj broja karaktera. Tako kriptovani izrazi se implementiraju u blockchain.

[24] Ibid. 14

[25] Vid. S. Marković i D. Popović, Pravo intelektualne svojine, str. 216 i 237 (2017)

[26] Meni Rosenfeld, Overview of Colored Coins, str. 1, (https://perma.cc/TPP3-E3Y8).

[27] Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US), čl. 60 - 61

[28] Vid. https://www.ethereum.org/

[29] Vid. S. Marković, D. Popović, Pravo intelektualne svojine (2017), str. 251

[30] Neefikasnost se ogleda u preteku i do godinu i po dana od korišćenja do naplate. Neekonomičnost u visokoj ceni održavanja neprofitnih organizacija koje ubiraju i raspodeljuju naknadu, a netransparentnost u nemogućnosti autora da izvrše uvid u sve podatke o korišćenju, prihodima i raspodeli. Nemogućnost se ogleda najviše u tehničkoj neizvodljivosti jedne takve provere.

[31] Vid.  https://euipo.europa.eu/ohimportal/en/web/observatory/orphan-works-database (1.04.2018)

[32] Vid.  DIRECTIVE 2012/28/EU of the European parliament and of the Council on certain permitted uses of orphan works , 25.10.2012., Službeni list EU, 27.10.2012.  

[33] Vid. https://euipo.europa.eu/orphanworks/ (1.04.2018.)

[34] Vid. Mr K. Tomić, Problem odgovornosti u procesu autentifikacije umjetničkog djela, transparentnost i blockchain tehnologija, Digitalizacija kulturne baštine, Institut za uporedno pravo 2017

[35] Vid. https://www.verisart.com/ (15.04.2018)

[36] Decentralizovani internet je šira kategorija od Blockchain tehnologije, koja je samo jedan njegov deo odnosno jedan od načina decentralizacije.

[37] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, str. 143

[38] Vid. Metro-Goldwyn-Mayer Studios Inc. v. Grokster, Ltd., 545 U.S. 913 (2005). (https://supreme.justia.com/cases/federal/us/545/913/)

[39] Ibid.

[40] Metro-Goldwyn-Mayer Studios, Inc. v. Grokster, Ltd., 454 F. Supp. 2d 966, 971 (C.D. Cal. 2006). (https://www.courtlistener.com/opinion/2317065/metro-goldwyn-mayer-studios-inc-v-grokster/)

[41] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, strana 144 - 148

[42] Vid. Playboy Enterprises, Inc. v. Frena, 839 F. Supp. 1552, 1556 (M.D. Fla. 1993).

[43] Vid. Religious Tech. Ctr. v. Netcom On-Line Commc'n Servs., Inc., 907 F. Supp. 1361, 1382 (N.D.

Cal. 1995)

[44] Bulletin board sistem ili servis je računar ili druga digitalna platforma koja omogućava razmenu poruka ili dokumenata u digitalnoj formi između umreženih korisnika, na način što korisnici ostavljaju poruke jedni drugima u digitalnom prostoru namenjenom za to. Njegov pandan u analognom svetu bila bi kućna ili kancelarijska tabla na koju se kače na papiru zapisane poruke članovima porodice ili kolegama. Korišćen je u vreme pre razvoja interneta i danas je uglavnom prevaziđen servis koji se skoro i ne koristi.

[45] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, str. 145

[46] Digital Millenium Copyright Act, (DMCA) 1998.

[47] Direktiva EU 2000/31 o elektronskoj trgovini (Sl. List EU, br. L178, 2000 godine

[48] Vid. M. Reljanović, Odgovornost hosting provajdera za povrede prava intelektualne svojine u pravu Srbije i pravu susednih država, Intelektualna svojina i internet – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (2016), str. 115

[49] Ibid. 148

[50] Michèle Finck: Blockchain Regulation, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper Series, str. 12

[51] Ibid. 

[52] Ibid. 13

[53] Andy Greenberg, Silk Road Creator Ross Ulbricht Loses Life Sentence Appeal, Wired, https://www.wired.com/2017/05/silk-road-creator-rossulbricht-

loses-life-sentence-appeal/ (1.04.2018)

[54] Vid. Advokat Dragan Milić – Da li je bitcoin zakonski regulisan? Propisi i pravni položaj kriptovaluta u svetu (http://milic.rs/blog/internet-pravo/171-da-li-je-bitcoin-regulisan-zakonom-propisi-i-pravni-polozaj-kripto-valuta-u-svetu)

[55] Vid. Jeff John Roberts, Companies Can Put Shareholders on a Blockchain Starting

Today, FORTUNE (10.04.2017), http://fortune.com/2017/08/01/blockchain-shareholders-law/

[56] http://legislature.vermont.gov/statutes/section/12/081/01913.

ckchain regulation, strana 5, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper No. 17-13

[14] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, strana 143 - 148

[15] Vid.  https://ripple.com/

[16] Vid. https://www.ibm.com/internet-of-things/platform/private-blockchain/

[17] Michèle Finck – Blockchain regulation, str. 8, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper No. 17-13

[18] ‘Deep Shift. Technology Tipping Points and Societal Impact’, World Economic Forum, Survey Report, 2015, str. 24.

[19] Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works, 9. Decembar, 1886

[20] Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US), čl. 202

[21] Vid. S. Marković i D. Popović, Pravo intelektualne svojine (2017), str. 54

[22] J. Goldenfein and D. Hunter, Blockchains, Orphan works and the public domain, str. 12

[23] Hash je funkcija koja uz pomoć algoritma konvertuje reči i fraze izražene slovima i brojevima u kriptovane šifre takođe izražene nepravilno raspoređenim slovima i brojevima, ali bez značenja van funkcije, uvek jednake dužine tj broja karaktera. Tako kriptovani izrazi se implementiraju u blockchain.

[24] Ibid. 14

[25] Vid. S. Marković i D. Popović, Pravo intelektualne svojine, str. 216 i 237 (2017)

[26] Meni Rosenfeld, Overview of Colored Coins, str. 1, (https://perma.cc/TPP3-E3Y8).

[27] Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US), čl. 60 - 61

[28] Vid. https://www.ethereum.org/

[29] Vid. S. Marković, D. Popović, Pravo intelektualne svojine (2017), str. 251

[30] Neefikasnost se ogleda u preteku i do godinu i po dana od korišćenja do naplate. Neekonomičnost u visokoj ceni održavanja neprofitnih organizacija koje ubiraju i raspodeljuju naknadu, a netransparentnost u nemogućnosti autora da izvrše uvid u sve podatke o korišćenju, prihodima i raspodeli. Nemogućnost se ogleda najviše u tehničkoj neizvodljivosti jedne takve provere.

[31] Vid.  https://euipo.europa.eu/ohimportal/en/web/observatory/orphan-works-database (1.04.2018)

[32] Vid.  DIRECTIVE 2012/28/EU of the European parliament and of the Council on certain permitted uses of orphan works , 25.10.2012., Službeni list EU, 27.10.2012.  

[33] Vid. https://euipo.europa.eu/orphanworks/ (1.04.2018.)

[34] Vid. Mr K. Tomić, Problem odgovornosti u procesu autentifikacije umjetničkog djela, transparentnost i blockchain tehnologija, Digitalizacija kulturne baštine, Institut za uporedno pravo 2017

[35] Vid. https://www.verisart.com/ (15.04.2018)

[36] Decentralizovani internet je šira kategorija od Blockchain tehnologije, koja je samo jedan njegov deo odnosno jedan od načina decentralizacije.

[37] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, str. 143

[38] Vid. Metro-Goldwyn-Mayer Studios Inc. v. Grokster, Ltd., 545 U.S. 913 (2005). (https://supreme.justia.com/cases/federal/us/545/913/)

[39] Ibid.

[40] Metro-Goldwyn-Mayer Studios, Inc. v. Grokster, Ltd., 454 F. Supp. 2d 966, 971 (C.D. Cal. 2006). (https://www.courtlistener.com/opinion/2317065/metro-goldwyn-mayer-studios-inc-v-grokster/)

[41] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, strana 144 - 148

[42] Vid. Playboy Enterprises, Inc. v. Frena, 839 F. Supp. 1552, 1556 (M.D. Fla. 1993).

[43] Vid. Religious Tech. Ctr. v. Netcom On-Line Commc'n Servs., Inc., 907 F. Supp. 1361, 1382 (N.D.

Cal. 1995)

[44] Bulletin board sistem ili servis je računar ili druga digitalna platforma koja omogućava razmenu poruka ili dokumenata u digitalnoj formi između umreženih korisnika, na način što korisnici ostavljaju poruke jedni drugima u digitalnom prostoru namenjenom za to. Njegov pandan u analognom svetu bila bi kućna ili kancelarijska tabla na koju se kače na papiru zapisane poruke članovima porodice ili kolegama. Korišćen je u vreme pre razvoja interneta i danas je uglavnom prevaziđen servis koji se skoro i ne koristi.

[45] Nick Vogel, The Great Decentralization – How Web 3.0 will weaken copyrights, str. 145

[46] Digital Millenium Copyright Act, (DMCA) 1998.

[47] Direktiva EU 2000/31 o elektronskoj trgovini (Sl. List EU, br. L178, 2000 godine

[48] Vid. M. Reljanović, Odgovornost hosting provajdera za povrede prava intelektualne svojine u pravu Srbije i pravu susednih država, Intelektualna svojina i internet – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (2016), str. 115

[49] Ibid. 148

[50] Michèle Finck: Blockchain Regulation, Max Planck Institute for Innovation and Competition Research Paper Series, str. 12

[51] Ibid. 

[52] Ibid. 13

[53] Andy Greenberg, Silk Road Creator Ross Ulbricht Loses Life Sentence Appeal, Wired, https://www.wired.com/2017/05/silk-road-creator-rossulbricht-

loses-life-sentence-appeal/ (1.04.2018)

[54] Vid. Advokat Dragan Milić – Da li je bitcoin zakonski regulisan? Propisi i pravni položaj kriptovaluta u svetu (http://milic.rs/blog/internet-pravo/171-da-li-je-bitcoin-regulisan-zakonom-propisi-i-pravni-polozaj-kripto-valuta-u-svetu)

[55] Vid. Jeff John Roberts, Companies Can Put Shareholders on a Blockchain Starting

Today, FORTUNE (10.04.2017), http://fortune.com/2017/08/01/blockchain-shareholders-law/

[56] http://legislature.vermont.gov/statutes/section/12/081/01913.