• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 63 384 765

SRB | ENG


Pravilo višestrukog objavljivanja u sudskoj praksi Evropske Unije


 

CASE OF TIMES NEWSPAPERS LTD (Nos. 1 and 2)

THE UNITED KINGDOM

(Applications nos. 3002/03 and 23676/03)

JUDGMENT

STRASBOURG

10 March 2009


1. Podnosilac predstavke Times Newspaper Ltd, vlasnik i izdavač medija Times Timesa, objavio je 8. septembra 1999. godine članak o mogućem učešću ruske mafije u pranju novca preko Njujorške banke.

Tekst je baziran na različitim izvorima, od evropskih do američkih istražitelja. Pored pranja novca, akter opisanog događaja bio je optuživan i za krijumčarenje nuklearnog oružja. Oba članka su objavljena na internet izdanju medija.

Nakon pobjavljivanja i drugog teksta o istoj temi krajem 2000. godine, lice koje je predmet informacije, pokrenulo je postupak za klevetu protiv izdavača pred redovim sudom, u Decembru iste godine.

Pored tvrdnji da je postojao interes javnosti da takva informacija bude objavljena čime je zahtev opovrgavan u materijalno pravnom smislu, vlasnik medija je istakao i da početak toka zastarelosti od godinu dana (ustanovljen zakonom iz 1980. godine – Limitation Act) mora biti vezan za prvobitni tekst, a u odnosu na koji datum je zahtev.


Povezani članci:

Početak toka zastarelosti u slučaju objavljivanja na internetu u Republici Srbiji - STUDIJA SLUČAJA 5


2. Viši sud, kao prvostepeni, je odlučio da argumenti na strani tuženog ne stoje, već da svako objavljivanje klevetničke informacije dovodi do ponovnog uzročnog delovanja. Odnosno u kontekstu objavljivanja na internetu, osnov za naknadu postoji svaki put kada se pristupi dostupnom sadržaju na internetu - Internet publication rule.


Internet Publication Rule za osnovu ima 2 slučaja iz britanskog Common Law sistema, Duke of Brunswick v. Harmer, iz 1849 i Godfrey v. Demon Internet, iz 2001. godine. Prvi je u vezi sa računanjem zastarelosti od tadašnjih 6 godina u situaciji kada je informacija naknadno objavljiena 17 godina nakon prvog publikovanja. A druga odluka je doneta na bazi prve odluke, samo u kontekstu internet objavljivanja.


3. Isti stav je podelio i Apelacioni sud koji je odlučivao u drugom stepenu.  A u žalbenim navodima podnosilac je tvrdio da bi novoustanovljeno pravilo u slučaju objavljivanja na internetu prekrišlo član 10, Evropske konvencije o ljudskim pravima jer bi se odrazilo na slobodu medija i izražavnja, ali i na pravo građana da imaju pristup informacijama. Takođe, široka primena istog člana bila bi velika opasnost za online arhive medija, odnosno vodilo bi pravnoj nesigurnosti jer bi odgovornost medija za objavljeni sadržaj bila faktički bezgranična, kako je vlasnik medija istakao u žalbi.

Apelacioni sud je potvrdio i da arhivirane vesti nemaju velikog značaja iz ugla slobode izražavanja, jer se odnose na prošlost i nisu aktuelne, zbog čega je žalba i odbijena, a presuda postala pravosnažna.


 

4. Zbog toga je tuženi izdavač medija podneo predstavku Evropskom sudu pravde, koji je razmotrio navode iz predstavke i nakon ocene svih argumenata, dokaza i predloženih rešenja iz sudske prakse odlučio da u odluci Apelacionog suda nema povrede člana 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Svoju odluku je obrazložio činjenicom da sloboda medija i pored najvišeg značaja za informisanje javnosti i održavanje vitalnih funkcija demokratskog društva, ipak nije neograničena, kako sadržinski tako i u vremenu, već novinari moraju svoj posao raditi u skladu sa ustanovljenim pravilima odgovornosti struke.

Uzeo je u obzir i činjenicu da ovakva odluka utiče na obeshrabrivanje novinara za dalji rad (slučaj Bladet Tromsø and Stensaas v. Norway, No. 21980/93) kao i da moraju postojati jaki razlozi da bi se ograničavala sloboda izdražavanja i sloboda pristupu informacijama (slučaj Timpul Info-Magazin and Anghel v. Moldova, No. 42864/05), ali je u konkretnom slučaju ipak odlučio da primeni pravilo Internet publication rule, umesto pravila prvog objavljivanja.

Sud je takođe primenio i kriterijum od 10 uslova iz slučaja Reynolds v. Times Newspapers, kojima je definisan imunitet od odgovornosti, a takođe je i citiran deo odluke Adam v. Ward koji objašnjava potrebu postojanja interesa onoga ko plasira informaciju i onoga ko je prima. Odnosno, potrebno je da postoji interes, pravna, socijalna ili moralna obaveza za objavom informacije o nekom licu, a primalac informacije mora imati iste interese da je sazna.


 

Sjedinjene Američke Države - SINGLE PUBLICATION RULE vs. MULTIPLE PUBLICATION RULE


Za razliku od sudske prakse u Velikoj Britaniji, sudovi u USA odlučili su da primenjuju tzv. pravilo jednog objavljivanja.

Tako u slučaju Gregoire v. GP Putnam's Sons, iz 1948. godine, sud je odlučio da početak toka zastarelosti potraživanja u vezi knjige iz publikovane 1941. godine koja se prodavala sve do 1946. veže za godinu prve objave. Obrazloženje je bilo, da rok zastarelosti nikada ne bi istakao dok bi god knjige bilo gde na zalihama, a što bi ometalo i same ciljeve zakonodavstva.

Isti precedent je primenjen i pola veka kasnije u slučaju Firth v. State of New York, iz 2002. godine, kada je Apelacioni sud Njujorku, ocenio da je rok zastarelosti zapčeo kada je informacija prvi put bila objavljena na veb lokaciji. Isti sud je obrazložio odluku time što je ukazao da bi primena multiple publication rule-a neosporno uticala na prodornost širenja informacija mrežom, kao i na višestruko povećanje broja tužbi i uznemiravanje izdavača.


Advokat Dragan Milić