• Advokat Dragan Milić - Autorsko pravo, Medijsko pravo, internet i IT pravo

  • Emailoffice@milic.rs
  • Phone+381 11 42 80 267

SRB | ENG


Na Konferenciji Medijske slobode i sudska praksa, održanoj 6.12.2017. u novosadskom Medija Centru, prezentovan je nacrt istoimenog istraživanja Nezavisnog Društva Novinara Vojvodine, kao plod istraživačkog rada na bazi statističkih podataka, analiza zakonskih propisa i podacima dobijenih iz prakse medijskih advokata i sudija. Nakon današnje javne rasprave panelista i posetilaca, NDNV će završiti izveštaj i formirati preporuke za dalje postupanje u pravcu unapređenja medijskih sloboda i rada pravosuđa u sporovima u vezi medija.

Novinari istraživači su akcenat stavili na sudsku praksu zasnovanu na primeni Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o autorskim i srodnim pravima (ZASP), ali i odredbama Krivičnog Zakonika Republike Srbije kojim se propisuju krivična dela zbog ugrožavanja sigurnosti novinara u radu ili u vezi sa radom.

Kao uzorak za analizu uzeti su predmeti iz perioda od 2014. do 2016. godine. Istraživanje je pokazalo da je u toku pomenute tri godine pokrenuto 1.326 postupaka po osnovu povrede propisa ustanovljenih ZJIM-om i 791 postupak zbog povrede prava intelektualne svojine, najčešće autorskih prava.

Od 1.326 postupaka u P3 delovodniku Višeg suda, 749 je pravosnažno okončano u trenutku izrade izveštaja. Deo od 168 predmeta rešen je direktno usvajanjem tužbenog zahteva, a 122 tužbe su odbijene. Ostatak je rešen na drugi način. Raznim procesnim odlukama po odbačajima, povlačenju tužbe ili sklopljenim poravnanjima.

Od ukupno 791 postupak, koji za osnov ima povredu odredaba ZASP-a, rešeno je čak 518, a od čega su 197 tužbi usvojeno, a 35 zahteva odbijeno. Ostatak je rešen takođe na drugi način, mahom povlačenjem tužbi usled postignutih poravnanja.


U uvodnom delu konferencije govorili su Nedim Sejdinović i Sanja Kljajić novinari, Gordana Janković šef medijskog odeljenja misije OEBS i novosadski advokat Veljko Milić.

U istraživanju, ali i panel diskusiji moderiranoj od strane novinara Dinka Gruhonjića, u kojoj su učestvovali sudija Omer Hadžiomerović, advokati Vladimir Beljanski i Dragan Milić i Stevan Risić član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, izloženi su najvažniji problemi u vezi primene medijskih zakona i nedostaci pravosudnog sistema uopšte. 

Istaknuta je potreba da se nastave obuke novinara, urednika i medijskih radnika o pravima i obavezama, ali i edukacija sudija vezano za primenu sudske prakse i stavova Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kako bi se postojeća rešenja što pre implementirala u pravni sistem Republike Srbije.

Dalje je potrebno učiniti sudstvo efikasnijim kako bi se postupci brže završavali a ročišta zakazivala u kraćim vremenskim intervalima. Naime, medijski sporovi prate sudbinu celog pravnog sistema u Srbiji. Preopterećenost sudija predmetima i neefikasnost utiču na to da postupci traju godinama. Ročista se zakazuju na po 6 meseci razmaka, pa nedolazak nekog od svedoka ili sprečenost postupaućeg sudije na jednoj raspravi dovodi do toga da se ista odlaže ponovo, na novih pola godine.

Potrebno je zatražiti od nadležnih agencija da se ažurnije vrše promene u registru medija o urednicima i vlasničkoj strukturu, kao i da se više vodi računa o dostupnosti i validnosti podataka istaknutih u impresumima medija.

Sudovi bi trebali više voditi računa o postizanju svrhe naknade štete kod oštećenog ali i uticaja iste na položaj i budući rad izdavača.

Najveći akcenat stavljen je na potrebu da se ujednači sudska praksa čime se direktno postiže pravna sigurnost, otvaraju se vrata procentualno većem broju zaključenih poravnanja zbog izglednog rezultata spora, a što će uticati i na manju opterećenost sudija. Iako je medijsko pravo još uvek mlada pravna grana, možemo se pohvaliti da u Republici Srbiji već imamo zavidan broj sudskih odluka iz ove oblasti. Međutim, to ne znači da imamo ujednačenu i kompetentnu sudsku praksu koja u potpunosti ispunjava pravne praznine koje zakon ne može unapred predvideti i pokriti.

Takođe, odluke Komisije za žalbu saveta za štampu, kao strukovnog udruženja visokog ranga, trabale bi takođe biti razmatrane kao dokaz u postupku sa većom dokaznom snagom.

Ujednačavanje sudske prakse postavljanje jasnih parametara za procenu visine materijalne i nematerijalne štete, posebno je važno kod autorsko pravnih sporova jer tamo postoji još više prostora za postizanje vansudskih poravnanja, u interesu obe strane.


Najviše posla nas očekuje u unapređenju krivično pravnog segmenta zaštite novinara, jer je potrebno uspostaviti komunikaciju između čitavog niza državnih organa i institucija kako bi se poboljšao položaj novinara i postupci učinili efikasnim. U preventivnom smislu, ali i procesno pravnom, kada se krivično delo već desi i optužni akti stupe na pravnu snagu.

Ceo tekst istraživanja, uskoro će biti dostupan na vebsajtu Nezavisnog Društva Novinara Vojvodine.