Izrada ugovora obuhvata pravno uređenje dogovora između ugovornih strana: određivanje njihovih prava i obaveza, rokova, načina plaćanja, odgovornosti i uslova prestanka saradnje. Sadržina ugovora prilagođava se konkretnom poslu, interesima ugovornih strana i propisima koji se na njihov odnos primenjuju.
Svako pravno ili fizičko lice zaključuje brojne ugovore svakodnevno. Kupovina određenih namirnica ili bilo koje druge vrste robe predstavlja zaključen kupoprodajni ugovor. U navedenom primeru, da bi ugovor bio zaključen, bitno je da se lice koje kupuje robu i lice koje istu prodaje saglase o stvari koja je predmet prodaje, kao i o ceni iste. Pored robe, predmet ugovora mogu biti i usluge najrazličitijeg spektra.
Ugovor je zaključen kada se ugovorne strane saglase o njegovim bitnim sastojcima. Za njegovu punovažnost potrebno je da budu ispunjeni i drugi zakonski uslovi, uključujući zahteve u pogledu poslovne sposobnosti, dopuštenosti i određenosti odnosno odredivosti predmeta, kao i forme kada je ona obavezna.
U određenim slučajevima, kao dodatni uslov za zaključenje ugovora, zahteva se i forma ugovora. Na primer, kod nekih vrsta ugovora zakon predviđa obaveznu pisanu formu. Takve ugovore nazivamo formalnim. Takođe, moguće je da se sporazumno odredi pisana forma kao obavezna. U svakom slučaju, pisani ugovori predstavljaju dokaz postojanja ugovorenih prava i obaveza. U slučaju eventualnog spora, postojanje određenih prava i obaveza, kao i načina i uslova saradnje između ugovornih strana, lakše je dokazati ukoliko postoji pisani ugovor. Stoga ćemo u nastavku teksta navesti neke od razloga neophodnosti izrade pisanog ugovora.
PISMENA FORMA UGOVORA
Kao što je već napomenuto, zakonske odredbe propisuju obaveznu pismenu formu za određene vrste ugovora, pa čak i formu u vidu solemnizacije. Na primer, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Za takav ugovor nije dovoljna samo overa potpisa: potrebna je javnobeležnička potvrda sadržine privatne isprave, solemnizacija. Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ne proizvodi pravno dejstvo.
Osim toga, u situacijama kada zakon ne propisuje obaveznu pismenu formu, kompleksnost odnosa između dva ili više lica može zahtevati pisanu formu kako bi se odnos jasno regulisao. Takođe, usmeni dogovor i saglasnost volja ne garantuju da će dogovorene obaveze zaista biti izvršene. Stoga, potpisan pisani ugovor predstavlja dokaz postignutog dogovora, odnosno pojedinačnih prava i obaveza lica koja regulišu svoje međusobne odnose. Od trenutka zaključenja, ugovor ima snagu zakona za ugovorne strane, a njegovo neizvršavanje povlači zakonom propisane posledice i daje pravo drugoj strani na odgovarajuću zaštitu.
Iako su strane slobodne da uređuju svoje međusobne odnose u skladu sa sopstvenim željama i interesima, dužne su da poštuju imperativne zakonske norme. Dakle, u okviru ograničenja koja postavljaju imperativne norme, javni poredak i dobri običaji, ugovorne strane mogu slobodno oblikovati svoj pravni odnos.
Dodatno, pojedine zakonske odredbe uređene su kao dispozitivne, što znači da se primenjuju samo ukoliko ugovorom nije drugačije određeno. Na primer, Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje da naručilac autorskog dela, po osnovu ugovora o narudžbini, ima pravo da objavi delo i stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, dok autor zadržava ostala autorska prava, osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno. Ako je na osnovu ugovora izrađen računarski program, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja, osim ako nije drugačije ugovoreno. Dakle, ukoliko ugovor ne predviđa drugačije, primenjuju se zakonske odredbe. U tom smislu, ako ste autor računarskog programa stvorenog po osnovu ugovora o narudžbini, a želite da zadržite određena prava iskorišćavanja, neophodno je da se to precizno uredi ugovorom, uključujući obim, trajanje i eventualna prostorna ograničenja.
IZRADA, PREGLED I PREGOVARANJE UGOVORA
Pravna podrška prilikom zaključivanja ugovora ne podrazumeva samo sastavljanje novog dokumenta, već i pregled postojećih ugovora, analizu ugovornih odredaba, procenu pravnih rizika i predlaganje rešenja kojima se štite interesi klijenta.
Posebno je važno precizno urediti predmet i obim ugovornih obaveza, rokove izvršenja, uslove plaćanja, odgovornost za neispunjenje, sredstva obezbeđenja, uslove raskida ugovora i način rešavanja eventualnih sporova. U zavisnosti od prirode posla, ugovor može sadržati i posebne odredbe o poverljivosti informacija, zaštiti intelektualne svojine, ograničenju odgovornosti i drugim pitanjima značajnim za ugovorne strane.
Advokatska kancelarija Milić pruža usluge izrade i pravne analize različitih vrsta ugovora, uključujući ugovore u privredi, ugovore o pružanju usluga, poslovno-tehničkoj saradnji, prometu nepokretnosti, kao i druge imenovane i neimenovane ugovore.
Posebnu oblast naše prakse predstavljaju IT ugovori, ugovori o razvoju softvera, ugovori o poverljivosti (NDA), kao i ugovori kojima se uređuju autorska i druga prava intelektualne svojine.
Pored izrade ugovora, pravna podrška obuhvata pregled i izmene nacrta koje je pripremila druga ugovorna strana, učešće u ugovornim pregovorima, izradu aneksa i sporazuma o raskidu ugovora, kao i savetovanje u vezi sa izvršavanjem ugovornih obaveza i posledicama njihovog neispunjenja.
ELEKTRONSKA FORMA UGOVORA I ELEKTRONSKI POTPIS
Elektronska komunikacija i digitalizacija te komunikacije i dokumenata donela je potrebu za novim načinima izražavanja volje i identifikacije učesnika u pravnom prometu, pri čemu papirna dokumentacija i svojeručni potpis u odgovarajućim slučajevima mogu biti zamenjeni elektronskim sredstvima. Kako bi se obezbedila pravna sigurnost i dokazna snaga elektronskih izjava, razvijen je koncept elektronske forme, elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa – koji zajedno čine osnovu pravno validnog digitalnog komuniciranja.
Elektronski potpis čine podaci u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim elektronskim podacima i koje potpisnik koristi za potpisivanje. Razlikuju se elektronski potpis, koji se često naziva običnim, napredni i kvalifikovani elektronski potpis. Kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo kao svojeručni potpis. Ostalim elektronskim potpisima ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što nisu kvalifikovani.
Izbor potpisa zavisi od zahteva forme konkretnog ugovora. Kvalifikovani elektronski potpis sam po sebi ne zamenjuje javnobeležničku overu potpisa ili solemnizaciju kada su one potrebne. U Srbiji se primenjuje Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, dok je za okvir Evropske unije relevantna Uredba eIDAS.