POJAM MEDIJSKOG PRAVA
Medijsko pravo je pravna oblast koja reguliše radiodifuziju, oglašavanje, telekomunikacije, medijski deo informacionih tehnologija, entertainment, gejming i filmsku industriju, štampane i onlajn medijske servise, ali i pitanja cenzure, slobode govora, štampe, medijske etike, naknade štete prozrokovane od strane medija, regulaciju veritkalne i horizontalne koncentracije vlasništva u medijima i drugo.
Na svojim počecima ova grana prava se ograničavala samo na štampane medije, nešto kasnije i na radio i televiziju. Kako se pojam medija menjao, i pojavljivale nove platforme i servisi za emitovanje sadržaja, tako se i medijsko pravo širilo u pravcu regulacije digitalne industrije.
Zakonski okvir koji propisuje na koji način se proizvodi i emituje medijski sadržaj i kakve prava i obaveze proizilaze iz delovanja činilaca medijske industrije ima zapravo samo jedan cilj – da zaštiti interes javnosti, koja ima pravo (i građansku obavezu) da bude pravovremeno i istinito informisana o političkoj, kulturnoj i socijalnoj situaciji na određenoj teritoriji.
U Republici Srbiji, postoji niz takozvanih medijskih zakona koji pokrivaju ovu pravnu oblast. Ako posmatramo samo medijsko pravo, lex generalis je svakako Zakon o javnom informisanju i medijima. Ali među zakonima koji detaljnije i potpunije regulišu određenu sferu medija su Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju itd. Medijsko pravo se naslanja i na Zakon o autorskim i srodnim pravima.
ZAŠTITA PRAVA NA PRIVATNOST I MEDIJI
Jedno od najrelativnijih pitanja u kontekstu medija i ljudskih prava, je gde prestaje pravo na slobodu medijskog izveštavanja i sloboda govora, a počinje zaštita privatnosti pojedinca. Odnosno u kom trenutku interes pojedinca prevagne nad interesom javnosti.
Iako je, konkretno Zakon o javnom informisanju i medijima, prilično precizno definisao u kojim sve slučajevima je dozvoljeno eksploatisati nečiju privatnost, mnoge pravne situacije koje se svakodnevno dešavaju u praksi još uvek su na terenu tumačenja. Naročito kada su u pitanju javne ličnosti odnosno državni i politički funkcioneri. Zbog toga je potrebno u svakom konkretnom slučaju povući granicu između privatnog i profesionalnog života pojedinca. Koja je manje ili više relativna, zavisno od ličnosti i javnog interesa.
MEDIJSKE SLOBODE
Mediji danas balansiraju između različitih vidova interesa i sloboda.
S jedne strane, moraju naći način da u okviru zakona obezbede slobodu izražavanja i izdavaštva, odnosno da ne povrede pravne propise, a s druge da omoguće pravovremeno i istinito informisanje.
Mediji se zapravo nalaze između tri interesne zone. Države i političkih interesnih struktura, interesa vlasničkog kapitala i javnosti. Između komercijale i demokratije.
ENTERTAINMENT INDUSTRIJA
Do pojave pokretnih traka početkom dvadesetog veka, kreiranje i prikazivanje zabavnih sadržaja nije bila industrija, već samo način da se jednokratno i na lokalnom nivou zabavi manji broj ljudi. Film je označio mogućnost da se svaki vid zabave vizuelno zabeleži i emituje neograničen broj puta i time učini dostupnim velikom broju ljudi, bez obzira u kom delu sveta se nalaze. Industrija zabave se širila, i samim tim privlačila sve više radnika i novca. Omasovljenjem proizvodnje sadržaja, pojavila se potreba i za uvođenjem regulatornih okvira za obavljanje ovih poslova, a praksa je zahtevala i angažovanje pravnih stručnjaka koji su se vremenom profilisali za ovu specifičnu pravnu oblast. Iako je formalno deo medijskog prava, entertainment pravo zaslužuje da se nađe na spisku zasebnih pravnih oblasti, kako zbog udela industrije zabave u svetskom BDP-u, tako i zbog značaja i stepena razvijenosti, u praktičnom i teoretskom smislu, u pojedinim državama, kao što je slučaj sa SAD.
MEDIJSKO PRAVO I INTELEKTUALNA SVOJINA
Medijsko pravo se prepliće i sa granom prava koja reguliše autorsko pravo i intelektualnu svojinu u delu koji se tiče povreda I zaštite originalnih duhovnih tvorevina od strane medija. Pojavom interneta, a naročito društvenih mreža, došli smo u situaciju da se autorska prava krše u ogromnoj meri, a da konzumenti internet sadržaja toga nisu ni svesni. Visoka tehnologija koja omogućava jednostavnu razmenu i deljenje elektronskih fajlova sa autorskim sadržajem u delu sekunde svakodnevno nanosi ogromne štete medijskoj, muzičkoj, TV i filmskoj industriji. Zbog toga je kršenje ovih prava, prošireno i na oblast medija, a ne samo autorskog prava u užem smislu reči.
MEDIJI, ZAŠTITA KONKURENCIJE I RADIODIFUZIJA
U mnogim zemljama pitanje nezavisnosti medija i vlasništva u medijima deo je Zakona koji reguliše zaštitu konkurencije, tako da neretko imamo slučaj da se paralelno regulišu pitanja zabrane monopola u medijima i medijskim i zakonima o konkurenciji. Kao što je upravo slučaj u Republici Srbiji.
Pitanje radiodifuzije, takođe deo ove grane prava, veoma je važno za obezbeđivanje slobodnog javnog informisanja i sprečavanja mešanja političkih i interesnih struktura u oblikovanje javnog mnjenja.
Zbog toga je neophodno obezbediti ne samo zabranu monopola u horizontalnom smislu, kada je vlasništvo nad medijima u pitanju, već se i postarati da ne dođe do objedinjenja interesa između vlasnika medija i kompanija koje vrše distribuciju sadržaja.
PRAVO OGLAŠAVANJA
Zakon o oglašavanju, takođe je deo seta medijskih zakona, koji imaju svrhu da omoguće nesmetano sprovođenje javnog interesa. Zabranjivanje promocije dokazano štetnih proizvoda, kao i ograničavanje starosnih grupa koje mogu biti targetirane kao klijenti jedan je od načina da se spreče loši efekti reklama na pojedinca, odnosno spreči dovođenje auditorijuma u zabludu povodom svojstava i cena proizvoda ili usluga.
ODGOVORNOST ZA PROUZROKOVANU ŠTETU VLASNIKA MEDIJA I UREDNIKA
Zakonom o javnom informisanju i medijima, i pojedinim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, propisani su uslovi za naknadu štete prouzrokovanu delovanjem medija. Kako mediji u Republici Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, objektivno je odgovoran izdavač istog, za svu štetu koja se prouzrokovana nezakonitim objavljivanjem informacija. Za razliku od izdavača, odgovorni urednik i autor sadržaja odgovaraju po principu subjektivne odgovornosti, odnosno samo u slučaju dokazane krivice na njihovoj strani.
ZJIM detaljno reguliše okvir u kom se urednik sme i mora kretati da ne bi povredio nečije subjektivno pravo, kao obaveze na njegovoj strani. Na primer, obavezu provere informacije sa dužnom novinarskom pažnjom i stupanje u kontakt sa osobom koja je subjekt informacije.
Istim zakonom su regulisani i pravo na odgovor – demanti i ispravku informacije.
PRAVE vs. LAŽNE/VESTI
Pojavom platformi koje nude svakom fizičkom i pravnom licu mogućnost da emituju sadržaj i vrše funkciju medija u neformalnom smislu, kao i lakoća prenosa i razmene takvog sadržaja doveli su do masovne pojave tzv fejk vesti, koje su poslednjih godina preplavile društvene mreže.
U isto vreme podelila se i javnost kada su lažne vesti u pitanju. Jedni zagovaraju njihovu zabranu zbog dovođenja javnosti u zabludu i opasnosti od donošenja pogrešnih odluka koje se mogu manifestovati u činjenjeima ili prošuštanjem činidbe, čime se može dovesti u opasnost po imovinu veće vrednosti ili čak i život ili zdravlje ljudi.
Na drugoj strani su mehom borci za slobodu interneta koji se protive svakoj vrsti ograničavanja na mreži, pa i suspenzijom ovakvih vesti, koje su za njih upravo jedan vid sloboda govora i mišljenja.
Ukoliko su lažne vesti plasirane u nameri da se postigne svrha zabave, komedije i satire i kada su kao takve očigledne, takav sadržaj nije sporan. Ni iz ugla pravne regulative, niti javnosti. Međutim, kada na osnovu čitanja lažne vesti ne možete sa sigurnošću proceniti da li je opisani događaj stvaran ili izmišljen, to može biti problem odnosno tema za dalju diskusiju i razmenu mišljenja internet zajednice.
UPOREDNO MEDIJSKO PRAVO
Među prvim pravnim sistemima koji su implemetnirali medijske slobode u svoja zaknodavstva bili su Sjedinjene Američke Države i razvijene zapadnoevropske nacionalne države devetnaestog veka.
Čuveni američki Prvi amandman, predstavlja sinonim za slobodu medija i govora, iz kog akta su pristekli svi precedentni slučajevi Common law sistema, medijski i komunikacijski zakonih Sjedinjenih država. Regulatorno telo za medije u USA je prvi put ustanovljeno izglasavanjem Communication act-a, 1934. godine, kada je formirana Federalna komisija za komunikacije. Telekomunikacije su regulisane posebnim aktom tek 1996. godine.
U Evropi su, počevši od Francuske revolucije, mnoge zemlje implementirale slobodu govora kao sastavni deo svojih ustavnih akata, da bi krajem veka počele sa donošenjem posebnih zakona koji su regulisali i garantovali slobodu štampe. Danas o slobodi medija brine Evropska Audiovizuelna Observatorija, osnovana 1992, koja obezbeđuje primenu propisa Saveta Evrope.
Unutar EU i SAD, veliku ulogu igra kapital, a skoro svi veći mediji, neračunajući javne servise gde ih ima, u privatnom su vlasništvu i bez direktnog mešanja države. Međutim, u nekim delovima EU, kao što su skandinavske zemlje prisutan je jak uticaj države na medijske servise, kroz regulatorne institucije i vlasništvo, ali zbog visoko razvijenog nivoa demokratkse svesti, medijske slobode, prema kompetentnim istraživanjima, nisu uopšte ugrožene.
Od međunarodnih institucija iz ove oblasti postoje i Komitet za medijsko pravo i udruženje medijskih pravnika, Centar za studije komunikacija i medije, Institut za slobodu govora i mas medije i mnogi drugi.
MEDIJSKI ADVOKAT I MEDIJSKO PRAVNO ZASTUPANJE
Postoje dve vrste medijskog pravnog zastupanja, bаš kаo što postoje i u mnogim drugim oblаstimа prаvа.
Zastupanje u sudskim sporovima, koje podrazumeva ofаnzivne i odbrаmbene prаvne rаdnje (odgovori nа tužbe drugih licа, podnošenje zаhtevа, pokretаnje postupаkа u slučаju sumnje dа je neko prаvo klijentа ugroženo, sаrаdnjа sа držаvom i postupci u slučаju kršenjа zаkonа itd), zatim transakciono odnosno poslovno zastupanje sa akcentom na olаkšаvаnju poslovnih dogovorа, pregovаrаnje, kreiranje strаtegije i zaključenje ugovora (poslovi produkcije, bаvljenje tаlentimа i finаnsijаmа, zaštita žigova, autorskih prava i slično), u cilju postavljanja dobrih temelja budućem poslu i izbegavanja problema u budućnosti. S obzirom na delikatnost predmeta spora odnosno posla, medijsko pravno zastupanje zahteva puno poštovanje zakona, dobrih poslovnih običaja i poslovnih tajni klijenata.
Advokat Dragan Milić
Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć, pružamo usluge zastupanja u oblastima:
- naknade štete nastale zbog objavljivanja informacije u medijima
- naknada štete zbog povrede prava na privatan život
- podnošenje zahteva za objavljivanje demantija
- pokretanje postupka radi ispravke informacije
- registracija/osnivanje medija
- sastavljanje i revizija svih vrsta medijskih ugovora
- izrada pravnih mišljenja vezanih za medije
- zaštita prava na privatnost