ZAŠTO JE REGISTRACIJA ŽIGA VAŽNA
Originalnost i prepoznatljivost na tržištu predstavljaju ključne segmente svakog uspešnog poslovanja, bez obzira da li se radi o prodaji robe ili vršenju usluga. A dugoročan biznis sa vizijom podrazumeva paralelnu izgradnju identiteta pomenutih roba ili usluga na kojima se zasniva delatnost. Upravo iz tih razloga registracija žiga predstavlja jedan od prvih koraka u procesu zaštite brenda. Na kraju krajeva, žig je intelektualna svojina njegovog imaoca, koja može biti jednako vredna ili čak vrednija od bilo koje druge svojine, računajući i nekretnine.
Ovo je naročito važno u poslovanju preko interneta, gde je naziv, logotip ili drugo verbalno ili grafičko rešenje često jedini element po kome se proizvod ili usluga razlikuju od konkurencije. U digitalnom okruženju, zaštita žiga je usko povezana i sa zaštitom naziva internet domena, kao i sprečavanjem sajber-skvotinga.
ŠTA JE ŽIG I KOJE VRSTE ŽIGOVA POSTOJE
Žig ukratko predstavlja pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog lica.
Predmet zaštite može biti znak koji se sastoji od:
reči i slogana,
slova i brojeva,
ličnih imena,
crteža i logotipa,
boja,
trodimenzionalnih oblika (uključujući oblik robe ili ambalaže),
kombinacije navedenih elemenata,
zvukova.
Žigovi se mogu podeliti na:
individualni žig (najčešći u praksi),
kolektivni žig,
žig garancije.
Zaštita se uvek odnosi na tačno određene klase robe i/ili usluga (prema Ničanskoj klasifikaciji), što znači da nije moguće registrovati oznaku bez preciznog navođenja robe ili usluga za koje se traži zaštita.
TERITORIJALNO VAŽENJE I TRAJANJE ZAŠTITE ŽIGA
Osnovno pravilo prava žigova jeste teritorijalnost odnosno činjenica da pravo žiga postoji samo tamo gde je registrovano ili priznato. Zbog toga je strategija međunarodne zaštite važan deo poslovnog planiranja, naročito u digitalnoj ekonomiji gde se tržišta često preklapaju. Pravovremena međunarodna zaštita smanjuje rizik od konflikata sa ranijim pravima i olakšava širenje poslovanja na nova tržišta.
U Republici Srbiji žig se stiče registracijom, odnosno donošenjem rešenja i upisom u Registar žigova koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Važno je istaći da žig važi isključivo na teritoriji države u kojoj je registrovan, a ukoliko nosilac želi zaštitu u drugim državama, potrebno je podneti posebne prijave (nacionalne, regionalne kao što je npr. EUIPO, ili međunarodne putem Madridskog sistema).
Trajanje zaštite žiga u Srbiji iznosi 10 godina od datuma podnošenja prijave, uz mogućnost neograničenog produženja, pod uslovom blagovremenog podnošenja zahteva i plaćanja propisane takse.
MEĐUNARODNA ZAŠTITA ŽIGA
Prava iz žiga imaju teritorijalni karakter, što znači da zaštita važi samo na teritoriji države ili regiona u kojem je žig registrovan. Ukoliko privredni subjekt posluje ili planira poslovanje na više tržišta, neophodno je obezbediti zaštitu i van Republike Srbije.
Postoji više načina međunarodne zaštite žiga.
Nacionalne prijave u pojedinačnim državama
Zaštita se može ostvariti podnošenjem posebnih prijava u svakoj državi u kojoj se želi zaštita. Ovaj pristup je prikladan kada je interes ograničen na manji broj tržišta.
EU žig (EUIPO)
Žig Evropske unije registruje se pred Kancelarijom Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) i pruža jedinstvenu zaštitu na teritoriji svih država članica EU. Prednost ovog sistema jeste jedinstvena prijava i jedinstvena zaštita, ali potencijalni konflikt u jednoj državi može uticati na celu prijavu.
EU žig je posebno značajan za kompanije koje posluju na tržištu Evropske unije ili planiraju širenje poslovanja.
Međunarodna registracija žiga – Madridski sistem
Madridski sistem, kojim upravlja Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), omogućava podnošenje jedne međunarodne prijave na osnovu nacionalnog ili regionalnog žiga, uz označavanje država u kojima se traži zaštita.
Prednosti Madridskog sistema uključuju:
centralizovanu prijavu
pojednostavljeno upravljanje portfoliom žigova
mogućnost naknadnog proširenja teritorije zaštite
Važno je naglasiti da međunarodna registracija ne predstavlja „globalni žig“, već skup nacionalnih prava koja važe u označenim državama.
POSTUPAK REGISTRACIJE ŽIGA U SRBIJI
Postupak registracije žiga pokreće se podnošenjem prijave Zavodu za intelektualnu svojinu.
Prijava sadrži:
zahtev za priznanje jednog žiga;
znak koji se želi zaštititi;
spisak robe i/ili usluga (po klasama);
podatke o podnosiocu prijave.
Visina takse zavisi od vrste žiga i broja klasa robe/usluga. Nakon podnošenja prijave, Zavod ispituje formalnu urednost i ispunjenost zakonskih uslova za priznanje žiga.
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi i eventualni prigovori trećih lica nisu podneti ili su rešeni, podnosilac plaća taksu za prvih deset godina zaštite i troškove objave, nakon čega se žig upisuje u Registar.
KOJA PRAVA IMA NOSILAC ŽIGA
Nosilac žiga ima isključivo pravo da koristi zaštićeni znak za robu i usluge za koje je registrovan.
To uključuje pravo da zabrani trećim licima, bez njegove saglasnosti:
stavljanje oznake na robu ili ambalažu,
nuđenje i stavljanje robe u promet,
uvoz, izvoz, skladištenje i tranzit robe,
korišćenje oznake u oglašavanju i poslovnoj dokumentaciji,
korišćenje oznake u digitalnom prostoru.
U slučaju čuvenog žiga (oznaka visoke reputacije), zaštita se može proširiti i na robe i usluge, koje nisu identične ili slične robama i uslugama koje su registrovane za taj čuveni žig.
Ukoliko treće lice koristi istu ili sličnu oznaku na način koji izaziva verovatnoću zabune, nosilac žiga ima pravo da pokrene odgovarajuće sudske i upravne postupke, uključujući mere pred carinskim organima, kao i postupke rešavanja sporova u vezi sa internet domenima (npr. UDRP).
NAJČEŠĆE GREŠKE PRI REGISTRACIJI ŽIGA
Iako postupak registracije žiga formalno nije složen, u praksi se često javljaju greške koje mogu dovesti do odbijanja prijave, gubitka vremena i dodatnih troškova, pa čak i pravnih sporova. Preventivna pravna analiza pre podnošenja prijave predstavlja ključni korak u zaštiti brenda.
Najčešće greške uključuju:
Izbor opisnog ili generičkog naziva
Jedna od najčešćih grešaka jeste pokušaj registracije oznake koja opisuje robu ili uslugu (npr. „Najbolja kafa“, „Super pekara“, „Brza dostava“). Takve oznake nemaju potrebnu razlikovnu sposobnost i po pravilu se odbijaju. Izuzetak mogu biti situacije kada se značenje generičkog imena ne može povezati sa robama ili uslugama za koje se zaštita traži. Žig u svakom slučaju mora omogućiti potrošaču da razlikuje robu ili usluge jednog privrednog subjekta od drugih na tržištu.
Pogrešan izbor klasa robe i usluga
Zaštita žiga odnosi se isključivo na klase za koje je prijava podneta (Ničanska klasifikacija). Ukoliko podnosilac ne obuhvati sve relevantne klase, može ostati bez adekvatne zaštite u ključnim segmentima poslovanja. Naknadno proširenje zaštite zahteva novu prijavu i dodatne troškove.
Nepostojanje prethodnog rešerša (provere dostupnosti znaka)
Podnošenje prijave bez prethodne provere postojanja identičnih ili sličnih ranijih žigova predstavlja značajan rizik. U slučaju konflikta sa ranijim pravima, prijava može biti odbijena ili može doći do postupka po prigovoru. Profesionalni rešerš obuhvata nacionalne, regionalne i međunarodne registre, ali i tržišnu upotrebu oznaka.
Prekasno podnošenje prijave
Privredni subjekti često ulažu u marketing, dizajn i promociju brenda pre nego što obezbede pravnu zaštitu. Ukoliko treće lice u međuvremenu registruje identičan ili sličan znak, može doći do ozbiljnih pravnih problema, uključujući zabranu korišćenja sopstvenog naziva.
Registracija domena bez zaštite žiga
Registracija internet domena ne stvara pravo na žig. Domen i žig predstavljaju različite pravne kategorije. Bez registrovanog žiga, pravna zaštita protiv sajber-skvotinga ili zloupotrebe naziva znatno je slabija i procesno zahtevnija.
Nedovoljna strategija zaštite
Česta greška je registracija samo logotipa, bez zaštite verbalnog elementa (naziva), ili obrnuto. U praksi je često preporučljivo razmotriti kombinovanu strategiju zaštite (reč, logo, slogan), u zavisnosti od poslovnog modela.
REGISTRACIJA ŽIGA I ZAŠTITA INTERNET DOMENA
U praksi, registracija žiga je često ključna za zaštitu naziva internet domena. U slučaju neovlašćene registracije domena koji je identičan ili sličan zaštićenom znaku, nosilac žiga može pokrenuti:
sudski postupak,
postupak pred nadležnim telima za rešavanje domen sporova (npr. UDRP),
postupak pred nacionalnim telima za ccTLD domene.
ŽIG I BREND – da li se kroz žig štiti brend?
U praksi se često postavlja pitanje da li se registracijom žiga štiti „brend“. Pravno posmatrano, brend kao takav nije kategorija propisana zakonom, već predstavlja tržišni i marketinški koncept koji obuhvata reputaciju, percepciju potrošača, kvalitet, vizuelni identitet i komunikaciju sa tržištem. Ono što se pravno štiti jeste znak, odnosno naziv, logotip, slogan ili drugi element identiteta i to kroz registraciju žiga. Drugim rečima, žig predstavlja osnovni pravni instrument zaštite brenda, jer omogućava nosiocu da zabrani trećim licima neovlašćeno korišćenje identične ili slične oznake za iste ili srodne robe i usluge. Bez registracije žiga, zaštita brenda je znatno slabija i oslanja se isključivo na opšta pravila nelojalne konkurencije ili dokazivanje reputacije u prometu, što je procesno i dokazno zahtevnije.
KOMPLETNA PRAVNA PODRŠKA U POSTUPKU BRENDIRANJA
Brend u svojoj definiciji se ne poklapa sa pojmovima logotipa ili naziva, pa čak ni žiga, već prestavlja neku vrstu strateškog poslovnog sredstva. Egzistira, kao pravo, ali i u svesti potrošača odnosno klijenata. Ipak, registracija žiga predstavlja bazu, odnosno temelj pravne zaštite brenda, od čega sve kreće.
Advokatska kancelarija MILIĆ Legal pruža usluge povezane sa registracijom i zaštitom žiga i to:
podnošenja prijava za domaće i međunarodne žigove,
rešerša (provere dostupnosti znaka),
zastupanja u postupcima prigovora,
vođenja sporova zbog povrede žiga,
zaštite u vezi sa internet domenima,
izrade ugovora o licenci i franšizingu,
praćenja i produženja registracija.
Posebna pažnja posvećuje se preventivnoj zaštiti, analizi rizika pre podnošenja prijave, čime se smanjuje mogućnost odbijanja registracije i kasnijih sporova.
ČESTO POSTAVLJANA PITANJA (FAQ):
Koliko košta registracija žiga u Srbiji?
Troškovi zavise od vrste žiga i broja klasa robe/usluga. Postoje takse za podnošenje prijave, kao i taksa za prvih 10 godina zaštite. Ukupan iznos varira u zavisnosti od konkretne prijave.
Koliko traje postupak registracije žiga?
Postupak može trajati od nekoliko meseci do više od godinu dana, u zavisnosti od opterećenosti Zavoda i eventualnih prigovora trećih lica.
Da li je moguće registrovati samo logo / logotip?
Da. Moguće je registrovati figurativni (grafički) žig, kao i kombinovani žig (reč + logo).
Da li žig važi u inostranstvu?
Ne. Žig važi samo u državi u kojoj je registrovan, osim ako nije podneta međunarodna ili regionalna prijava (npr. EU žig).
Kako proveriti da li je žig slobodan?
Pre podnošenja prijave preporučuje se sprovođenje rešerša u relevantnim registrima radi provere postojanja identičnih ili sličnih ranijih znakova.
Da li je moguće preneti žig ili dati licencu?
Da. Žig može biti predmet prenosa prava, zaloge ili ugovora o licenci, uz upis promena u odgovarajući registar.
Šta ako neko već koristi sličan naziv?
Ukoliko treće lice već koristi identičnu ili sličnu oznaku za iste ili srodne robe/usluge, postoji rizik odbijanja prijave ili pokretanja postupka po prigovoru. Zbog toga je preporučljivo sprovesti prethodnu analizu dostupnosti znaka pre podnošenja prijave.
Da li mogu da izgubim žig ako ga ne koristim?
Da. Ako se registrovani žig ne koristi neprekidno tokom perioda od pet godina, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za opoziv žiga zbog nekorišćenja.
Da li je moguće zaštititi slogan kao žig?
Da, pod uslovom da slogan ima razlikovnu sposobnost i nije isključivo opisnog karaktera. Opšti ili promotivni slogani koji nemaju individualizujuću funkciju mogu biti odbijeni.
Šta se dešava ako mi neko povredi žig?
Nosilac žiga može pokrenuti sudski postupak radi zabrane korišćenja, naknade štete, uništenja robe, kao i postupke pred carinskim organima ili u vezi sa internet domenima.
Ovaj tekst je strogo neformalnog i informativnog karaktera i ne može biti shvaćen kao pravni savet.