Publikacije

Predgovor

Umetnost, po svojoj prirodi, podrazumeva slobodu kreativnog izražaja i kao takva teško je spojiva sa bilo kakvim vidom ustrojstva, institucionalnog ili zakonodavnog. Međutim, iako je umetnost u mnogim aspektima zaista i slobodna, ograničenja pravnog i društvenog poretka ipak postoje, a umetnici odnosno drugi učesnici u pravnom prometu umetničkih dela, kao i subjektivnog autorskog prava, u svom delovanju su dužni da se kreću u granicama koje nam zakoni postavljaju.

Često se i sam nastanak, prepoznavanje i egzistencija umetničkog dela ne može pripisati nekom racionalno objašnjivom razlogu, pa se čini da delo nastaje slučajno, isključivo kao plod spontanosti i mašte stvaraoca, bez povezivanja sa drugim faktorima, i biva prepoznato i vrednovano takođe po parametrima koji se ne mogu egzaktno prikazati i dešifrovati. Ali ako dublje sagledamo to pitanje, lako možemo zaključiti da kao što se mnoge stvari dešavaju unutar određenih društvenih okvira i po ustaljenim pravilima ponašanja, zakonskim ili tržišnim, tako se i u umetnosti nameće potreba da se pronađu ili propišu društveni zakoni po kojima ona funkcioniše.

Možemo reći da se na umetničku delatnost, odnosno umetnička dela i subjektivna prava na njima u pravnom prometu, primenjuje čitav niz propisa iz različitih grana prava. Primarna je oblast intelektualne svojine, odnosno autorskog prava jer se na mnoga prava umetnika odnosno nosioca prava na umetničkim delima primenjuju upravo propisi koji regulišu ovu pravnu disciplinu, a i pojam umetničkog dela usko je povezan sa pojmom autorskog dela. Ne treba zaboraviti ni obligacione odnose koji se pojavljuju u najrazličitijim oblicima u pravnom prometu određenih ovlašćenja povodom umetničkih dela ili njihovih primeraka u materijalnom obliku. Pored obligacionopravnog aspekta, umetničkim delima se mora prići i iz ugla stvarnog prava, jer primerci umetničkih dela po svojoj formi u većini slučajeva potpadaju pod pokretne stvari. U organizovanim i razvijenim pravnim sistemima, pravu umetnosti je neizbežno prići i sa poresko-pravnog aspekta, a često je zaštita prava autora odnosno umetnika ili drugih nosilaca prava dodatno osigurana i kroz krivičnopravnu zaštitu. Kako umetnost ne poznaje granice, a promet umetničkih dela i prava na istima nije moguće potpuno kontrolisati, veliki je izazov za uspostavljanje ove pravne regulative što iziskuje potrebu za prekograničnom saradnjom nadležnih institucija.

Iz dosadašnje prakse, pitanja koja proizilaze iz odnosa umetnosti i prava, zainteresovana lica su mogla da pronađu samo tumačeći različite propise ili baveći se različitim pravnim oblastima. Iz potrebe da se sagleda pozicija umetnosti u pravnom sistemu, ali ovaj put kao celina, gde će čitalac moći da pronađe sve relevantne informacije o tačkama gde se susreću pravo i umetnost na jednom mestu, nastala je i ova knjiga.

Pravo likovnih umetnosti nije namenjeno samo pravnicima, već i umetnicima, stručnjacima u kulturi, galeristima, trgovcima umetninama i antikvitetima, kolekcionarima i ljubiteljima umetničkih dela uopšte. Pored teme koja kroz ovu knjigu balansira između prava i umetnosti, autor bi želeo da skrene pažnju da je sam njen kontekst dodatna vrednost ovog dela. Čitajući ovo štivo, mnogi pravnici koji se bave intelektualnom svojinom ili obligacionim odnosima potvrdiće nešto što već znaju ili će im neki obrađeni segment samo pomoći da povežu neke pravne norme koje su im odranije poznate. Dovođenje u vezu tih pravnih rešenja sa umetničkim delima i slučajevima koji se povodom njih dešavaju ili se mogu desiti u praksi, predstavlja nešto sa čim se u literaturi i pravnoj praksi ne može lako sresti. I obratno, ukoliko se čitanja ove knjige lati neko iz sveta umetnosti, on verovatno ništa novo i senzacionalno neće saznati po pitanju metoda za utvrđivanje autentičnosti umetničkih dela, ali će ova knjiga svakako pomoći da se poznate činjenice i običaji tržišta shvate na drugačiji način, kroz njihovo mapiranje u velikom i za mnoge konfuznom svetu zakona, podzakonskih akata i sudske prakse.

Pravnici koji se bave pravom intelektualne svojine, gotovo bez izuzetka imaju jednu zajedničku osobinu – ljubav prema umetnosti, a praksa iz ove pravne oblasti često je posledica kompromisa između ličnog profesionalnog opredeljenja i privatnih interesovanja. Spoj oblasti prava intelektualne svojine kao primarnog dela sopstvene advokatske prakse i strasti prema umetničkim delima prirodno je rezultiralo najpre razmišljanjima na temu pravnog uređenja tržišta umetničkih dela, a ubrzo i željom autora ove knjige da se ta tema detaljno obradi i opiše.

U Beogradu, 20. septembra 2021. godine