Svako pravno ili fizičko lice zaključuje brojne ugovore svakodnevno. Kupovina određenih namirnica ili bilo koje druge vrste robe predstavlja zaključen kupoprodajni ugovor. U navedenom primeru, da bi ugovor bio zaključen, bitno je da se lice koje kupuje robu i lice koje istu prodaje saglase o stvari koja je predmet prodaje, kao i o ceni iste. Pored robe, predmet ugovora mogu biti i usluge najrazličitijeg spektra.
Ugovor će se smatrati zaključenim ukoliko su ispunjeni uslovi koje propisuje zakon, poput određenosti predmeta i cene, postojanja saglasnosti volja i poslovne sposobnosti ugovornih strana.
U određenim slučajevima, kao dodatni uslov za zaključenje ugovora, zahteva se i forma ugovora. Na primer, kod nekih vrsta ugovora zakon predviđa obaveznu pisanu formu. Takve ugovore nazivamo formalnim. Takođe, moguće je da se sporazumno odredi pisana forma kao obavezna. U svakom slučaju, pisani ugovori predstavljaju dokaz postojanja ugovorenih prava i obaveza. U slučaju eventualnog spora, postojanje određenih prava i obaveza, kao i načina i uslova saradnje između ugovornih strana, lakše je dokazati ukoliko postoji pisani ugovor. Stoga ćemo u nastavku teksta navesti neke od razloga neophodnosti izrade pisanog ugovora.
PISMENA FORMA UGOVORA
Kao što je već napomenuto, zakonske odredbe propisuju obaveznu pismenu formu za određene vrste ugovora, pa čak i formu u vidu solemnizacije. Na primer, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Dakle, takav ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi i overen od strane javnog beležnika, u suprotnom neće proizvoditi pravno dejstvo.
Osim toga, u situacijama kada zakon ne propisuje obaveznu pismenu formu, kompleksnost odnosa između dva ili više lica može zahtevati pisanu formu kako bi se odnos jasno regulisao. Takođe, usmeni dogovor i saglasnost volja ne garantuju da će dogovorene obaveze zaista biti izvršene. Stoga, potpisan pisani ugovor predstavlja dokaz postignutog dogovora, odnosno pojedinačnih prava i obaveza lica koja regulišu svoje međusobne odnose. Od trenutka zaključenja, ugovor ima snagu zakona za ugovorne strane, a njegovo neizvršavanje povlači zakonom propisane posledice i daje pravo drugoj strani na odgovarajuću zaštitu.
Iako su strane slobodne da uređuju svoje međusobne odnose u skladu sa sopstvenim željama i interesima, dužne su da poštuju imperativne zakonske norme. Dakle, u okviru ograničenja koja postavljaju imperativne norme, javni poredak i dobri običaji, ugovorne strane mogu slobodno oblikovati svoj pravni odnos.
Dodatno, pojedine zakonske odredbe uređene su kao dispozitivne, što znači da se primenjuju samo ukoliko ugovorom nije drugačije određeno. Na primer, Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje da naručilac autorskog dela, po osnovu ugovora o narudžbini, ima pravo da objavi delo i stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, dok autor zadržava ostala autorska prava, osim ako ugovorom nije drukčije predviđeno. Ako je na osnovu ugovora izrađen računarski program, naručilac stiče sva prava iskorišćavanja, osim ako nije drugačije ugovoreno. Dakle, ukoliko ugovor ne predviđa drugačije, primenjuju se zakonske odredbe. U tom smislu, ako ste autor računarskog programa stvorenog po osnovu ugovora o narudžbini, a želite da zadržite određena prava iskorišćavanja, neophodno je da se to precizno uredi ugovorom – uključujući obim, trajanje i eventualna prostorna ograničenja.
VRSTE UGOVORA
- formalni
- neformalni
- jednostrano obavezujuće
- dvostrano obavezujuće
- komutativne
- aleatorne
- ugovore sa trenutnim prestacijama
- ugovore sa trajnim prestacijama
- individualne ugovore
- kolektivne ugovore
- lične
- nelične
- teretne
- dobročine
Dakle, saglasnost volja može biti i usmeno postignuta, ali u tom slučaju ni blizu ne obezbeđuje pravnu sigurnost ugovornim stranama u pogledu garancije da će dogovorena prava i obaveze biti izvršeni. Osim toga, imperativne norma propisuju obaveznu pismenu formu za veliki broj ugovora, a za neke se zahteva i overa potpisa odnosno solemnizacija isprave.
Advokatska kancelarija za vas pruža usluge izrade velikog broja ugovora, kako onih koji su vezani za promet nepokretnosti, tako i ugovora o pružanju raznih vrsta usluga, poslovno-tehničkoj saradnji, narudžbini računarskog programa, ustupanju i prenosu prava intelektualne svojine, raznih ugovora u privredi, kao i mnogih drugih pravnih poslova koji su potrebni za svakodnevno poslovanje vaše firme.
ELEKTRONSKA FORMA UGOVORA I ELEKTRONSKI POTPIS
Elektronska komunikacija i digitalizacija te komunikacije i dokumenata donela je potrebu za novim načinima izražavanja volje i identifikacije učesnika u pravnom prometu, pri čemu tradicionalni papir i svojeručni potpis nužno bivaju zamenjeni elektronskim sredstvima. Kako bi se obezbedila pravna sigurnost i dokazna snaga elektronskih izjava, razvijen je koncept elektronske forme, elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa – koji zajedno čine osnovu pravno validnog digitalnog komuniciranja.
A elektronski potpis je elektronski podatak koji se prilaže ili je logički povezan sa elektronskim dokumentom, a koristi se radi identifikacije potpisnika i izražavanja njegove saglasnosti sa sadržajem dokumenta. Pravno gledano, razlikuju se tri nivoa elektronskog potpisa: običan, napredni i kvalifikovani, pri čemu samo kvalifikovani elektronski potpis ima istu pravnu snagu kao svojeručni potpis. Elektronski potpis omogućava bezbednu i efikasnu razmenu pravno obavezujućih dokumenata u digitalnom formatu, a njegova primena je uređena evropskom eIDAS Uredbom i domaćim Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja.