E-Trgovina

ELEKTRONSKA TRGOVINA

 


Stupanjem na snagu zakona o elektronskoj trgovini i novog zakona o trgovini 2019. Godine, E-commerce ili elektronska trgovina preko interneta konačno je izašla iz sive zone kod nas, jer novi propisi bar u nekoj meri pokrivaju pravne poslove sklopljene preko interrneta, odnosno regulišu na koji način i pod kojim uslovima ugovori u elektronskoj formi imaju pravno dejstvo.

Dakle, zakon reguliše uslugu koja se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina putem interneta, što dalje podrazumeva nuđenje podataka i oglašavanje putem interneta, pretraživanje na elktronskoj mreži kao i skladištenje podataka o korisniku usluga, što u se sve podrazumeva pod uslugom informacionog društva, u smislu zakona.[1]

Pored toga što proklamuje slobodu prekograničnog pružanja usluga preko interneta, ovaj zakon definiše i niz pojmova od značaja za tumačenje prava i obaveza koje se tiču pružaoca usluga, korisnika usluga, ali i potrošača.

Kako je Zakon o elektronskoj trgovini Lex specialis u Odnosu na Zakon o trgovini, mnogi opšti pojmovi određeni su Lex generalis-om, koji se svakako primenjuje ukoliko zakon koji reguliše samo elektronsku trgovinu ne kaže nešto drugo.

Tako, Zakon o trgovini determiniše elektronsku platformu kao sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem, ali takođe lice koje upravlja elektronskom platformom može da obavlja i prodaju sopstvene robe odnosno usluge preko iste platforme.  Dok, elektronska prodavnica je definisana samo kao prodavnica na internetu preko koje trgovac nudi robu ili usluge.[2]

Kada je prodaja preko internet prodavnica ili platformi u pitanju (elektronska trgovina), Zakon istu tretira kao podvrstu prodaje na daljinu i definiše je kao oblik daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe ili usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Između ostalog može se obavljati u formi prodaje preko internet prodavnica što je ujedno i bazična forma elektronske trgovine, može se vršiti preko elektronske platforme (e-commerce platforma) i u obliku dropshipping poslovanja.[3]

 


 

Dakle, možemo zaključiti da Zakon razdvaja tri kategorije elektronske trgovine:

  • Internet prodavnica
  • E-commerce platforma
  • Dropshipping elektronska prodaja

 


 

Dakle, E-commerce platforma služi za povezivanje stranama koje trguju elektronskim putem, ali omogućava vlasniku platorme da na istoj nudi svoju spostvenu robu ili uslugu preko platforme. Međutim, internet prodavnica je znatno uži pojam, pa se ograničava samo na poslovanje koje podrazumeva prodaju robe i usluga od strane trgovca.

 


 

DROPSHIPPING

Dropshipping je poslednjih godina jedan od najpopularnijih modela poslovanja na internetu. Neke od najvećih svetksih kompanija postale su imperije, poput Alibabe, tako što su stvorile platforme koje omogućavaju  Dropshipperima da prodaju robu i usluge u celom svetu.

Ukratko ovaj vid elektronske trgovine podrazumeva obezbeđivanje isporuke robe od proizvođača odnosno prodavca do potrošača. Dakle, po sredi je supply chain management metodologija gde internet trgovac nema robu u skladištu niti na stanju, već je ima izloženu samo na internet platformi, s tim što kada primi upit odnosno narudžbinu, on kupuje robu od proizvođača ili treće strane i isporučuje je kupcu.

 


 

UGOVORI U ELEKTRONSKOJ FORMI

Zakon potvrđuje da ugovor može biti zaključen, odnosno slanje i prihvat ponude se može dati i elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi, sa naglaskom da se takvom ugovoru ne sme sporiti valjanost, iz razloga forme. Međutim, važno je napomenuti da ne mogu svi ugovori biti punovažni u elektronskoj formi. Dakle, ugovori o jemstvu i jemačne izjave, ukoliko je jemac lice koja deluje izvan okvira trgovačke, poslovne ili profesionalne delatnosti, dalje ugovori za koje se zakonom zahteva da budu u formi solemnizovane isprave, ako i svi drugi ugovori za koje je posebnim zakonima naglašeno da se ne mogu zaključiti u elektronskoj formi.[4]

 


 

PRAVNA PODRŠKA ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Svaki internet model poslovanja zahteva i pravnu podršku. Čak i male firme koje vrše prodaju posredstvom svojih internet prodavnica, trebaju kvalitetno napisan korisnički ugovor ili uslove korišćenja, ali i politiku privatnosti kao dokaz da postupaju sa podacima o ličnosti u skladu sa zakonom. Pored ova dva osnovna dokumenta, zavisno od oblika internet poslovanja, trgovac na internetu odnosno pružalac usluga se može suočiti sa nizom problema i potreba za dodatnim konsultacijama, pravnim mišljenjima ili pribavljanjem potrebnih dozvola nadležnih organa.

 


 

[1] Zakon o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019), čl. 3

[2] Zakon o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019), čl. 3

[3] Ibid. Čl. 17

[4] Ibid. 9. – 10.