Digitalna imovina


 

POJAM I VRSTE DIGITALNE IMOVINE

 

Izradom nacrta zakona o digitalnoj imovini, čiji se usvajanje učekuje uskoro, Republika Srbije konačno staje u red zemalja koje će urediti tržište virutelne i digitalne imovine što aktuelna praksa i dešavanja tržištu ove vrste kapitala nameću kao neminovnost. Prvi zadatak ovog zakona biće definisanje digitalne imovine i njenih oblika i kreiranje jasne distinkcije između zvaničnih sredstava plaćanja i hartija od vrednosti, a potom i uvođenje reda kako u pogledu emisije tako i na sekundarnom tržištu ovog oblika kapitala.

Prema aktuelnom propisu, digitalna imovina se pojavljuje i pod pojmom virtuelna imovina što ove dve fraze čini sinonimima, a podrazumeva zapis vrednosti u digitalnoj formi koji se može kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi digitalno odnosno koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Važno je naglasiti da se u digitalnu imovinu ne ubrajaju digitalni zapisi valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i druga finansijska imovina čiji promet se uređuje drugim zakonima, osim u slučaju izuzetaka koje propisuje zakon. Takođe, digitalnom imovinom će se u smislu zakona  podrazumevati sva imovina koja ispunjava elemente definisane zakonom, bez obzira na tehnologiju na kojoj je ta digitalna imovina zasnovana.

 

Virtuelna valuta kao oblik digitalne imovine

 

Jedan od oblika digitalne imovine je i virtuelna valuta, koja se još naziva i crypto valuta, koja egzistira kao digitalne imovine koji nije izdat od strane centralne banke ili nekog drugog državnog organa, koji bi garantovali njenu vrednost i održavali njenu stabilnosti.  Važno je naglasiti da virtuelne valute nisu po svaku cenu vezane za zakonsko sredstvo plaćanja odnosno da nemaju pravni status novca ili valute. Međutim kako su u faktičkom i tehnološkom smislu pogodne, pravna lica i pojedinci su skloni da ih prihvataju kao sredstvo razmene, odnosno sredstvo koje može da se prodaje, kupuje, razmenjuje, prenosi i skladišti u elektronskoj formi. Takođe, virtuelne valute su ograničene i pravilom da ne mogu biti unete kao ulog u privredno društvo, već se eventulalno mogu najpre razmeniti za zvanično sredstvo plaćanja i tek onda kao novčani ulog uplatiti u društvo. S druge strane digitalni tokeni se mogu pojaviti kao podobno sredstvo za ulaganje nenovčanog uloga u privredno društvo, osim tokena koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada koji mogu biti neneovčani ulog samo u ortačkim i komanditnim društvima. Tokeni, podobni za ovu namenu, moraju biti odobreni od strane Komisije za hartije od vrednosti, i objavljeni na zvaničnoj listi dozvoljenih tokena.

Za pojam digitalne imovine usko je vezan i pojam tzv. adrese, kao jedinstvene oznake mesta u virtuelnom prostoru na kom su sadržani podaci o konkretnoj virtuelnoj imovini. Skladištenje i upravljanje digitalnom imovinom za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge podrazumevaju kontrolu nad tzv. kriptografskim ključevima, a s tim je povezana usluga administriranja sredstvima obezbeđenja.

Dalje, važno je razlikovati pojmove imaoca i korisnika digitalne imovine. Tako je korisnik digitalne imovine fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice koje koristi ili je koristilo uslugu povezanu s digitalnom imovinom odnosno obratilo se pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom radi korišćenja digitalne usluge. S druge strane, imalac digitalne imovine označava kako korisnika digitalne imovine, tako i lice koje je steklo digitalnu imovinu nezavisno od poslovnog odnosa uspostavljenog s pružaocem usluga povezanih s takvom imovinom ili transakcije izvršene preko tog pružaoca. Dakle to podrazumeva i lice koje je steklo digitalnu imovinu učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu, odnosno učešće u postupku tzv. rudarenja ili majninga.

 


 

USLUGE POVEZANE SA DIGITALNOM IMOVINOM

 

Ukupna digitalna imovina u posedu jednog lica kojom ono raspolaže, naziva se portfolio. Upravljanje portfolijom može biti posebna vrsta usluge, koja se bazira na odobrenju odnosno uputstvima iz posebnog ugovora zaključenog sa korisnikom digitalne imovine.

Pored upravljanja portfolijom kao usluge povezane s digitalnom imovinom podrazumevaju se:

  • izvršenje naloga za kupovinu i prodaju za račun trećiih lica,
  • usluge koporpodaje digitalne imovine za novac,
  • razmena jedne za drugu digitalnu imovinu,
  • skladištenje i administriranje digitalne imovine,
  • pokroviteljstvo (usluga u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine uz obavezu otkupa te imovine od strane pokrovitelja emisije)
  • agentura (usluga u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine bez obaveze otkupa te imovine od strane agenta emisije)
  • upravljanje registrom založnog prava na digitalnoj imovini
  • upravljanje porfolijom
  • prenos i prihvat digitalne imovine
  • organizovanje platforme za trgovanje

Usluga koju pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pruža trgovcu u smislu zakona kojim se uređuje trgovina, tako što od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe odnosno pruženih usluga tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca, naziva se prihvat i prenos digitalne imovine.

Pružalac naznačenih usluga mora imati pravnu formu privrednog društva i imovinu vrednosti od 20.000 do 125.000 evra zavisno od usluge povezane sa digitalnom imovinom koju želi da vrši. Tako za prvih sedam nabrojanih usluga zahteva se minimalan kapital od 20.000 evra, dok kapital pružaoca usluge organizovanja platforme mora biti ne manji od 125.000 evra. Usluge prenosa i prihvata digitalne imovine, kao i upravljanja portfolijom može obavljati privredno društvo sa minimalnim kapitalom od 50.000. Kapital se ne mora nužno sastojati u novčanom ulogu, već može podrazumevati i npr. softver kao oblik nenovčanog uloga člana društva.

Dakle, digitalna imovina se može kupovati ili prodavati preko za to namenjenih platformi, ali i tzv. kriptomata koji podrazumevaju automatizovane elektrosnko-mehaničke uređaje preko kojh se obavljaju sticanje ili raspolaganje digitalnom imovinom za novčana sredstva ili se vrši razmena jedne za drugu digitalnu imovinu. S druge strane platforma za trgovanje digitalnom imovinom predstavlja višefunkcionalni sistem koji služi za organizovanu trgovinu digitalnom imovinom, kojom administrira organizator platforme, sve u cilju olakšanog spajanja trećih lica koja imaju interes za kupovinu, prodaju i razmenu imovine ove vrste, sve u skladu sa prethodno donetim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovornog odnosa. Proces kupovine, prodaje, prihvata, prenosa ili razmene digitalne imovine naziva se transakcija. Trgovina putem platforme dozvoljena kako društvima koja imaju dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, tako i svim drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima.

Kada se govori o digitalnoj imovini, nužno je pomenuti i njenu primarnu emisiju, odnosno tzv. beli papir, kako se naziva dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine, a koji sadrži podatke o njenom izdavaocu, samoj digitalnoj imovini i rizicima koji dokument omogućava investitorima da budu pravilno i detaljno informisani pre nego što donesu odluku o eventualnom ulaganju. Više o inicijalnoj ponudi možete pročitati u tekstu sa bloga, iz 2017 godine.

Kako je već rečeno, digitalna imovina ne zavisi niti je uslovljena tehnologijom na kojoj je kreirana. Međutim, veliki broj oblika ove imovine zasniva se na tehnologiji koja je bazirana na tzv pametnim ugovorima, kompjuterskim protokolima ili programima, zasnovanim na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola. S toga je zakonodavac propsiao da je korišćenje pametnih ugovora u sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom dozvoljeno, pod uslovim da pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji pruža usluge koje uključuju korišćenje pametnih ugovora, dužan je da za korišćenje pametnih ugovora mora prethodno pribaviti pristanak korisnika imovine.

 


 

DIGITALNA IMOVINA SA STATUSOM FINANSIJSKOG INSTRUMENTA

 

Ukoliko digitalna imovina ima status finansijskog instrumenta, na njihovo izdavanje kao i trgovinu na sekundarnom tržištu, primenjivaće se zakon kojim se regulište tržište kapitala, osim ako zakon koji regulište digitalnu imovinu u svojstu lex specialis zakona ne  propisuje drugačije.

Zakon kojim se uređuje tržište kapitala neće se primenjivati ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  • digitalna imovina nema odlike akcija
  • digitalna imovina nije zamenljiva za akcije
  • ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.