Radno pravo


Radni odnosi


Radne odnose karakteriše postojanje činioca koji su u društveno-ekonomskom smislu suprotstavljeni, odnosno karakteriše ih s jedne strane postojanje zaposlenih kojima je u interesu da budu adekvatno nagrađeni za svoj rad kao i da ga vrše u što humanijim i dostojanstvenijim uslovima, i poslodavaca koji treba da ostvare dobit i budu konkurentni na tržištu rada, što često podrazumeva i optimizaciju rada putem najbolje upotrebe svih resursa, između ostalog i ljudskih. Iako čovekova svakodnevnica obuhvata razne segmente njegovog života, ne može da se dovodi u pitanje značaj koji rad ima u životu gotovo svakog pojedinca. Naime, ono što je zajedničko svim akterima na tržištu rada, nevezano za to da li je neko donosilac odluka ili izvršilac donetih, jeste da čovek ogroman deo života provede upravo na radu. Istraživanja su pokazala da na radu provodimo trećinu svog života, odnosno više od 13 godina našeg životnog veka, što je fascinantna cifra imajući u vidu da u druženju sa svojim prijateljima i poznanicima provedemo bar 12 puta manje vremena, ili činjenicu da na odmoru provedemo samo 3 godine.[1]

Sve prethodno navedeno ide u prilog zaključku da svi akteri treba zajedno da rade na pronalasku rešenja koji će dovesti do što boljih uslova rada za sve, pa samim tim i do fukncionalnog kolektiva koji je u stanju da odgovori na ekonomske i druge izazove koje nosi savremeno tržište.

Zaštita na radu zaposlenih je u svom razvoju išla od garancije osnovnih prava i zaštite zaposlenih od očiglednih rizika i opasnosti koje neke vrste rada nose sa sobom (noćni rad, rad u rudnicima i slično), do zaštite od suptilnijih ali jednako opasnih faktora po zdravlje i bezbednost ljudi kao što su diskriminacija i mobing. Stručnjaci bi rekla da je problem „plavih kragni” (lica koja rade fizičke poslove) u velikoj meri dobio svoje pravne okvire, dok u prvi plan sve više dolaze problemi „belih kragni” (kancelarijskih radnika). Naizgled je suludo porediti čoveka koji radi u neposrednoj blizini supstance koja ga pod određenim okolnostima može ubiti i onoga koji radi u udobnosti svoje kancelarije, međutim statistike pokazuju suprotno. Zastrašujući su podaci da na nivou Evrope više od polovine ljude pati od stresa povezanog sa radom[2] ili podaci koji svedoče da je u Americi broj ljudi koji se odluči da sebi oduzme život zbog problema na poslu na istorijskom maksimumu.[3] Sve ovo je dovelo do pojave novih pojmova i praksi na radnim mestima, kao što su praksa tim bildinga, i druge vrste rada na očuvanju mentalnog zdravlja zaposlenih, kao i do razvoja adekvatnih mehanizama zaštite od ponašanja koje ugrožava ne samo fizički nego i psihički integritet čoveka.

Gore navedeni problemi „belih kragni” su samo jedan od mnogih pokazatelja kompleksnosti i značaja koje radno pravo ima za čoveka, te zakonodavci širom sveta moraju na adekvatan način da odgovore na sve izazove koje rad u moderno doba nosi kako za poslodavca, tako i za njegove zaposlene. Upravo zbog toga, radno pravo je izuzetno značajna i dinamična grana prava, koja ima za cilj da zaštiti „slabijeg“ u okviru ovih odnosa, ali isto tako da ga onemogući da svoja prava zloupotrebi na štetu poslodavca.


Karakteristike radnih odnosa u Repbulici Srbiji


Propisi iz oblasti rada Republike Srbije pored radnih odnosa, obuhvataju i druge radne aktivnosti koji ne podrazumevaju potpisivanje ugovora o radu, odnosno i:

  • Privremene i povremene poslove;
  • Ugovor o delu;
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju;
  • Dopunski rad.

U nastavku su neke od najvažnijih napomena koje se tiču rada u Republici Srbiji:


Zakon kao garancija minimalnih prava za radnike

Najvažniji akt o radnim odnosima jeste Zakon o radu[4] čije odredbe predstavljaju minimum garancija za zaposlene, te stavljanje zaposlenog u gori položaj od onog što mu sleduje po zakonu ne samo da nije prepušteno saglasnošću volja, nego vodi direktnoj primeni povoljnije odredbe po zapolsenog, a koja je propisana zakonom.

Naše zakonodavstvo deli radne odnose na one koje se zaključuju na neodređeno vreme (predstavljaju zakonsku pretpostavku) i na one koje se zaključuju na određeni vremenski period, ukoliko za predviđanje takvog roka postoji razlog koji zakon smatra adekvatnim.

Pored zakona, prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa radnim odnosom nastaju kao rezultat saglasnosti volja zainteresovanih lica, koja ima formu ugovora o radu i kolektivnih sporazuma. Odredbe ovih akata će imati važnost isključivo ukoliko poboljšavaju zakonom zagarantovani položaj zaposlenog.


Zaštita posebnih kategorija lica


Iz prethodno navedenog je jasno da je zakonodavac odredbama svojih akata stao u zaštitu radnika kao ugovorne strane koje ima daleko manju moć da utiče na odredbe u ugovoru u radu, pod uslovom da uopšte ima hrabrosti da vodi pregovore u odnosu na tekst koji je definisao poslodavac.

U skladu sa tim, postoji niz uopšteno definisanih mera zaštite zaposlenih (generalna zaštita se odnosi na propisivanje minimalnih zarada, zaštite zdravlja i bezbednosti svih zaposlenih i slično).

Ono što je karakteristično za naše zakonodavstvo jeste i da poznaje posebnu zaštitu za slučaj trudnoće i nege deteta, maloletnih lica i lica sa invaliditetom. Nad navedenim kategorijama stanovništva vrši se pozitivna diskriminacija, te svaki poslodavac mora dobro da prouči zakonske i podzakonske akte ukoliko u okviru svog kolektiva ima i lica koja spadaju u neku od navedenih grupa.


Prestanak radnog odnosa je formalan i definisan zakonom


Zakonske odredbe najmanje ograničavaju prestanak radnog odnosa koji je rezultat saglasnosti volja ugovornih strana. Sve ostale vrste prestanka su prilično detaljno regulisane samim odredbama zakona, pa su tako navedeni razlozi za otkaz, kao i razlozi za prestanak radnog odnosa po samoj sili zakona nezavisno od volje zainteresovanih lica (slučaj potrebe za služenjem zatvorske kazne koja je određena na period duži od 6 meseci, gubitak radne sposobnosti itd.). Dosledno ostalim odredbama, zakonodavac i na mestu otkaza izlazi u susret zaposlenim licima, tako što im daje daleko jednostavniju proceduru za napuštanje radnog mesta od one koja je data poslodavcu, uz poštovanje odredbi koje se tiču otkaznog roka.


Rad na prevenciji tzv.  „rada na crno“ i drugih zloupotreba


Zakon ovlašćuje inspekciju rada da vrši proveru primene njegovih odredbi. Ukoliko nadležni inspektor utvrdi nepravilnost na red dolaze i izuzetno stroge kaznene odredbe. Svakako je jasno da se upravo „rad na crno“ kao česta zloupotreba na domaćem tržištu našao na listi „najskupljih“ prekršaja, koji pravno lice može da košta i do 2 miliona dinara. Iz ovog jasno sledi da je zakonodavac odlučio da uradi sve što je u njegovoj moći da stane na put zloupotrebi koja ima dug istorijat u našoj zemlji.

Ovom problemu bi trebalo da doprinese i novi Zakon o agencijskom zapošljavanju[5] koji, uz sve kritike javnosti[6], konačno uređuje odnose agencijskog zapošljavanja, koje su u nekadašnjem nedostatku regulacije bile teren za razne vrste zlupotreba prava radnika.

Pored ovoga, naše zakonodavstvo karakteriše i  veliki broj posebnih zakona koji regulišu ovu oblast (više od 10 zakonskih akata i veliki broj podzakonskih), izuzetno komplikovan sistem isplate zarada, korišćenja radnog vremena i pauza, te je razumevanje svojih prava, obaveza i odgovornosti veliki izazov ne samo za poslodavce, već i za same zaposlene.


Pravne usluge iz oblasti radnog prava:


Naša kancelarija pruža usluge svim činiocima u radnim odnosima.

Što se tiče pravnih lica pružamo sve vrste pravne pomoći u vezi sa organizacijom rada, i pitanjima koje se  javljaju u toku samog rada.

 Ova pomoć podrazumeva kontinuiranu podršku koja se tiče pre svega:

  • Sprovođenja zakonskih procedura kao što rešavanje viška zaposlenih, izrada upozorenja, zakonitog otkaza, primene disciplinskih mera i slično;
  • Pružanja pomoći u samom procesu donošenja poslovnih odluka koje mogu da imaju uticaj na zaposlene;
  • Izrade ugovora o radu i drugoj vrsti radnog angažovanja, aneksa ugovora, kao i preciznog definisanja klauzula zabrane konkurencije kao i onih klauzula koje se tiču poverljivosti (više o značaju zaštite poslovne tajne i prava intelektualne svojine možete videti na adresama NDA ugovori i Intelektualna svojina.

Kada su u pitanju radni sporovi, poslodavcima su na raspolaganju sledeće usluge:

  • Pravovremenih pravnih saveta u cilju prevencije i predupređivanja radnih sporova;
  • Pružanje delotvorne podrške u samom radnom sporu ukoliko je do njega došlo.

Kada su u pitanju zaposleni na raspolaganju smo za konsultacije koje se tiču:

  • Informacija o tumačenju zakonskih propisa, ili odredbi ugovora, a posebno onih koji se tiču prava zaposlenih i njihovog obima;
  • Saveta u procene realnih mogućnosti u vođenju postupka povodom nekog zakonog kažnjivog ponašanja poslodavca (nezakoniti otkaz, diskriminacija po raznim osnovama, povreda na radu itd.) kao i efikasno i delotvorno zastupanje u postupcima koji ne budu rešeni mirnim putem.

[1] https://www.huffingtonpost.com.au/2017/10/18/weve-broken-down-your-entire-life-into-years-spent-doing-tasks_a_23248153/

[2] http://www.koreaherald.com/view.php?ud=20140528001613

[3] https://www.washingtonpost.com/health/2020/01/09/more-americans-are-killing-themselves-work/

[4] Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje)

[5] Zakon o agencijskom zapošljavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 86/2019)

[6] http://rs.n1info.com/Biznis/a550662/Strucnjaci-o-Zakonu-o-agencijskom-zaposljavanju.html

https://www.masina.rs/?p=11695