Pravo umetnosti


 

UMETNOST I PRAVO

 


 

Umetnost po svojoj prirodi podrazumeva slobodu kreativnog izražaja i kao takva je teško spojiva sa bilo kakvim vidom ustrojstva, institucionalnog ili zakonodavnog. Međutim, iako je umetnost u mnogim aspektima zaista i slobodna, ograničenja pravnog i društvenog poretka ipak postoje, a umetnici odnosno drugi učesnici u pravnom prometu umetničkih dela, kao i subjektivnih autorskih prava, u svom delovanju su dužni da se kreću u granicama koje nam zakononi postavljaju.

 



Često se i sam nastanak, prepoznavanje i egzistencija umetničkog dela ne može pripisati nekom racionalno objašnjivom razlogu, pa se čini da delo nastaje slučajno, isključivo kao plod spontanosti i mašte stvaraoca, bez povezivanja sa drugim faktorima, i biva prepoznato i vrednovano takođe po parametrima koji se ne mogu egzaktno prikazati i dešifrovati. Ali ako dublje sagledamo to pitanje, lako možemo zaključiti da kao što se mnoge stvari dešavaju unutar određenih društvenih okvira i ustaljenim pravilima ponašanja, zakonskim ili tržišnim, tako se i u umetnosti nameće potreba da se društveni zakoni po kojima ona funkcioniše pronađu ili propišu.

 



Možemo reći da se na umetničku delatnost odnosno umetnička dela i prava na njima u pravnom prometu primenjuje čitav niz propisa, iz različitih grana prava. Primarna je oblast intelektualne svojine, odnosno autorskog prava jer se na mnoga prava umetnika odnosno nosioca prava na umetničkim delima primenjuju upravo propisi koji regulišu ovu pravnu disciplinu, a i pojam umetničkog dela usko je povezan sa pojmom autorskog dela. Međutim, ne treba zaboraviti ni obligacione odnose koji se pojavljuju u najrazličitijim oblicima u pravnom prometu određenih ovlašćenja ili samih umetničkih dela, i regulisanja prava i obaveza učesnika. Pored obligacionopravnog aspekta, umetničkim delima se mora prići i iz ugla stvarnog prava, jer su umetnička dela po svojoj formi u većini slučajeva potpadaju pod pokretne stvari. U organizovanim i razvijenim pravnim sistemima, pravu umetnosti je neizbežno prići i sa poresko – pravnog aspekta, a često je zaštita prava autora odnosno umetnika ili drugih nosioca prava dodatno osigurana i kroz krivično – pravnu zaštitu. Činjenica da umetnost ne poznaje granice, a promet umetničkih dela i prava na istima je nemoguće potpuno kontrolisati, veliki je izazov za ovu pravnu regulativu i donosi potrebu za prekograničnom saradnjom nadležnih institucija.
Iz dosadašnje prakse, pitanja koja proizilaze iz odnosa umetnosti i prava, zainteresovana lica su mogla da pronađu samo tumačeći različite propise ili baveći se različitim pravnim oblastima.