Pristup podacima o registrantima internet domena, zaštita prava i nova pravila ICANN-a i RNIDS-a. Stanje propisa na dan 16. 10. 2026.
Internet domen predstavlja važan element identiteta pravnih i fizičkih lica na internetu, ali njegova registracija i korišćenje mogu biti povezani i sa povredama različitih prava, od neovlašćenog korišćenja žiga i drugih oznaka, preko povreda autorskog prava, do prevara, obmanjivanja potrošača i drugih protivpravnih aktivnosti. U takvim situacijama, prvi problem sa kojim se suočava lice koje želi da zaštiti svoja prava često nije izbor odgovarajućeg pravnog postupka, već utvrđivanje identiteta subjekta protiv koga taj postupak treba pokrenuti.
Podaci o licima koja su registrovala nazive internet domena više nisu javno dostupni u obimu u kom su bili pre početka primene Opšte uredbe o zaštiti podataka EU (GDPR). Ograničavanje njihove dostupnosti značajno je unapredilo zaštitu privatnosti registranata, ali je istovremeno otežalo identifikaciju lica odgovornih za određene aktivnosti na internetu.
U međuvremenu su se promenila i međunarodna pravila upravljanja registracionim podacima, tehnički protokoli za pristup tim podacima, kao i propisi Republike Srbije koji uređuju obaveze organizacija nadležnih za registraciju domena. Poseban značaj imaju pravila organizacije ICANN, evropska Direktiva NIS2 i Zakon o informacionoj bezbednosti Republike Srbije iz 2025. godine.
Registrant internet domena i odgovornost za njegovo korišćenje
Registracija naziva internet domena zasniva se na ugovornom odnosu u okviru kojeg registrant stiče pravo korišćenja određenog naziva domena, pod uslovima koje propisuju nadležni registar i drugi relevantni subjekti u sistemu registracije.
Pri tome je neophodno razlikovati registar (registry), koji upravlja odgovarajućim domenom najvišeg nivoa, registrara, koji pruža usluge registracije krajnjim korisnicima, i registranta (registrant), odnosno lice na čije ime je konkretni naziv domena registrovan.
Registracija domena sama po sebi ne dokazuje da registrant upravlja svim sadržajima dostupnim preko tog domena, da je vlasnik veb-sajta ili da neposredno izvršava sve radnje koje se na njemu preduzimaju. Veb-sajtom može upravljati drugo lice, sadržaj može postavljati zakupac određene usluge, a infrastrukturu mogu obezbeđivati potpuno nezavisni pružaoci hosting i drugih tehničkih usluga.
Ipak, identitet registranta često predstavlja polaznu informaciju za utvrđivanje odgovornosti, naročito kada je sporna već sama registracija naziva domena. To je slučaj, na primer, kada naziv domena odgovara tuđem žigu, kada se koristi za predstavljanje u ime druge kompanije ili kada postoje okolnosti koje ukazuju na nesavesnu registraciju.
Zbog toga mogućnost pristupa registracionim podacima ima neposredan značaj za ostvarivanje sudske i druge pravne zaštite. Istovremeno, činjenica da određeno lice želi da pokrene pravni postupak ne znači da automatski ima pravo da pribavi sve podatke o registrantu.
Od WHOIS-a do RDAP-a: šta je danas javno dostupno?
Decenijama je osnovni način pristupa podacima o registraciji internet domena bio WHOIS, servis preko kojeg su se mogle dobiti informacije o registrantu, administrativnim i tehničkim kontaktima, registrarima i drugim elementima registracije.
Razvojem propisa o zaštiti podataka o ličnosti, a posebno početkom primene GDPR-a, ranija praksa širokog objavljivanja podataka fizičkih lica postala je teško održiva. Identitet registranta, njegova adresa, broj telefona i elektronska adresa više nisu mogli biti tretirani kao informacije koje su bez ograničenja dostupne svakom zainteresovanom korisniku. O prvom modelu usklađivanja iz tog perioda pisali smo u tekstu Model usklađivanja WHO IS servisa za internet domene sa GDPR-om.
U međuvremenu je došlo i do važne tehničke promene. Od 28. januara 2025. godine, za generičke domene najvišeg nivoa (generic Top-Level Domains, gTLD), kao što su .com, .net i .org, osnovni protokol za pristup registracionim podacima postao je RDAP (Registration Data Access Protocol), koji je zamenio raniji WHOIS kao obavezni protokol, uz određene izuzetke u pogledu nastavka pružanja WHOIS usluge.
RDAP omogućava strukturiraniji pristup registracionim informacijama, standardizovan format odgovora, podršku međunarodnim karakterima i mogućnost različitog nivoa pristupa, zavisno od ovlašćenja korisnika i primenljivih pravila.
Međutim, promena protokola ne znači da su nekada javni podaci o fizičkim licima ponovo postali dostupni. RDAP predstavlja tehnički način pristupa informacijama, dok pitanje koji podaci mogu biti objavljeni, a koji mogu biti dostavljeni samo pod određenim uslovima, uređuju posebna pravila.
Javno dostupni registracioni podaci mogu uključivati naziv domena, datume registracije i isteka, status domena, podatke o registraru, DNS serverima i druge tehničke informacije. Identifikacioni i kontakt podaci registranta mogu biti ograničeni ili redigovani, u skladu sa primenljivim propisima i pravilima.
Treba, međutim, razlikovati generičke domene od nacionalnih domena najvišeg nivoa (country-code Top-Level Domains, ccTLD). Nacionalni registri imaju sopstvena pravila o pristupu registracionim podacima, pa se promene ICANN-ovog RDAP režima ne mogu automatski preneti na sve nacionalne domene.
Izvor: ICANN, Information for RDAP Users.
Nova pravila ICANN-a o registracionim podacima
Od 21. avgusta 2025. godine primenjuje se nova ICANN Registration Data Policy, kojom je uspostavljen jedinstveniji regulatorni okvir za obradu registracionih podataka kod ICANN-akreditovanih registrara i operatora registara generičkih domena.
Ova politika uređuje više međusobno povezanih pitanja, uključujući prikupljanje registracionih podataka, njihov prenos između registrara i registara, čuvanje, javno objavljivanje i postupanje po zahtevima za dostavljanje podataka koji nisu javno dostupni. Posebno je značajno što politika, u članu 10, uređuje Disclosure Requests, odnosno zahteve za zakonito otkrivanje nejavnih registracionih podataka.
Prema tim pravilima, prijem urednog zahteva mora biti potvrđen najkasnije u roku od dva radna dana, dok odgovor po pravilu treba dostaviti najkasnije u roku od 30 kalendarskih dana od potvrde prijema, osim u izuzetnim okolnostima.
Odgovor ne mora biti pozitivan. Registrar ili registar može dostaviti tražene podatke, ali može i odbiti njihovo otkrivanje, uz obavezu da odluku obrazloži, uključujući i relevantnu ocenu odnosa legitimnog interesa podnosioca zahteva prema pravima i slobodama registranta. Ova pravila uspostavljaju obavezu razmatranja urednih zahteva i obrazlaganja odluke, ali ne ustanovljavaju neograničeno pravo trećih lica na pristup registracionim podacima.
U maju 2026. godine politika je dopunjena odredbama o hitnim zahtevima, sa kraćim rokovima za postupanje u slučajevima neposredne opasnosti po život, teške telesne povrede, kritičnu infrastrukturu ili u određenim slučajevima iskorišćavanja dece. Primena ovog posebnog režima uslovljena je uspostavljanjem mehanizma autentifikacije ovlašćenih podnosilaca, pa objavljivanje ovih pravila još ne znači i njihovu punu operativnu primenu.
Izvor: ICANN Registration Data Policy, naročito čl. 9. i 10.
RDRS: postupak zahtevanja nejavnih podataka o registrantima
Pored RDAP-a, važnu ulogu ima i Registration Data Request Service (RDRS), koji je ICANN pokrenuo u novembru 2023. godine. Za razliku od RDAP-a, koji služi pristupu registracionim informacijama, RDRS je namenjen podnošenju i praćenju zahteva za otkrivanje podataka koji nisu javno dostupni.
Servis omogućava podnosiocima zahteva da na standardizovan način zatraže određene informacije i dokumentuju svoj pravni ili drugi legitimni interes. Zahtev se potom prosleđuje registraru koji učestvuje u sistemu i koji je nadležan za konkretnu registraciju. Ovaj sistem posebno je značajan za nosioce prava intelektualne svojine, advokate, organizacije koje se bave sajber bezbednošću, organe nadležne za sprovođenje zakona i druga lica koja imaju opravdanu potrebu za pristupom registracionim podacima.
RDRS ipak ne predstavlja univerzalnu bazu nejavnih podataka. Učešće registrara u sistemu je dobrovoljno, a konačna odluka o otkrivanju podataka donosi se na osnovu važećih pravila i propisa. Podnošenje zahteva preko RDRS-a samo po sebi ne garantuje pozitivan odgovor.
Prvobitno zamišljen kao dvogodišnji pilot-projekat, sistem je nakon novembra 2025. nastavio sa radom, uz odluku ICANN-a da se njegovo funkcionisanje produži dok se radi na dugoročnijem rešenju za standardizovani pristup nejavnim registracionim podacima. ICANN je u martu 2026. odlučio da ne usvoji prvobitni paket preporuka za trajni sistem standardizovanog pristupa podacima (SSAD), već da se rad na ovom pitanju nastavi uz uvažavanje iskustava iz RDRS pilot-projekta. Pravila i tehnička rešenja za pristup nejavnim podacima se, dakle, i dalje razvijaju, iako je već uspostavljen znatno određeniji postupak u odnosu na period neposredno nakon početka primene GDPR-a.
Izvor: ICANN, RDRS i dokumentacija sistema.
Zaštita podataka o ličnosti i pravo na identifikaciju registranta
Jedno od najvažnijih pravnih pitanja jeste odnos između prava registranta na zaštitu podataka o ličnosti i prava drugog lica da ostvari zaštitu svojih povređenih prava.
Identitet registranta koji je fizičko lice, uključujući njegovo ime, adresu, broj telefona i druge identifikacione podatke, po pravilu predstavlja podatak o ličnosti, čija obrada podleže odgovarajućim propisima. Dostavljanje ovih informacija trećem licu predstavlja radnju obrade podataka o ličnosti i zahteva odgovarajući pravni osnov.
Jedan od mogućih osnova jeste legitimni interes rukovaoca ili trećeg lica, pod uslovima propisanim članom 6. stav 1. tačka f) GDPR-a, odnosno članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije. Međutim, postojanje legitimnog interesa nije dovoljno samo po sebi. Potrebno je utvrditi svrhu obrade, neophodnost dostavljanja traženih podataka i odnos između interesa podnosioca zahteva i prava i sloboda registranta.
U naučnom radu „Pitanje utvrđivanja identiteta registranata naziva internet domena u svetlu važećih propisa o zaštiti podataka o ličnosti“, objavljenom u Zborniku radova Kopaoničke škole prirodnog prava 2022. godine, Dejan Đukić i Dragan Milić razmatrali su upravo ovaj problem, uključujući i mogućnost primene trodelnog testa legitimnog interesa prilikom odlučivanja o otkrivanju identiteta registranta.
Taj pristup podrazumeva da se najpre utvrdi opravdan interes podnosioca zahteva, zatim ispita da li je dostavljanje traženih podataka neophodno za ostvarivanje konkretnog cilja i, konačno, oceni da li takva obrada nesrazmerno zadire u prava i slobode lica čiji se podaci traže.
Pri odlučivanju se ne posmatra samo postojanje mogućeg pravnog zahteva, već i konkretna potreba za podacima i njihov obim. Na primer, radi upućivanja opomene ili ostvarivanja kontakta sa registrantom, u određenim okolnostima može biti dovoljno omogućavanje komunikacije preko posredničke elektronske adrese ili kontakt forme, bez otkrivanja stvarne adrese i drugih identifikacionih podataka. S druge strane, kada je utvrđivanje identiteta neophodno radi pokretanja sudskog postupka ili ostvarivanja drugog zakonom zaštićenog prava, može postojati opravdan razlog za dostavljanje podataka u obimu potrebnom za tu svrhu, ako su ispunjeni uslovi primenljivog pravnog režima.
Ovakva procena omogućava da se zaštita privatnosti ne pretvori u prepreku ostvarivanju drugih prava, ali ni da se pozivanje na pravnu zaštitu koristi kao neograničeno opravdanje za otkrivanje tuđih podataka.
Nacionalni internet domeni .rs i .срб i pravila RNIDS-a
Za razliku od generičkih domena, na registraciju i obradu podataka o nacionalnim internet domenima .rs i .срб primenjuju se pravila Republike Srbije i opšti akti Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). RNIDS upravlja registrom nacionalnih domena najvišeg nivoa za Republiku Srbiju, dok poslove registracije prema krajnjim korisnicima prvenstveno obavljaju ovlašćeni registri.
U skladu sa Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena, registrant je dužan da prilikom registracije dostavi tačne i potpune podatke, a pravila razlikuju obim podataka koji se obrađuju od obima informacija koje mogu biti javno dostupne.
Prema članovima 13. i 14. Opštih uslova, podaci o registraciji mogu se javno objavljivati u propisanom obimu, dok je pristup nejavnim podacima podložan posebnim pravilima. Kada je reč o fizičkim licima, identifikacioni podaci se po pravilu ne objavljuju putem javnog WHOIS servisa, osim u slučajevima koje predviđaju Opšti uslovi.
RNIDS omogućava pristup podacima nadležnim organima i drugim licima kada za to postoje uslovi utvrđeni propisima Republike Srbije. Posebno je uređeno dostavljanje podataka potrebnih za pokretanje i vođenje sudskog spora ili postupka alternativnog rešavanja domenskog spora, na zahtev nadležnog suda ili tela koje vodi postupak. Opšti uslovi uređuju i komunikaciju sa registrantom u slučaju zahteva trećeg lica za pristup određenim zaštićenim podacima, uključujući mogućnost traženja izjašnjenja registranta i prosleđivanja dopisa.
Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena („Sl. glasnik RS“, br. 30/2026) predviđa i da tužilac pre podnošenja tužbe Komisiji, pod određenim uslovima iz preko punomoćnika iz reda advokata, može od RNIDS-a zatražiti podatke o kontaktu za sporni naziv domena, na način opisan u Opštim uslovima. O samom postupku pisali smo u tekstu Oblici zaštite žiga registrovanog kao .rs domen.
Praktična primena ovih pravila zavisi od svojstva podnosioca zahteva, pravnog osnova, vrste traženih informacija i svrhe njihovog pribavljanja. Naročito treba razlikovati običan zahtev zainteresovanog lica od zahteva koji se zasniva na posebnim zakonskim ovlašćenjima ili koji potiče od nadležnog organa.
Zvanični izvori: RNIDS, Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena i RNIDS WHOIS servis.
Nova pravila Zakona o informacionoj bezbednosti Republike Srbije
Posebno značajnu promenu domaćeg pravnog okvira predstavlja Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS“, br. 91/2025), koji u članu 37. uređuje bazu podataka o registraciji internet domena.
Ovim odredbama zakonodavac je uspostavio izričitije obaveze organizacija nadležnih za upravljanje registrima domena najvišeg nivoa i pružanje DNS usluga, naročito u pogledu prikupljanja, čuvanja, tačnosti, potpunosti i dostupnosti registracionih podataka. Zakon propisuje minimum podataka koji treba da budu obuhvaćeni odgovarajućom bazom, uključujući naziv domena, datum registracije, podatke o registrantu i kontakt podatke lica zaduženog za administraciju domena, kada se razlikuju od podataka registranta. Istovremeno, propisana je obaveza usvajanja i primene procedura za verifikaciju tačnosti i potpunosti podataka, kao i odgovarajućih mera zaštite podataka o ličnosti.
Posebno je značajno pravilo prema kojem organizacije na koje se ova odredba odnosi moraju da omoguće pristup nejavnim registracionim podacima na osnovu zakonitih i obrazloženih zahteva ovlašćenih lica ili organa, u skladu sa njihovim propisanim ovlašćenjima i pravilima o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovo pravilo, međutim, ne znači da svako lice koje podnese zahtev automatski stiče pravo na otkrivanje identiteta registranta, niti da svaki zahtev mora biti pozitivno rešen. Neophodno je razlikovati obavezu postupanja po zahtevu od materijalnih uslova za zakonito otkrivanje podataka.
Zakon takođe predviđa donošenje i javno objavljivanje politika i procedura za postupanje po zahtevima za otkrivanje registracionih podataka, kao i donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta kojim će bliže biti uređena pitanja njihovog prikupljanja, čuvanja, verifikacije i objavljivanja. Ovakvo rešenje odgovara osnovnom pravcu evropske regulative uspostavljenom Direktivom NIS2, koja u članu 28. takođe uređuje baze registracionih podataka i pristup tim podacima na osnovu zakonitih i obrazloženih zahteva.
Pored obaveze zaštite privatnosti, novi pravni okvir naročito naglašava tačnost registracionih podataka. To je važno jer postupak pribavljanja informacija nema mnogo praktičnog značaja ako su podaci u samoj registracionoj bazi netačni ili ne omogućavaju pouzdanu identifikaciju registranta.
Izvori: Zakon o informacionoj bezbednosti Republike Srbije, član 37 i Direktiva (EU) 2022/2555 (NIS2), član 28.
Pribavljanje podataka radi zaštite žiga i drugih prava
U praksi je pitanje identiteta registranta posebno značajno kada naziv internet domena povređuje ranije stečeno pravo na žig ili postoje okolnosti koje ukazuju na sajberskvoting, odnosno nesavesnu registraciju domena. Nosilac prava tada često raspolaže dokazima da se sporni domen koristi za predstavljanje u ime njegove kompanije, preusmeravanje korisnika na drugi veb-sajt, ostvarivanje koristi od tuđeg poslovnog ugleda ili druge aktivnosti koje mogu biti pravno relevantne, ali to ne znači da je identitet registranta javno dostupan.
Put do podataka zavisi od vrste domena, nadležnog registra ili registrara, pravnog osnova i svrhe zahteva. Kod generičkih domena primenjuju se pravila ICANN-a i registrara, a kod domena .rs i .срб pravila RNIDS-a i propisi Republike Srbije. U oba slučaja zahtev treba pravilno obrazložiti, a njegov ishod nije unapred izvestan.
Pri tome treba razlikovati pribavljanje podataka radi pokretanja postupka od samog odlučivanja o osnovanosti zahteva za prenos domena. U postupku pred nadležnim telom za alternativno rešavanje domenskih sporova odlučuje se o ispunjenosti posebnih uslova za prenos ili prestanak registracije, dok sudska zaštita može obuhvatiti i druge zahteve, uključujući utvrđivanje povrede prava, zabranu određenih radnji i naknadu štete.
Više o oblicima zloupotrebe domena može se pročitati u članku Sajberskvoting i zaštita internet domena, a o uslovima za prenos .rs domena u članku Uslovi za prenos registracije .rs internet domena.
Zašto podaci o registrantu nisu uvek dovoljni?
Čak i kada su identifikacioni podaci dostupni, to ne znači da je konačno utvrđeno koje je lice odgovorno za povredu određenog prava. Registrant može koristiti usluge drugih subjekata za administraciju domena, hosting, izradu i održavanje sajta, dok registrovani naziv domena može biti povezan sa sadržajem koji je postavilo treće lice.
Kod pojedinih generičkih domena koriste se i posebne privacy ili proxy usluge, zbog kojih javno dostupni registracioni podaci ne moraju neposredno identifikovati krajnjeg korisnika. Pribavljanje podataka o licu koje stoji iza ovakve usluge može zahtevati zaseban zahtev i ocenu primenljivih pravila.
Takođe, podaci evidentirani prilikom registracije mogu biti nepotpuni, zastareli ili netačni, što dodatno otežava identifikaciju. Upravo zbog toga su obaveze verifikacije i održavanja tačnih registracionih podataka postale važno pitanje savremene regulative.
U zavisnosti od prirode povrede, utvrđivanje odgovornosti može zahtevati analizu više različitih izvora, uključujući registracione podatke, sadržaj veb-sajta, poslovne registre, ugovorne odnose, tehničke podatke i druge dostupne dokaze. Pre pokretanja pravnog postupka zato je potrebno proceniti ne samo da li je određena aktivnost protivpravna, već i protiv koga je zahtev osnovano usmeriti i koje informacije su neophodne za dokazivanje relevantnih činjenica.
Zaključak
Savremeni režim pristupa podacima o registrantima internet domena razvija se u pravcu istovremenog ostvarivanja dva legitimna cilja: zaštite privatnosti lica koja registruju nazive domena i omogućavanja zakonitog pristupa registracionim podacima kada je to potrebno radi ostvarivanja prava, bezbednosti interneta ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja. Dostupnost podataka i dalje zavisi od vrste domena, nadležnog registra ili registrara, pravnog osnova zahteva i okolnosti konkretnog slučaja, pa izbor pravnog i procesnog puta zahteva pažljivu procenu.
Pravna podrška u ovoj oblasti može obuhvatiti analizu prava na određeni naziv domena, procenu mogućnosti pribavljanja registracionih podataka, pripremu odgovarajućih zahteva i zastupanje u postupcima zaštite prava. Više o advokatskim uslugama u vezi sa internet domenima i domenskim sporovima dostupno je na posebnoj stranici naše kancelarije.
Izvori i literatura
- ICANN, Registration Data Policy, na snazi od 21. avgusta 2025, izmene objavljene 12. maja 2026.
- ICANN, Information for RDAP Users.
- ICANN, Registration Data Request Service i prateći izveštaji.
- Direktiva (EU) 2022/2555 Evropskog parlamenta i Saveta (NIS2), posebno član 28.
- Zakon o informacionoj bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 91/2025), posebno član 37.
- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018).
- Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena („Službeni glasnik RS“, br. 30/2026), član 18.
- RNIDS, Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena, prečišćeni tekst od 15. decembra 2018.
- Dejan Đukić, Dragan Milić, „Pitanje utvrđivanja identiteta registranata naziva internet domena u svetlu važećih propisa o zaštiti podataka o ličnosti“, Zbornik radova 35. susreta Kopaoničke škole prirodnog prava, Slobodan Perović, Tom III, Beograd, 2022, str. 215-231.
