Advokatska kancelarija Milić

Internet pravo

OBLASTI I DEFINICIJA INTERNET PRAVA

 


 

Internet pravo predstavlja jednu od najmlađih grana prava, nastalu iz potrebe da se proširi postojeći i kreira novi regulatorni okvir koji bi regulisao internet i uneo neophodnu pravnu sigurnost i bezbednost njegovih korisnika. Internet pravo ili Cyber pravo, kako ga još nazivaju, podrazumeva regulisanje ugovornih i deliktnih odnosa na mreži, prava na privatnost, slobodu govora i intelektualnu svojinu, internet bezbednost, autorsko pravo na kodovima računarskih programa i bazama podataka, krivična dela proizašla iz radnji na internetu, online klađenje, kao i poreski akpekt razmene roba i usluga na mreži. Pokriva i obalsti prava svojine, ako je u pitanju vlasništvo nad digitalnim podacima, internet domenima i slično.

Internet  pravo (ili sajber pravo) kako se još naziva, u širem smislu, obuhvata sve delove pravnog sistema i pravne oblasti koje su u vezi sa internetom i pruža zaštitu korisnicima interneta.

S obzirom na osetljiv odnos između internet provajdera i korisnika, pravo privatnosti, prikupljanje podataka o ličnosti (uključujući trgovinu i zloupotrebe istih), zaštita podataka o platnim karticama i bankovnim računima, predstavljaju jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju korisnici mreže danas. Zbog toga, od kompanija koje prikupljaju pomenute podatke, očekuje se da urade sve u cilju prevencije hakerskih napada i drugih ilegalnih aktivnosti. Druga strana medalje su legalne aktivnosti provajdera, društvenih mreža i platformi koje prikupljaju podatke o ličnosti, a koje uz formalne saglasnosti korisnika, iste koriste radi sticanja dobiti i uvećanja vrednosti sopstvenih kompanija. Praćenje aktivnosti korisnika od strane zvaničnih vlada i državnih institucija, poseban je problem koji ugrožava kako neutralnost interneta generalno, tako i privatnost i lične interese pojedinačnih korisnika. 

Internet sigurnosti, zaštita intelektualne svojine i autorskih prava na mreži i lakoća kojom se ista mogu povrediti u online sferi, takođe su veoma rasprostranjen problem za koji stoprocentne zaštite nema, ali se kroz zakonsku regulaciju pokušava uspostaviti što veći stepen pravne sigurnosti i nesmetanog korišćenja interneta.

 


 

BEZBEDNOST NA INTERNETU I KRIVIČNA DELA U VEZI SA INTERNETOM

Jedna od značajnih oblasti koje pokriva internet pravo je i krivičnopravna zaštita pravnih i fizičkih lica koja koriste mrežu u prvatne ili poslovne svrhe.

Pored represivnog dejstva propisivanjem vrste i stepena sankcija za izvršenja određenih zakonom propisanih dela, internet pravo se bavi i proučavanjem slabostima mreže i njenim usavršavanjem što značajno doprinosi prevenciji krivičnih dela u cyber prostoru.

U skoro svakoj razvijenijoj zemlji sveta oformljena su specijana, dobro obučena i opremljena odeljenja unutar policije i tužilaštva koja imaju za cilj rešavanje ovih slučajeva.

Iako je na državnim organima da pruže zaštitu korisnicima interneta, mnogo toga se može preduprediti informisanjem građana odnosno zaposlenih u kompanijama o svim bitnim aspektima zaštite i preventivnog postupanja.

Zbog toga je važno informisati se redovno jer se tehnologija rapidno razvija, pa je i oni koji je koriste za vršenje krivičnih dela jednako brzo usavršavaju i nadograđuju. Ove vrste krivičnih dela imaju najveću stopu rasta u svetu. Globalna mreža omogućava prekogranično delovanje, pa ovi problemi nisu više deo nacionalnih zakonodavstava, već i problem celog sveta, na čije rešavanje se mora delovati koordinirano i udruženo.

 


 

POSEBNI DEO KRIVIČNOG PRAVA REPUBLIKE SRBIJE U VEZI SA DELIMA IZVRŠENIM PROTIV DIGITALNIH PODATAKA I NA INTERNETU

Aktuelni Krivični zakonik Republike Srbije odeljak koji reguliše krivična dela učinjena na internetu ili u vezi sa visokim tehnologijama naziva Krivična dela protiv bezbednosti računarskih programa u Republici Srbiji.

Tako je predviđeno delo Oštećenje računarskih podataka i programa, za koje se zavisno od visine pričinjene štete može izreći i zatvorska kazna do 5 godine.

Takođe, za unošenje, uništenje, izmenu ili prikrivanje softvera ili digitalnog zapisa, kao i hardverskog nosača informacija čime se onemogućuje njegovo korišćenje, odnosno znatno ometa prenos ili obrada podataka koji služe državnim organima ili drugim ustanovama (činjenje krivičnog dela računarske sabotaže) propisana je ista visina kazne.

Za proizvodnju i unošenje virusa u tuđi računar ili računarski sistem, kazna može biti do 2  godine zatvora, zavisno da li je time prouzrokovana šteta.

Krivičnim zakonikom RS, tradicionalno delo Prevara, dobilo je i svoj poseban oblik ukoliko je ista učinjena na internetu ili u vezi sa računarskim podacima. Zbog stepena važnosti zaštite na internetu od prevara, zakonodavac je propisao kaznu od čak 10 godina zatvora za prevare koje prouzrokuju štetu od preko 1.500.000 RSD.

Za neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, propisana je kazna od 6 meseci, a ako se tako dobijeni podatak upotrebi, kazna može dostići i 2 godine zatvora, dok ukoliko nastupe teške posledice i 3 godine.

Zakon zabranjuje i radnje sprečavanja ili ograničavanja pristupa javnoj računarskoj mreži odnosno korišćenje tuđeg računara ili mreže.

 


 

INTERNET PRAVO I INTELEKTUALNA SVOJINA   

Iako je pravo intelektualne svojine posebna grana prava, sa pojavom interneta ona je naišla na mnoga iskušenja, pa se javila potreba za specifičnim pristupom rešavanju problema zaštite subjetivnih prava nad intelektualnim radom kada je internet u pitanju. Autorsko pravo, kao najvažniji i najrasprostranjeniji segment intelektualne svojine, trpi naveću štetu usled pojave novih tehnologija. Žigovi danas ne označavaju samo tradicionalne vrste roba i usluga već i proizvode i servise koji se nude virtuelno, kao i najrazličitije veb sajt platforme.

Najbolji primer povrede prava žigova su registracije internet domena koje sadrže tuđu zaštićenu oznaku. Upravo uslove i načine zaštite žigova i postupak za preuzimanje ovakvih internet domena pokriva internet, a ne tradicionalno IP pravo. Tendencija kupovine jeftinih internet domena radi prodaje, dovela je do širenja primene ove regulative u praksi, pa i kod nas. Ova vrsta malverzacija domenskim imenima naziva se “Cybersquatting”.

Kada su internet domeni u pitanju, druge poznatije protivpravne radnje su “Typosquatting” (registracija internet domena sličnog originalnom i kroz plaćenu pretragu dovođenje posetioca u zabludu da je na pravoj adresi)  i “Pagejacking” (kopiranje dela originalnog internet sajta i posavljanje na drugi, lažni, da bi izgledao kao originalni, ali obično uz promenjen broj bankovnog računa i instrukcijama za plaćanje. Internet prevaranti koriste ovaj metod za tzv. “phishing”.

Zbog toga je ICANN, doneo The Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy (UDRP) radi bržeg i efikasnijeg rešavanja domenskih sporova, bez obraćanja tradicionalnim sudovima u nacionalnim državama. Kada je .RS internet domen u pitanju, pri Privrednoj Komori Srbije formirana je Komisija za rešavanje sporova povodom nacionalnog internet domena Republike Srbije, sa ovlašćenjem takođe ICANN fondacije.

Ono što dalje treba pomenuti je da računarski program predstavlja autorsko delo u smislu Zakona o autorskom i srodnim pravima RS. S tim u vezi, autoru računarskog programa Zakon pruža posebnu autorskopravnu zaštitu, te isti uživa sva imovinska i moralna prava koja autoru pripadaju po samom Zakonu. Specifičnost računarskog programa kao autorskog dela je što njegov autor, pored prava da drugome dozvoli, ili zabrani umnožavanje svog dela, on to pravo ima i u pogledu računarskog programa koji je nastao kao rezultat izmena, prilagođavanja i sl. njegovog računarskog programa. Dakle, i u pogledu drugog programa koji je nastao kao proizvod, odnosno na temelju njegovog. Pored navedenog, značajan je i izuzetak od ovog prava autora računarskog programa, odnosno ograničenje njegovog prava da licu koje je na zakonit način pribavilo njegov računarski program zabrani umnožavanje istog, onda kada je to npr. neophodno u cilju korišćenja programa u skladu sa njegovom namenom, otklanjanja grešaka, postizanja interoperabilnosti nezavisno stvorenog računarskog programa sa drugim programima kroz postupak dekompilacije istog, i to pod posebnim uslovima koje propisuje Zakon.

Pored navedenog, posebno treba skrenuti pažnju da ukoliko je autor stvorio računarski program tokom trajanja radnog odnosa, izvršavajući svoje radne obaveze, trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na tako stvorenom računarskom programu je poslodavac. Međutim, ovo ne mora biti slučaju ukoliko je ugovorom o radu izričito ugovoreo da će imovinska prava ipak pripasti zaposlenom, odnosno autoru. Takođe, autor će imati pravo na posebnu naknadu od računarskog programa stvorenog u radnom odnosu samo ako je takva naknada posebno ugovorena.

 


 

UGOVORI U CYBER PROSTORU

Iako većina korisnika interneta smatra da ugovorno pravo nije primenjivo na mreži, to je pogrešno mišljenje. Skoro svaka razmena informacija odnosno kupoivna roba ili usluga na nekoj iole ozbiljnijoj internet platformi zahteva prethodno saglašavanjem sa Pravilima i uslovima korišćenja. To je zapravo ništa drugo nego prihvatanje ponude za zaključivanje ugovora po pristupu. Ovo je pre svega od značaja za “online” prodavnice, odnosno za oblast e-commerce poslovanja, gde se roba prodaje, odosno usluge pružaju putem interneta. Dakle, u ovom slučaju, da bi nastao pravni odnos između prodavca/pružaoca usluga i kupca, odnosno korisnika usluge, potrebno je da isti zaključe ugovor u elektronskom obliku putem elektronskih sredstava, a kojem se zbog toga ne može osporiti punovažnost. Ovakav vid poslovanja i ovakav ugovor reguliše Zakon o elektronskoj trgovini RS, koji propisuje njegovu obaveznu sadržinu, kao i način i trenutak njegovog zaključenja. Tako pomenuti zakon, između ostalog, predviđa da je prodavac/pružalac usluge dužan da, bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke koja sadrži ponudu kupca/korisnika usluge, ili prihvat ponude za zaključenje ugovora, ukoliko je on ponudu učinio suprotnoj strani. Kada je reč o trenutku zaključenja ugovora u elektronskom obliku, smatra se da je isti zaključen onog časa kada ponuđač primi elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Sa razvojem tehnologije, pojavljuje se potreba za implementaciju ugovora i u sam računarski kod, ali to je oblast pametnih ugovora, koja potpada pod IT pravo.

 


 

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI, PRAVO NA PRIVATNOST I GDPR KAO DEO INTERNET PRAVA

Regulisanje i kontrola podataka o ličnosti koje prikupljaju subjekti karakterisani kao rukovaoci ili obrađivači predstavlja i tek će predstavljati veliki problem pojedincu, ali i celoj civilizaciji. Lični podaci su postali proizvod i njima se trguje. Za sada uglavnom za potrebe marketinga, personalizacije ponude i veštačke inteligencije.

Iako skoro sve države sveta ograničavaju svojim propisima vremenski rok čuvanja ovih informacija, nikada se sa sigurnošću ne može utvrditi gde su i na koji period one pohranjene, zbog čega je neohodno rešavanju ovog problema prići sistemski, kroz aktivno delovanje zajednica država i visokih institucija, jer je samim pojedincima jako teško da individualno ostvaruju svoja prava, koja im zakoni garantuju u većoj ili manjoj meri.

S tim u vezi, nemaju svi pravni sistemi jednak nivo zaštite tj. nemaju isti pristup pojmu privatnosti, koje se može kretati od subjektivnog prava čije ostvarivanje je lična stvar pojednica do kategorije koja lične podatke i pravo na zaštitu istih uzdiže do nivoa osnovnih ljudskih prava, kao što je to proklamovano regulativom EU. Najpre konvencijom o ljudskim pravima iz 1950, da bi zaštita ljudskih prava u Evropi danas bila posebno regulisana Opštom uredbom o zaštiti podataka zvanom GDPR (General Data Protection Regulation), koja je iz korena promenila pristup prikupljanju i obradi podataka o ličnosti unutar EU, ali i van njenih granica u meri i na način kako je to regulativom predviđeno.

Isti put je sledilo i naše zakonodavstvo donošenjem Zakon o zaštiti podataka o ličnosti RS koji je počeo da se primenjuje u avgustu 2019. godine, a koji je napisan po uzoru i u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka GDPR. S tim u vezi, naše zakonodavstvo ide u korak sa evropskom regulativom, u cilju usklađivanja mehanizama zaštite podataka o ličnosi na globalnom nivou, kao posebno osetljive i bitne kategorije podataka, koji zapravo predstavljaju privatnu, ličnu sferu svakog pojedinca.

Imajuči u vidu je sama materija koju naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) reguliše dosta kompleksna i mnogima teška za razumevanje, posebno rukovaocima i obrađivačima podataka o ličnosti koji su dužni da se pridržavaju svojih obaveza koje ZZPL propisuje, isti imaju mogućnost da u te svrhe angažuju lice za zaštitu podataka o ličnosti, tzv. Data Protection Officer (DPO) koje poseduje posebna stručna znanja i iskustva u oblasti zaštite podataka o ličnosti. DPO je pre svega lice koje ima sposobnosti da rukovaoca i obrađivača, kao i njihova zaposlena lica, informiše i daje mišljenja o njihovim obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, prati primenu odredaba ZZPL-a, kao svih drugih propisa i internih akata koji se odnose na predmetnu materiju, te da sarađuje sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i generalno učestvuje u podizanju svesti i obuke zaposlenih koji učestvuju u radnjama obrade i kontrole podataka. Pored navedenih, DPO izvršava i druge obaveze i učestvuje u procesu zaštite podataka o ličnosti, na koji način pruža pomoć rukovaocu i obrađivaču. Takođe, lice za zaštitu podataka o ličnosti može biti određeno iz redova zaposlih kod rukovaoca i obrađivača, koje je prošlo posebnu obuku i time steklo takav status, ali može biti i neko treće lice, koje se inače time bavi, a koje je od strane rukovaoca/obrađivača angažovano posebnim ugovorom. Ono što je bitno napomenuti je da ZZPL predviđa i slučajeve kada su rukovalac i obrađivač dužni da angažuju lice za zaštitu podataka o ličnosti.

 


 

Povezane stranice:

GDPR

 


 

SPAM POŠTA KAO PROBLEM INTERNET PRAVA

Spam nije posebno regulisan zakonom kod nas, ali se njegova zabrana može izvesti iz niza drugih propisa koji regulišu oglašavanje, zaštitu potrošača i internet bezbednost.

S obzirom da je oko 80% svih imejlova poslatih u SAD upravo Spam, a oko 20% građana je nekada kupilo robu preko spam ponude, jasno je zbog čega je ovaj vid nazovimo invazivnog reklamiranja ili čak i napada toliko učestao u svetu. Kao što smo već naveli, zbog nadnacionalnosti internet kriminala, spammerima je jako teško ući u trag.

Ponovo, najefikasniji vid zaštite je predostrožnost. Tako nikada ne odgovarajte na spam niti započinjite bilo kakvu komunikaciju, ne postavljajte svoj imejl na veb sajt već neki vid zaštićene kontakt forme, čitajte uslove korišćenja veb sajtova pre nego što ostavite podatke, koristite spam filter, kreirajte i ostavljajte drugu imejl adresu na javnim internet platformama za razmenu informacija.

Internet pravo se razlikuje od IT prava koje reguliše tok digitalnih informacija i digitalnog novca, softvere, i pravnu stranu enkripcije i kriptografije.

 


 

Koautori: advokat Dragan Milić i advokat Jelena Blagojević

 


 

Obezbeđujemo profesionаlno prаvno zаstupаnje i pružanje pravne pomoći u oblаstima kаo što su:

  • Zaštita žigovа, znаkovа, dizajn rešenja i drugih vrstа intelektuаlne svojine na internetu i ostvarenje prava na zaštitu pred nadležnim sudovima.
  • Sporovi povodom gTLD i ccTLD internet domena
  • Bezbednost na internetu
  • Nezavisnost i sloboda interneta
  • Pravo privatnosti na internetu
  • Sloboda govora i komunikacija na globalnoj mreži
  • Izrada pravila korišćenja vebsajtova i politike privatnosti (Terms and conditions and Privacy policy)
  • Sve vrste ugovora vezane za internet poslovanje
  • Poresko savetovanje 
  • Zaštitu baza podataka i programerskog koda

 


 

Pročitajte više o Pravu interneta i IT pravu na blogu…