Advokatska kancelarija Milić

IT Pravo

 

PRAVO INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA – IT PRAVO 

 


 

Pravo informacionih tehnologija odnosno IT pravo obezbeđuje regulatorni okvir za cirkulaciju, prikupljanje, deponovanje i upotrebu podataka u digitalnoj formi i računarskih programa u okviru globalne internet mreže i van nje, kao i zaštitu digitalnih informacija i valuta enkripcijom i kriptografijom.

Sa razvojem veštačke inteligencije i e-trgovine, sve više pravnih odnosa, koji se danas dešavaju i rešavaju u realnom svetu, biće preseljeno na teren interneta i informacioniih tehnologija, tako da je razvoj ove pravne oblasti potreba tržišta koje se se ubrzano seli u virtuelni prostor.

Ova grana prava se usko prepriliće sa Internet pravom, koje istina više pokriva pitanja intelektualne svojine, prava na privatnost, prava i obaveza učesnika internet trgovine, internet sloboda i slobode govora, ali oblasti sigurnosti na mreži, licenci i softvera regulisane su obema vrstama prava. Svaka iz različitog ugla.

 


 

Pravne oblasti u kontekstu IT industrije

U širem smislu reči, pod IT pravom podrazumevamo i sve pravne oblasti odnosno pitanja koja zadiru u razne grane građanskog, privrednog ili radnog prava, a nalaze se u kontekstu industrije informacionih tehnologija. Potreba da se znanje iz oblasti, na primer obligacionog prava, nadogradi i specijalizira da bi se primenilo na slučajeve karakteristične za potrebe IT firmi, dolazi kao posledica karakteristika te delatnosti i potrebe za razumevanjem biznisa od strane pravnika koji pružaju pravnu podršku takvim kompanijama. Zbog toga je danas sve češća primena opštih pravnih pravila na jedan novi, specifičan način, sledeći pravila koja diktira treća industrijska revolucija.

Dakle, radno-pravni status zaposlenog programera, pravno pitanje intelektualnog produkta njegovog rada i prava povodom istog, pravno-administrativni poslovi, statusna pitanja IT kompanija i odnosi sa preduzetnicima, samo su neki od aspekata IT prava sa kojima se treba suočiti u praksi i prevazići ih u interesu klijenta.

 


 

Software development agreement – Ugovor o narudžbini računarskog programa

Kada je IT pravo u pitanju, najviše praktične potrebe za angažovanjem advokata i pravnika postoji u uređenju odnosa između IT kompanija ili IT kompanija i angažovanih programera odnosno izvršilaca posla, odnosno kod zaključivanja IT ugovora. Kome će pripasti prava na računarskom kodu, metodologija rada, SoW, dinamika plaćanja, lansiranje i održavanje proizvoda samo su neki od elemenata ovih ugovornih odnosa na koje se mora obratiti pažnja. 

Dakle, s obzirom na uređenje prava na izvršenom poslu – proizvodu, klauzula intelektualne svojine je ključni element svakog ugovora o narudžbini računarskog programa. Od činjenice da li su prava na programu ustupljena na isključiv ili neisključiv način, zavisi i obim prava budućeg korišćenja programa odnosno njegova ograničenja, ali i pravo na zaštitu koje se može istaći prema trećim licima. 

Za adekvatnu primenu pravnih normi u kontekstu IT poslovanja ključno je razumevanje karakteristika Računarskog programa i baza podataka kao predmeta zaštite autorskog i srodnih prava.

Bilo da je u pitanju Request for information / RFI, Request for proposal / RFP, NDA Master Service Agreement ili Software development agreement, svaka od ovih poslovnih faza u IT industriji nosi sa sobom određeni obim prava i obaveza, za čiju procenu je neophodno angažovati stručnjaka. Takođe, implementacija  Scope statement / SoW takođe mora biti usaglašena sa osnovnim ugovorom čije odredbe precizira i dopunjuje.

Suočavanje sa slučajevima iz IT oblasti nije rezervisano samo za programere, developere i platforme za pružaje usluga na internetu i razvijanje softvera. Visoke tehnologije su postale sastavni deo svakog biznisa, pa je danas jedini način da uspešno upravljate kompanijom ukoliko se pridržavate nadolazećih trendova i tehnološki i kadrovski unapređujete svoje poslovanje.

Specifičnost online okruženja u kom se javlja potreba za primenom ove regulacije i potreba za teorijskim i praktičnim iskustvom izdvaja ovu pravnu oblast na način što mali broj pravnih zastupnika ima potrebne kvalifikacije da se upusti u zastupanje pravnih i fizičkih lica vezano za digitalnu i IT industriju. 

Kao i u drugim oblastima, potrebno je učiniti sve da se kroz zakonsku regulativu i ugovore preduprede sporovi, koji neretko u ovim slučajevima imaju i međunarodni element. Tek ukoliko se iscrpe svi argumenti za postizanje poravnanja, stranke bi trebalo da slučaju iznesu pred nadležni sud.

IT pravo obuhvata i pametne ugovore, kao najsavremeniji pristup sačinjavanja ugovora korišćenjem digitalnih tehnologija i Blockchain-a.

Takođe, i pravna podrška blockchain tehnološkim rešenjima za praćanje aktivnosti i transakcija subjekata u cyber prostoru, potpada pod IT pravo.  Ovaj savremeni model zapisivanja radnji na mreži predstavlja bazu za dalji razoj decentralizacije prometa roba i usluga i zaobilaženje tradicionalnih, sporijih i supljih načina plaćanja i zaključivanja ugovora.

 


 

PRAVNI ASPEKTI NEZAMENLJIVIH DIGITALNIH TOKENA KAO DEO IT PRAVA

Još od pojave Bitcoina i Blockchain-a priča se o širokoj primeni digital ledger-a na sve oblike imovine zapisane u digitalnoj formi. Ova tema je naročito postala aktuelna razvojem i unapređenjem smart contract-a i pojavom novih blockchain open source servisa poput Ethereuma (međutim, Ethereum je doneo novu generaciju smart ugovora, ostavljajući pravnu i kreativnu slobodu učesnicima transakcija za njegovo usavršavanje, a nakon Ethereuma, nove savršenije blockchain mreže prete da svojim rešenjima i niskim troškovima transakcija preotmu značajan deo ovog tržišta, naročito onog vezanog za NFT). Tako su kompanije i startapi dobili šansu da olakšano dođu do kapitala kroz svoje IPO/ICO emisije digitalne imovine, a ovako emitovani tokeni razmenjivani su na sekundarnom tržištu gde je ponuda i tražnja određivala njhovu vrednost. Paralelno s tom primenom ove nove tehnologije razvijala se i ideja o kreiranju sasvim jedinstvenih tokena, koji su emitovani kako bi predstavljali zapravo potvrdu o nekom konkretnom pravu njegovog imaoca. Nešto poput hartije od vrednosti koja bi glasila na donosioca, samo u digitalnoj formi. Ovakva primena se dalje u teoriji razrađivala od potvrda o posedovanju nekog prava na digiralnom sadržaju, pa čak do projektovane primene u postupcima upisa prava na nepokretnosti odnosno digitalnog katastra ili bilo koje druge baze podataka. Dakle, jedinstveni tokeni ili Non-fungible tokeni (NFT) predstavljaju neku vrstu sertifikata koji dokazuje da njegov imalac poseduje neko pravo.

Svoju najveću primenu NFT je imao kod dokazivanja prava nad bestelesnim stvarima odnosno pravima na sadržaju koji je kreiran I razmenjuje se u digitlanoj formi. Umetnici koji su svoja dela ispoljavali u elektronskim I neopipljivim oblicima od pojave interneta I olakšanog protoka informacija imali su problem kako da ostvare svoja prava odnosno spreče nekontrolisano umnožavanje sadržaja nad kojim imaju pravo intelektualne svojine. Pojava NFT-a bila je savršeno rešenje da se u moru  do beskonačnosti umnoženih primeraka digitalnih fajlova lakše označi nosilac prava.

Prvi značajan transfer prava svojine na bestelesnoj stvari preko NFT-, sproveo je grafički dizajner Majk Vinkelman (Mike Winkelmann) poznat kao Bipli (Beeple), prodavši u martu 2021. godine digitalni zapis svog umetničkog dela preko aukcijske kuće „Kristi“ (Christie’s) za čitavih 69.346.250 dolara, čime je ova aukcija ušla u istoriju po trećoj najvećoj postignutoj vrednosti za delo živog umetnika. Nakon tog događaja za NFT je čula šira javnost i pitala se šta je to, odnosno da li je prevara, prodaja magle ili nešto revolucionarno što će zauvek promeniti način na koji se vrši promet prava.

Ovaj vid investiranja u digitalnu imovinu kao dokaz o posedovanju prava svojine na delu u digitalnoj formi, može se posmatrati i kroz drugu svrhu, koja ne mora biti primarna, ali svakako može biti sadržana u volji i motivima kupca.  Ovaj vid kupovine digitalne imovine može predstavljati način da se određeni umetnik koji se bavi kreiranjem digitalnih sadržaja finansijski podrži, s obzirom na to da se zbog karakteristika digitalne forme često mogu čuti argumenti da ova vrsta umetnosti nije dovoljno vrednovana odnosno da se ne može lako monetizovati.

Još jedna velika prednost ulaganja u digitalnu imovinu je i mogućnost njenog deljenja na sitnije delove. Po istom principu kako se može deliti bitkoin ili itirijum, do sitnih decimala, više investitora može biti nosilac prava svojine na nekoj digitalnoj imovini. Takvim udelima se može kasnije trgovati i na berzi, nezavisno od prava drugih suvlasnika. Po istom principu se može emitovati i token koji je dokaz o vlasništvu na nekom umetničkom delu koje nije u digitalnoj formi, već je izloženo u nekoj galeriji ili muzeju, a udeo u njegovoj svojini se može kupiti na berzi.

Dokaz da će nezamenljivi tokeni tu da ostanu i da su široko prihvaćeni od strane novije generacije investitora jesu i izložbe koje se organizuju specijalno za izlaganje digitalnih formi umetnosti, kao i postavljanje veb-platformi gde se tokeni mogu kupovati u zamenu za kriptovalute. U projekte organizovanja izložbi digitalno kreiranih dela na bazi NFT tehnologije uključeni su i najveći svetski muzeji poput petrogradskog Ermitaža.

 

ŠTA SE ZAPRAVO DOBIJA KUPOVINOM NEZAMENLJIVIH TOKENA

Najinteresantniji deo transfera NFT vezanog za prava na Biplijevom umetničkom delu je činjenica da su u predaukcijskim uslovima publikovanim od strane „Kristija“ naveli da kupac zapravo ne stiče nikakva prava intelektualne svojine na delu, pa ni prava na neisključivu reprodukciju, već samo pravo svojine na digitalnom zapisu.  Tako osim kolekcionarskih pobuda pitanje je da li postoje druge koristi koje bi ovaj sticalac imao od ovog umetničkog dela.

Kako se za svaku konkretnu transakciju koja se odvija na platformama preko kojih se vrši raspolaganje pravima na NFT tokenima, precizno ugovara koji se obim prava ustupa sticaocu tokena, potencijalni kupci moraju najpre da provere uslovine kupovine, pre nego što se transakcija obavi.

 

NFT KOLEKCIONARSTVO

Zagovornici tradicionalnih umetničkih formi negiraju bilo kakvu vrednost novih umetničkih oblika, a trend investiranja u iste nazivaju neodrživim i veštački načinjenim balon cenama. Iako je vrednost umetničkih dela, bez obzira na formu, uvek zasnovana na istom principu – ponudi i tražnji. I sve dok ima kupaca voljnih da ponude novac za određeno delo, njegova vrednost će ostati stabilna ili se povećavati. Činjenica je da vreme ide naruku digitalnoj umetnosti, s obzirom na nove generacije koje su odrasle trgujući kriptoimovinom i koje nemaju strah od posedovanja nevidljive imovine i nematerijalnih dobara.

Ako bismo analizirali kolekcionarstvo uopštenije, kako sa finansijskog tako i sa psihološkog aspekta, možemo zaključiti da skoro svi argumenti koje možemo izneti za i protiv investiranja u NFT, stoje i za investiranje u tradicionalne forme umetnosti. Štaviše digitalne NFT sertifikate, koji su zapravo i jedini validan dokaz o svojini, karakteriše laka prenosivost i odsustvo rizika od fizičkog oštećenja ili uništenja. Već smo konstatovali da budućnost kolekcionarstva u velikoj meri zavisi od odnosa novih generacija prema umetnosti, njenim formama, ali i investiranju uopšte. Konačno, sa pojavom NFT i digitalnih umetnosti, nova blokčejn generacija investitora sada ima dovoljno znanja i motiva da se oproba u ovoj modernoj formi kolekcionarstva. Moderni investitori, bez razlike u odnosu na investitore u klasične umetničke oblike, motiviše verovanje da će istom delu kasnije rasti cena, odnosno da će neko platiti više za njegovo posedovanje. Kao što je nekom nezamislivo i neracionalno investiranje stotina miliona evra u platno koje se nakon toga čuva u specijalnim dobro obezbeđenim sefovima sa posebnom regulacijom vlage i temperature, slični stavovi se mogu očekivati i u pogledu investiranja u digitalnu imovinu, koja još ima prednost jer se ne mora čuvati na takav način, i lakše se može prenositi širom sveta. Činjenica je da je tradicionalno kolekcionarstvo prošlo test vremena, koji investiranje u NFT tek očekuje. S druge strane, kako se u praksi pokazalo da tehnologija i inovacija uvek nađu put, ne sumnjamo da moderne oblike investiranja u umetnost čeka svetla budućnost.

 


 

Pročitajte više o Pravu interneta i IT pravu na blogu.