Advokatska kancelarija Milić

Autorsko pravo i intelektualna svojina


 

AUTORSKO PRAVO KAO DEO PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

 


 

AUTORSKO KAO PRAVNA GRANA

 


 

Autorsko pravo u objektivno – pravnom smislu predstavlja granu prava koja proučava zaštitu autorskih dela i ostvarivanje autorskih i srodnih prava. U granu prava – autorsko pravo, najčešće se pored autorskih svrstavaju i srodna prava. Autorsko pravna regulativa u Republici Srbiji sadržan je u Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji definiše šta se smatra delom, a šta ne i ko može biti autor. Istim zakonom definisane su i vrste autorskih prava, koja mogu biti moralna i imovinska, kao i situacije u kojima se prava na protivljenje eksploataciji dela suspenduju u javnom interesu.

Pozitivno pravo Republike Srbije spada u kontinentalne pravne sisteme, i građeno je po ugledu na nemačko i francusko građansko pravo još tokom 19. Veka. Upravo iz tog vremena, odnosno iz 1896. datira i Bernska konvencija o zaštiti umetničkih i književnih dela, koja je bila osnov za usaglašavanje autorsko pravne materije na nadnacionalnom nivou, a plod je francuske građansko-pravne teorije.

Zamljama potpisnicama se pridružila i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1975. godine, čime se obavezala da će nacionalni zakoni koji regulišu oblast autorskog prava biti zasnovani na odredbama ovog međunarodnog akta. Većina svetskih država, mahom kontinentalnih pravnih sistema, ratifikovala je Bernsku konvenciju, tako da je autorsko pravna regulativa dobrim delom ujednačena na međunarodnom nivou. Treba napomenuti da konvencija ne ulazi u taksativno propisivanje prava i obaveza autora i korisnika sadržaja, već ostavlja nacionalnim zakonodavstvima da detalje definišu sami, u duhu ciljeva međunarodnog ugovora, ali i svoje pravne tradicije.

Pored Bernske, i druge konvencije kao što su Ženevska i Pariska univerzalna čine bazu kontinentalne regulative. Kao i niz međunarodnih ugovora o osnivanju i načinu rada međunarodne institucije za upravljanje pravima intelektualne svojine WIPO. U cilju još boljeg ujednačavanja zakona i sudske prakse EU je donela niz direktiva o autorskim pravima, a trenutno se radi na izradi nove strategije o temeljnoj reformi ovog sistema koji će omogućiti veću prilagodljivost visoko-tehnološkoj revoluciji čiji smo deo.

 


 

NEKE RAZLIKE IZMEĐU KONTINENTALNOG AUTORSKOG PRAVA I ANGLOSAKSONSKOG COPYRIGHT-a

 


 

Najveće razlike između kontinentalnog sistema regulacije autorskih prava i anglosaksonskog Copyright-a izražena su u regulaciji moralnih subjektivnih autorskih pravima, kao i ograničenjima imovisnkih autorskih prava odnosno situacijama kada su pojedina prava suspendovana – fair use.

Pre ratifikacije Bernske konvencije od strane SAD, 1989. godine, ove razlike su bile još izraženije, da bi se danas ova dva sistema u velikoj meri približila.

Moralna prava, koja prepoznaje naš sistem, pripadaju samo i isključivo autoru i ogledaju se u pravu na priznanje autorstva, potpisivanje dela, zaštiti njegovog integriteta i pravu na suprostavljanje načinu upotrebe dela koje se može okarakterisati kao nedostojno ili na drugi način vređa legitimne interese autora. Pravo Sjedinjenih Američkih Država prepoznaje ova prava u znatno manjem obimu, jer stavlja akcenat na samo delo, a ne na lična prava autora.

Treba napomenuti da nemaju sva anglosaksonska zakonodavstva iste propise. Tako se kanadski zakon značajno razlikuje od američkog Copyright act-a i daje daleko veći značaj moralnim pravima. U kontinentalnom sistemu njima se ne može raspolagati odnosno neprenosiva su.

Common law sistem dozvoljava suspendovanje autorskih prava u velikom broju slučajeva i u razne svrhe. U cilju komentarisanja i kritike, izveštavanja i istraživanja, edukacije itd.  Ali ne striktno kroz taksativno navođenje specifičnih situacija, već na uopšteniji način. Tako, američki sudovi koriste tzv multi faktor test kod odlučivanja da li se može primeniti fair use.

Proveravaju se 4 stvari:

  •             Svrha i način korišćenja
  •             Priroda i karakteristike zaštićenog prava
  •             Procenat iskorišćenosti dela
  •             Uticaj korišćenja dela na tržište

Tek ukoliko se pokaže da je zahtev za pružanje zaštite zaista opravdan, delo zadržava copyright status i njegov autor odnosno nosilac prava može da ograničava korišćenje odnosno zahteva naknadu na ime istog.

Naše zakonodavstvo propisuje izuzetke od primene autorsko pravne zaštite u sličnim situacijama kao i Common law, ali uz detaljno propisivanje konkretnih pravnih situacija gde nema mesta širem tumačenju.

 


 

Saznajte više na stranicama:

Autorsko pravo

Ograničenja autorskih prava u Republici Srbiji i uporednom pravu

 


 

SUBJEKTIVNA PRAVA AUTORA I DRUGIH NOSIOCA

 


 

Autorska prava predstavljaju subjektivna prava odnosno ovlašćenja koja pripadaju autorima i drugim nosiocima ovih prava na delima kao originalnim duhovnim tvorevinama, koje su realizovane u određenom obliku, bez procene njihove umetničke i imovinske vrednosti.

Autorska prava se najčešće ostvaruju u građanskim postupcima, kroz zahteva za određena utvrđivanje, činjenja, nečinjenja, odnosno naknadu štete, ali zakonodavac predviđa i pojačanu zaštitu imaocima kroz propisivanje krivičnih dela i privrednih prestupa za subjekte koji povrede nečiju intelektualnu tvorevinu.

Nisu neograničena, naprotiv zakonodavac propisuje niz izuzetaka od ove vrste zaštite. Tako zavisno od vrste autorska prava mogu biti vremenski neograničena ili neograničena, prenosiva ili neprenosiva. Takođe, jednom vrstom prava – moralnim, se ne može raspolagati, a imovinskim pravima može. Pa i sam zakon može suspendovati samo imovinska prava, ali ne i moralna.

Sveopšta digitalizacija i stvaranje paralelnog sajber sveta, gde se postepeno seli kompletna trgovina robom i uslugama, kršenja tradicionalno postavljenih autorskih prava su izraženija nego ikad. Otuda se javlja potreba da se izuzeci, odnosno pravila pod kojima se ova prava mogu suspendovati prošire i na taj način upodobe svaremenim medijski platformama, društvenim mrežama i internetu uopšte.

 


 

ODNOS AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA

 


 

Kao što im naziv kaže, slična autorskim, ali zbog svojih specifičnosti zakonodavac ih je razdvojio i posebno regulisao u okviru istog pravnog akta. Srodna prava takođe i paralelno egzistiraju sa autorskim i jadna druge ne isključuju. Tako prava na zaštitu, emitovanje, reemitovanje odnosno i naknadu na ime eksploatacije dela nemaju samo autori, već i impretatori, proizvođači videograma i fonograma, filmski producenti i proizvođači emisija, prava izdavača i proizvođača baze podataka.

Srodna prava traju u rasponu od 15 do 50 godina. Dok autorska imovinska prava traju 70 godina od smrti autora ili poslednjeg koautora.

 


 

ODNOS AUTORSKOG PRAVA U UŽEM SMISLU I PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

 


Autorsko pravo je deo intelektualne svojine u širem smislu reči.

Pored autorskog, oblast intelektualne svojine obuhvata i industrijsku svojinu odnosno druge oblasti zaštite tvorevina ljudskog uma i duha, kao što su žigovi, industrijski dizajn, patenti, oznake geografskog porekla.

Pod prava intelektualne svojine u širem smislu potpada i know-how, koji u nekim segmentima obezbeđuje njegovom imaocu najviši i najdugotrajniji stepen zaštite njegove intelektualne svojine. 

Na svaki od segmenata prava industrijske svojine primenjuju se posebni zakoni na nacionalnom nivou, a na njih se odnosi i veliki broj međunarodnih sporazuma.

 


 

Više o autorskim pravima, ali i pravima intelektualne svojine možete pronaći na našem blogu.