SUSPENZIJA I OGRANIČENJA SUBJEKTIVNIH PRAVA AUTORA NA NAKNADU

 

Napomena: Detaljniju analizu i više informacija o ovoj temi možete pronaći na stranici:

“Ograničenja autorskih prava u sudskoj praksi”

 

O Autorskom delu

Svaki izraz duha autora iskazan u određenoj formi, koji ispunjava uslov originalnosti, odnosno koji predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu autora, smatra se autorskim delom i uživa autorskopravnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Originalnost se u autorskom pravu ne shvata kao novost u apsolutnom smislu, već kao rezultat stvaralačkog doprinosa autora, odnosno njegove lične intelektualne kreacije koja se ogleda u izboru, rasporedu ili načinu izražavanja sadržaja.

Pored drugih umetničkih i intelektualnih formi, pisani tekstovi, bilo da su u formi članaka, blog postova, knjiga, brošura, studija ili prevoda, predstavljaju autorska dela ukoliko ispunjavaju navedeni kriterijum originalnosti. Autorskopravnu zaštitu uživaju i romani, pripovetke, pesme, scenariji, naučni radovi, stručni članci, kao i računarski programi (kao posebna kategorija autorskih dela sa određenim specifičnostima u režimu zaštite).

Važno je istaći da sama ideja, informacija, činjenica ili podatak, kao takvi, ne uživaju autorskopravnu zaštitu; štiti se konkretan način njihovog izražavanja.

SUBJEKTIVNA AUTORSKA PRAVA

Zakon poznaje dve osnovne kategorije subjektivnih prava autora:

  1. Imovinska autorska prava – koja obuhvataju pravo autora na ekonomsko iskorišćavanje dela i pravo da se suprotstavi neovlašćenom korišćenju dela od strane trećih lica (npr. umnožavanje, distribucija, javno saopštavanje, prerada, stavljanje na raspolaganje javnosti putem interneta i dr.).

  2. Moralna autorska prava – koja obuhvataju, između ostalog:

    • pravo autora da bude označen kao autor dela;

    • pravo na zaštitu integriteta dela;

    • pravo da se suprotstavi nedostojnom iskorišćavanju dela na način koji može povrediti njegovu čast ili ugled;

    • pravo na objavljivanje dela i na povlačenje dela iz prometa pod određenim uslovima.

Imovinska prava su po pravilu prenosiva ugovorom ili drugim pravnim osnovom (npr. licenca, ustupanje prava, ugovor o delu, radni odnos uz posebna pravila). Nasuprot tome, moralna prava su neprenosiva i pripadaju isključivo autoru; svaki pokušaj njihovog prenosa pravno je ništav.

Objavljivanje, umnožavanje, distribucija ili drugo korišćenje tuđeg autorskog dela bez saglasnosti autora (ili drugog ovlašćenog nosioca prava) predstavlja povredu autorskog prava i može povući građanskopravnu, prekršajnu, pa i krivičnu odgovornost. Autor u takvim slučajevima može zahtevati naknadu materijalne i nematerijalne štete, zabranu daljeg korišćenja dela, kao i objavljivanje presude o trošku povredioca.

DELIMIČNA SUSPENZIJA AUTORSKIH PRAVA (OGRANIČENJA I IZUZECI)

Autorsko pravo ne funkcioniše kao apsolutno i neograničeno pravo. U interesu javnosti, slobode izražavanja, obrazovanja, informisanja i pravne sigurnosti, zakon predviđa određena ograničenja imovinskih autorskih prava (tzv. izuzeci i ograničenja).

Ova ograničenja omogućavaju korišćenje autorskog dela bez dozvole autora i bez plaćanja naknade, pod strogo propisanim uslovima i u tačno određenom obimu.

Tako je, na primer, dozvoljeno:

  • umnožavanje i javno saopštavanje objavljenog dela radi vođenja sudskog ili drugog zvaničnog postupka, kao i radi zaštite javne sigurnosti;

  • nekomercijalno javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u okviru neposredne nastave ili školskih priredbi, pod uslovom da izvođači ne primaju naknadu i da se ne naplaćuju ulaznice;

  • javno saopštavanje školskih emisija unutar obrazovne ustanove putem tehničkih sredstava.

Takođe, u okviru izveštavanja javnosti o tekućim događajima, dozvoljeno je — u obimu koji odgovara svrsi izveštavanja — bez dozvole autora i bez plaćanja naknade:

  1. umnožavanje primeraka objavljenih dela koja čine sastavni deo tekućeg događaja o kojem se izveštava;

  2. pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;

  3. umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim institucijama ili prilikom državnih i verskih svečanosti;

  4. slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju karakter novinskog izveštaja.

Ovi izuzeci imaju za cilj da omoguće slobodu informisanja i javnu debatu, ali ne i da derogiraju autorska prava u celosti.

Bitno je naglasiti da se ovim putem suspenduju isključivo imovinska prava autora, i to samo u meri koja je neophodna za ostvarenje legitimnog cilja (informisanje javnosti, obrazovanje, pravni postupak i sl.). Ova ograničenja moraju ispuniti tzv. test u tri koraka:

  • da su predviđena zakonom,

  • da se primenjuju u posebnim slučajevima,

  • da ne štete normalnom iskorišćavanju dela i da ne nerazumno vređaju legitimne interese autora.

Moralna prava autora ostaju netaknuta. To znači da i u slučajevima dozvoljenog korišćenja dela bez saglasnosti autora, mora biti poštovano:

  • pravo autora na navođenje imena,

  • pravo na zaštitu integriteta dela.

Na primer, ukoliko se izveštava o određenoj knjizi o kojoj javnost ima opravdan interes da bude informisana, dozvoljeno je citirati određene delove uz jasno označavanje da je reč o citatu, navođenje imena autora i izvora. Međutim, nije dozvoljeno prenositi delo u celini ili u pretežnom delu pod izgovorom informisanja.

Ako je predmet izveštavanja fotografija, treće lice mora poštovati integritet dela — što podrazumeva da se fotografija ne sme neovlašćeno menjati, seći (kropovati) ili izobličavati na način koji bi narušio autorsku viziju ili značenje dela.

Ovaj tekst je strogo neformalnog i informativnog karaktera i ne može biti shvaćen kao pravni savet.