Tekst je ažuriran prema stanju propisa na dan 15. 10. 2026.
POSTUPAK PRED NADLEŽNIM SUDOM
Zakon o žigovima Republike Srbije štiti prava nosioca određenog žiga na taj način što mu daje mogućnost podnošenja tužbe pred nadležnim sudom zbog svakog neovlašćenog korišćenja znaka koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robu, odnosno usluge, za koje je taj znak registrovan.
Nosilac prava na žig ima pravo na zaštitu ne samo od istovetnih već i od sličnih znakova, za istovetnu ili sličnu robu, odnosno usluge, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja tih znakova u vezu.
Predmetnom tužbom, može se zahtevati naročito:
- utvrđenje povrede prava na žig;
- zabrana radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabrana ponavljanja takvih ili sličnih radnji;
- naknada štete;
- objavljivanje presude o trošku tuženog;
- oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;
- zabrana otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez naknade, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.
Pored toga, sud može naložiti licu koje je izvršilo povredu da pruži podatke o poreklu i distributivnim kanalima robe, odnosno usluga kojima se vrši povreda, uključujući podatke o licima koja su učestvovala u povredi prava.
Nosilac žiga ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pri određivanju visine naknade sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno izgubljenu dobit, kao i dobit koju je tuženi ostvario povredom prava. Na pitanja koja Zakon o žigovima ne uređuje primenjuju se opšta pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima.
Rok za podnošenje tužbe je tri godine od dana kada je nosilac prava na žig saznao za povredu i učinioca, a tužba se u svakom slučaju može podneti najkasnije u roku od pet godina od dana kada je povreda učinjena, odnosno od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano. Postupak po tužbi je hitan, a detaljnije je regulisan opštim propisima iz oblasti građanskog procesnog prava.
POSTUPAK PRED KOMISIJOM ZA REŠAVANJE INTERNET DOMENSKIH SPOROVA
Ukoliko se povreda žiga sastoji u registraciji ili korišćenju .rs ili .срб internet domena čiji je naziv istovetan ili sličan zaštićenom žigu, nosilac žiga ima mogućnost izbora, tj. da svoje pravo ostvari pred nadležnim sudom ili pokretanjem postupka pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije, čime može izbeći dugotrajan sudski postupak. Postupak pred Komisijom je poseban, alternativni način rešavanja sporova, uređen Pravilnikom o postupku za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena („Sl. glasnik RS“, br. 30/2026), koji se primenjuje od 4. juna 2026. godine. Postupak može pokrenuti i nosilac prava na oznaku geografskog porekla.
Međutim, nosilac žiga u ovom slučaju može tužbom zahtevati samo prenos registracije naziva internet domena sa registranta na sebe, odnosno prestanak registracije. Ukoliko tužilac želi da ostvari još neko od prava navedenih u prethodnom delu teksta, za zaštitu će morati da se obrati nadležnom sudu. Pokretanje postupka pred Komisijom ne isključuje pravo stranaka na sudsku zaštitu.
Da bi tužba bila usvojena, tužilac mora dokazati da je naziv domena istovetan ili sličan njegovom žigu u meri koja može izazvati zabunu kod učesnika u prometu, da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi naziv domena i da ga je registrovao ili koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja. O ovim uslovima detaljnije pišemo u tekstu Uslovi za prenos registracije .rs internet domena.
Postupak za rešavanje spora započinje podnošenjem tužbe.
Ukoliko mu identitet registranta nije poznat, tužilac pre podnošenja tužbe može od Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) zatražiti kontakt podatke registranta predmetnog .rs domena, u skladu sa Opštim uslovima registracije.
Tužba mora da sadrži:
- Ime i prezime, odnosno poslovno ime tužioca i registranta
- Adresu sedišta, tj. prebivališta i e-mail adresu stranaka u postupku
- Punomoćje, ukoliko tužilac svoje pravo ostvaruje preko punomoćnika
- Naziv jednog ili više .rs ili .срб internet domena koji su predmet postupka
- Precizno definisan tužbeni zahtev da se izvrši prenos registracije naziva domena sa registranta na tužioca, odnosno da prestane registracija domena
- Dokaze na kojima se tužba zasniva i koje treba izvesti u postupku
Uz tužbu se podnose izvod iz registra žigova, spisak sa imenima tri stručnjaka sa Liste stručnjaka Komisije i dokaz o uplati troškova postupka. Spor po pravilu rešava stručnjak pojedinac, a veće od tri stručnjaka formira se na zahtev jedne od stranaka, uz veće troškove.
Tužba se Komisiji podnosi elektronskim putem.
Nakon prijema uredne tužbe, Komisija o tome obaveštava RNIDS, koji onemogućava prenos spornog domena i promenu podataka o registraciji do okončanja postupka. Tužba se dostavlja registrantu, koji ima rok od 15 dana za odgovor. Usmena rasprava održava se samo ukoliko stručnjak pojedinac, odnosno veće stručnjaka utvrdi da su se stekli uslovi i da je njeno održavanje celishodno. Postupak po pravilu traje do 60 dana od imenovanja stručnjaka, odnosno konstituisanja veća.
Postupak se završava donošenjem konačne odluke ili zaključkom kojim se obustavlja postupak.
Postupak se može obustaviti: kada tužilac povuče tužbu, u slučaju sporazuma stranaka, ukoliko u toku postupka nadležni sud pravosnažno presudi o stvari koja je predmet postupka pred Komisijom i kada stručnjak pojedinac, odnosno veće stručnjaka utvrdi da je nastavak postupka postao nepotreban ili nemoguć.
Odluka kojom se meritorno odlučuje o zahtevu konačna je i protiv nje nema žalbe. Stranke ipak zadržavaju pravo na sudsku zaštitu svojih prava, pri čemu predmet sudskog postupka nije preispitivanje same odluke Komisije.
Odluka kojom se dozvoljava prenos, odnosno prestanak registracije izvršava se po isteku roka od deset dana od dana njenog prijema kod RNIDS-a, koji sprovodi izvršenje. Ako stranka u tom roku dostavi dokaz da je pokrenula postupak pred nadležnim sudom, izvršenje se odlaže do okončanja sudskog postupka.
Ukoliko vam je potrebno zastupanje u domenskom sporu pred Komisijom pri Privrednoj komori Srbije ili pred sudom, kontaktirajte nas.
