POJAM ICO/INICIJALNE PONUDE NOVČIĆA
Paralelno sa ekspanizijom virtuelnih valuta i blockchain tehnologije, počeli su sa radom i razvojem takozvani Initial Coin Offering (ICO) projekti, koji emituju sopstvene kriptovalute u zamenu za svež novčani kapital, na koji način dozvoljavaju ulagačima da budu investitori njihovih projekata i dele njihovu kasniju sudbinu. Odnosno, da li će ulaganje u konkretan ICO proizvod biti isplativo ili ne, direktno zavisi od uspešnosti kompanije koja ga emituje.
Jedan od prvih i sigurno najveći i najvažniji ICO projekat je Ethereum, započet 2014. Godine, koji se bazira na decentralizovanoj blockchain mreži, čija struktura dozvoljava obavljanje najrazličitijih transakcija kriptovalutama u svetu, regulisanim posebnim oblicima ugovorima u digitalnoj formi – smart contract-ima. Danas ICO projekata ih ima nekoliko stotina, a većina je izgrađena upravo na Ethereum tehnologiji.
Bitcoin, iako revolucionarno i genijalno rešenje u čijem je kodu prvi put sadržan Blockchain način registrovanja transakcija, predstavlja prvu generaciju kripto valuta i njegov zatvoreni kod je zapravo veliko ograničenje koje mu onemogućava dalje prilagođavanje i nadogradnju zbog potreba tržišta i većeg broja korisnika. Zbog toga je za mnoge rešenje koje nudi Ethereum tehnologija mnogo primenljivija u praksi i iako nesavršena, nudi mogućnost primene Blockchain-a i u drugim namenama.
POREKLO I PRAVNI STATUS – SLIČNOST ICO SA IPO PROJEKTIMA
ICO je zapravo modifikovan institut IPO (Initial Public Offering) prilagođen kriptovalutama i novim tehnologijama koje zauzimaju svoje mesto u svetu ekonomije i investiranja.
Ako sagledamo iz ugla načina prikupljanja kapitala i rizika, IPO institut ima dosta sličnosti sa ICO.
Međutim, IPO predstavlja proces detaljno regulisan zakonom, i svaka pojedinačna kompanija koja pristupi takvom projektu prikupljanja investicija mora proći rigororoznu kontrolu državnih institucija i ispuniti niz propisa predviđenih zakonima koji regulišu tržište kapitala i poslovanje hartijama od vrednosti.
Sa ICO to nije slučaj.
Koristeći rupu u pravnim sistemima, nadolazeću tehnološku revoluciju blockchain tehnologije sa Bitcoin-om kao njenim začetnikom, ICO je sam od sebe počeo da funkcioniše globalno bez definisanja jasnog statusa i prethodne regulacije.
A po svojim karakteristikama ICO proizvodi su ništa drugo nego hartija od vrednosti izdata na neregulisan način na neregulisanom tržištu.
Zbog toga je niz zemalja, na čelu sa Kinom i Južnom Korejom zabranio kompanijama emitovanje ICO tokena do donošenja novih propisa. Odluka kine iz septembra 2017. Uticala je na to da sve kriptovalute sa Bitcoin-om na čelu izgube i do 40% vrednosti u svega dva dana, s obzirom da se oko polovine vrednosti svih Bitcoin-a nalazi upravo u Kini.
Međutim, Kinu nisu pratile ostale zamlje razvijenog sveta kao što su se investitori brinuli, pa su kriptovalute brzo povratile izgubljenu vrednost.
Za to vreme ICO platforme u Evropi i SAD, nastavile su uglavnom da funkcionišu u pravnom vakumu, bez jasnih propisa i upustava.
Iako je svima jasno da se ICO tokeni ne emituju u potpunosti skladu sa zakonom, samim tim što njihov status još uvek nije definisan, nema ni osnova da se bilo kakva mera protiv njih preduzima.
Većina ovih kompanija savetovana od stane advokata, naglasila je na vidnim mestima u svojim pravilima korišćenja odricanje od odgovornosti, istakavši da oni ne emituju Hartije od vrednosti, i da se njihovi tokeni nisu security u širem smislu reči.
Da li ih I koliko takav jedan Disclimer može zaštititi i od optužbe da krše zakone matičnih zemalja koji regulišu tržišta kapitala, vrlo je upitno. Međutim, to je bio jedini način da se bar negativnom činjenicom determiniše status ICO tokena. Bar od strane njihovih emitera, kad već države kasne sa odgovarajućom regulativom.
Važno je napomenuti da ima ICO projekti nisu isti i da emitovani proizvodi u vidu tokena ne daju uvek ista prava njihovim vlasnicima. Slično kao i sa akcijama, postoje proizvodi koji nude pravo na prioritetnu isplatu dividendi ili pak pravo glasa u vlasničkoj strukturi.
Iako je decentralizacija osnovna karakteristika kriptovaluta, i ujedno najveći adut ove nadolazeće tehnologije, veliko je pitanje da li se kompanije koje započinji ICO projekte mogu smatrati centralizovanim ili decentralizovanim. Samim tim što su podložne uticaju državnih organa i poreskih istitucija, sloboda njihovog delovanja značajno je sužena. Međutim, decentralizovanost u smislu olakšavanja protoka robe i kapitala i značajnih ušteda u provizijama, svakako je pozitivna činjenica koju su nam kriptovalute donele.
Povezani tekstovi:
DA LI JE BITCOIN ZAKONSKI REGULISAN? PROPISI I PRAVNI POLOŽAJ KRIPTO-VALUTA U SVETU
PRAVNI I FISKLANI ASPEKT TRGOVINE KRIPTOVALUTAMA – Da li se plaća porez na Bitcoin transakcije
PRAVNA REGULATIVA – ICO vs. DRŽAVA
Velika većina pravnih sistema u svetu nije posebno regulisala ICO, ali neke od njih kao što je Kanada i Francuska započele rad na donošenju ovog zakona.
Međutim, zemlje u kojima se pojavljuje najviše kompanija koje na ovaj način prikupljaju kapital obratile su se javnosti ili u vidu saopštenja ili raznim odlukama i akcijama kojim pokušavaju da uvedu red na ovo tržište.
Tako je Komisija za hartije od vrednosti Sjedinjenih Američkih Država zauzela stav da se pojedini ICO proizvodi imaju smatrati hartijama od vrednosti i da se moraju povinovati zakonima koji regulišu tržište ovih finansijskih instrumenata. Sudeći prema dosadašnjem radu i najavama, Komisija će od slučaja do slučaja odlučivati da li pojedini tokeni ispunjavaju uslove da budu smatrani hartijama od vrednosti ili ne. U svakom slučaju, za sada izostaje veća aktivnost od strane SEC-a u pravcu ove inspekcije.
Švajcarska, Australija, Novi Zeland i Ujedinjeni Arapski Emirati su doneli precizna upustva za ovaj vid prikupljanja kapitala.
Kako je napred rečeno, Kina i Južna Koreja su zabranile ICO. Iako su kineski zvaničnici objasnili da je ova zabrana samo privremena, od početka oktobra nije bili novih signala od strane Kineske države.
Osim zabrane kao najgoreg scenarija, za ICO projekte status quo ili siva zona prava takođe ne donosi ništa dobro. Za investiranje se odlučuju uglavnom malobrojni investitori spremni da rizikuju unoseći samo mali deo portfolija koji mogu da oproste u slučaju da stvari krenu naopako.
Usvajanje propisa koji bi ICO projekte stavili pod okrilje zakona, razdvojili prevarne aktivnosti od ozbiljnih kompanija može značiti veliku ekspanziju ove vrste investicionog ulaganja, kako onog kruga investitora koji do sada nisu bili zainteresovani za WallStreet, ali i tradicionalnih fonodova koji su spremi da ulože značajne sume novca u koliko – toliko sigurne projekte.
Da li će države licencirati ICO projekte čineći ih transparentnim i zakonitim ili ih zabranjivati, pokazaće verovatno već 2018. godina.
Inicijalna Ponuda Novčića, kao jako mlada pojava na tržištu, doživela je svoj nagli uspon tek tokom 2017. godine, tako da je inače sporim državnim administracijama sa svom svojom birokratijom i procedurama, potrebno neko vreme da odreaguju.
U iščekivanju regulative, jedan od načina za uvođenje ICO projekta u legalne tokove tj u važeći pravni okvir je preuzimanje već postojećeg pravnoj subjekta koji deluje na tržištu i poseduje sve neophodne licence za emisiju i trgovinu hartijama od vrednosti.
Na slici: David nadvladava Golijata, Raffael, 1516 -1518, Ugljen na papiru
