Boravak Stranca i Radne Dozvole

BORAVAK STRANCA U REPUBLICI SRBIJI

Zakonom o strancima („Sl. glasnik RS“, br. 24/2018 i 31/2019) propisano je nekoliko različitih pravnih osnova za boravak stranca u Republici Srbiji, i to:

• kratkotrajni boravak – boravak stranog državaljanina na teritoriji Republike Srbije bez vize, do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska.
• boravak po osnovu vize za duži boravak (vize D) – odobrenje stranom državljaninu za ulazak i boravak na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 90 do 180 dana.
• privremeni boravak – dozvola stranom državljaninu za boravak u Republici Srbiji u periodu dužem od 90 dana, po jednom od sledećih osnova:

1. 1. zapošljavanje;
   2. školovanje ili učenje;
   3. studiranje;
   4. učestvovanje u programima međuonarodne razmene učenika ili studenata;
   5. stručne specijalizacije, obuke i prakse;
   6. naučno istraživački rad ili druge naučno obrazovne aktivnosti;
   7. spajanje porodice;
   8. obavljanje verske službe;
   9. lečenje ili nega;
   10. vlasništvo nad nepokretnosti;
   11. humanitarni boravak;
   12. status pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;
   13. status žrtve trgovine ljudima;
   14. drugi opravdani razlozi u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Zahtev za odobrenje privremenog boravka u Republici Srbiji se podnosi Upravi za strance, uz svu propisanu dokumentaciju i dokaze koji zavise od osnova po kom se zahteva privremeni boravak. Važno je naglasiti da je stranac u obavezi da u Republici Srbiji zaista i boravi u skladu sa svrhom/osnovom za koji mu je privremeni boravak odobren.

• stalno nastanjenje – dozvola stranom državljaninu za dugotrajan boravak na teritoriji Republike Srbije.

Zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja se takođe podnosi Upravi za strance. Da bi imao mogućnost da podnese predmetni zahtev, stranac mora da boravi na teritoriji Republike Srbije neprekidno duže od 5 godina, i to na osnovu odobrenja za privremeni boravak, kao i da ispunjava dodatne uslove koji su propisani članom 70. Zakona o strancima. U toku neprekidnog boravka od 5 godina, stranac ima mogućnost višekratnog odsustva iz Republike Srbije u ukupnom trajanju do 10 meseci ili jednokratnog od 6 meseci.

Takođe, postoji i mogućnost odobrenja stalnog nastanjenja u posebnim slučajevima i po nešto lakšim uslovima, i to:

• strancu koji je na teritoriji Republike Srbije u bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije ili strancem kome je odobreno stalno nastanjenje proveo neprekidno najmanje tri godine na odobrenom privremenom boravku po osnovu spajanja porodice;
• strancu maloletniku na privremenom boravku u Republici Srbiji, ako je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje;
• strancu koji je poreklom iz Republike Srbije;
• drugom strancu koji ima odobren privremeni boravak, ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za Republiku Srbiju.

PRIJAVA STRANCA I POJAM I VRSTE DOZVOLA ZA RAD

Da bi strani državljanin mogao da radi u Republici Srbiji potrebno je da poseduje dozvolu za rad. Dozvola za rad predstavlja potvrdu koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje, a koja omogućava strancu da se zaposli u Republici Srbiji. U zavisnosti od forme zapošljavanja stranca, postoje različite dozvole za rad. Vrste dozvola za rad su definisane Zakonom o zapošljavanju stranaca („Sl. glasnik RS“, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018 i 31/2019), te su, u skladu sa članom 10. istog, podeljene u dve kategorije.

• lične radne dozvole;
• radne dozvole.

Lične radne dozvole se izdaju na zahtev stranca, i to sledećim kategorijama lica:

• strancu koji ima odobrenje za stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
• strancu koji ima status izbeglice;
• strancu koji pripada posebnoj kategoriji stranca.

Takođe, postoji mogućnost izdavanja lične radne dozvole i radi spajanja porodice.

Što se tiče radne dozvole, dakle druge vrste dozvola za rad različite od lične radne dozvole, ista može biti izdata kao:

• radna dozvola za zapošljavanje;
• radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja (za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva, za nezavisne profesionalce, za osposobljavanje i usavršavanje);
• radna dozvola za samozapošljavanje.

RADNA DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE

Uzevši u obzir činjenicu da radne dozvole za zapošljavanje predstavljaju najbrojniju grupu dozvola za rad koje izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje, u ovom tekstu ćemo se posebno osvrnuti na ovu vrstu dozvole za rad, kao i na postupak njenog izdavanja strancu.

Pre svega, treba istaći da je za zaposlenje na teritoriji Republike Srbije, pored radne dozvole za zapošljavanje, strancu neophodno i odobrenje za privremeni boravak. Dakle, reč je o dve potpuno odvojene dozvole/odobrenja koja stranac mora pribaviti. Odobrenje za privremeni boravak predstavlja preduslov za sticanje radne dozvole za zapošljavanje. Ipak, potrebno je naglasiti da je, izmenama Zakona o strancima, strancu koji je zainteresovan za rad u Republici Srbiji omogućeno da podnese objedinjeni zahtev za privremeni boravak i dozvolu za rad, te je na taj način procedura dosta ubrzana.

Postupak za dobijanje radne dozvole

Prvi korak koji je neophodno da budući poslodavac preduzme jeste sprovođenje testa tržišta pred Nacionalnom službom za zapošljavanje. Predmetni postupak se pokreće popunjavanjem obrasca prijave potrebe za zapošljavanjem (Obrazac PPZ), a najbolje bi bilo pokrenuti ga još pre nego što stranac uopšte dođe u Republiku Srbiju, odnosno čim poslodavac odluči da postoji potreba za zapošljavanjem stranca. Cilj navedenog postupka jeste da Nacionalna služba za zapošljavanje utvrdi da li na njenoj evidenciji postoji lice koje ispunjava uslove za radno mesto koje je otvoreno kod poslodavca i koje je poslodavac opisao u PPZ obrascu. Nakon sprovođenja testa tržišta, Nacionalna služba za zapošljavanje će obavestiti poslodavca o rezultatatu tog testa, te ukoliko pronađe lice za koje smatra da je odgovarajuće za konkretno radno mesto, predložiće poslodavcu da zaposli to lice. Ovde treba istaći da poslodavac nije u obavezi da postupi po predlogu Nacionalne službe za zapošljavanje, već može obrazložiti zašto predloženo lice ipak ne ispunjava uslove koje on zahteva, a što je sve moguće istaći kroz izveštaj o realizaciji prijave potrebe za zapošljavanjem koji predstavlja deo obavezne dokumentacije za pribavljanje radne dozvole.

Nakon sprovođenja testa tržišta, sledeći korak zavisi od toga da li stranac ima odobren privremeni boravak u Republici Srbiji po određenom osnovu. Ukoliko stranac već ima odobren privremeni boravak u Republici Srbiji, sledeći korak je podnošenje zahteva za izdavanje radne dozvole pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, dok u slučaju da još uvek nema, Upravi za strance se podnosi objedinjeni zahtev za privremeni boravak i dozvolu za rad, kao što je već navedeno u prvom delu ovog teksta.

Ovde treba naglasiti da se celokupan postupak, koji obuhvata sprovođenje testa tržišta i podnošenje objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad, sprovodi na zahtev poslodavca, te da poslodavac snosi troškove istog, što obuhvata i propisane takse. Ipak, poslodavcu će u tom postupku svakako biti neophodna asistencija stranca kao budućeg zaposlenog, pre svega u pogledu dostavljanja dela potrebne dokumentacije, a naročito putne isprave, diplome/uverenja kojim se dokazuje da je stečena odgovarajuća stručna sprema, kao i drugih dokaza/isprava kojim se dokazuje ispunjenje uslova koje je poslodavac propisao za konkretno radno mesto.