ODGOVOR NA INFORMACIJU – DEMANTI
Napomena: Ovaj tekst je ažuriran prema Zakonu o javnom informisanju i medijima (“Sl. glasnik RS”, br. 92/2023 i 51/2025).
Ukoliko je objavljena informacija koja može da povredi pravo ili interes određenog lica, Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) daje mogućnost tom licu da od glavnog urednika zahteva da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
Zahtev za objavljivanje odgovora podnosi se glavnom uredniku u roku od 30 dana od dana kada je informacija objavljena u dnevnim novinama, odnosno u radio ili televizijskoj emisiji koja se emituje na dnevnom nivou. Ukoliko je informacija objavljena u novinama koje izlaze periodično ili u radio odnosno TV emisiji koja se prikazuje povremeno, rok je duži i iznosi 60 dana. Ukoliko je prebivalište ili boravište podnosioca u inostranstvu, rok je takođe 60 dana.
Glavni urednik dužan je da odgovor objavi bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od prijema odgovora. U slučaju da se informacija odnosi na učesnika u predizbornoj kampanji, odgovor se objavljuje u prvom narednom broju, odnosno u prvoj narednoj emisiji od dostave odgovora.
U slučaju da glavni urednik ne objavi odgovor, a za to ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje određen zakonom, o čemu će biti reči dalje u tekstu, ili ako odgovor objavi na nepropisan način, lice koje je pogođeno informacijom može protiv glavnog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora, u roku od 30 dana računajući od isteka roka za objavljivanje po već dostavljenom zahtevu.
Važno je napomenuti da se u parnici radi objavljivanja odgovora ne raspravlja o istinitosti ili neistinitosti objavljene informacije ili zahtevanog demantija, već se raspravlja samo o činjenicama, određenim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza glavnog urednika da objavi odgovor. I to je jedna od najbitnijih razlika između instituta odgovora na informaciju i ispravke informacije, po ZJIM-u.
Glavni urednik ima pravo da, pod uslovima propisanim ZJIM-om, odbije da objavi odgovor. Takođe, ukoliko su ispunjeni neki od taksativno navedenih zakonskih razloga za neobjavljivanje odgovora, i sud će odbiti tužbeni zahtev za objavljivanje odgovora ukoliko to zainteresovano lice potražuje preko suda. U važećem ZJIM-u razlozi za neobjavljivanje odgovora uređeni su posebnim odredbama zakona, dok se rok za objavljivanje odgovora uređuje odvojeno.
ISPRAVKA INFORMACIJE
Lice čije su pravo ili interes takođe povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud glavnom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.
U parnici radi objavljivanja ispravke raspravlja se o neistinitosti, nepotpunosti ili netačnosti prenete informacije, kao i o tome da li je informacijom povređeno pravo ili interes tužioca, što ovaj postupak razlikuje od postupka za objavljivanje odgovora, gde sud ne raspravlja o istinitosti informacije.
Tužba radi objavljivanja ispravke podnosi se u roku od 90 dana od dana objavljivanja informacije.
NAČELO JEDNAKE DELOTVORNOSTI INFORMACIJE I ODGOVORA, ODNOSNO ISPRAVKE
Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se u istom delu medija, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom, odnosno u istom delu emisije, kao što je bila objavljena informacija na koju se odgovara, i to pod istim naslovom, a uz oznaku „odgovor“, odnosno „ispravka“.
Odgovor, odnosno ispravka objavljuje se bez izmena, izostavljanja i dopuna, međutim dozvoljene su najneophodnije lektorske izmene koje ne menjaju smisao. Ako je objavljeni odgovor, odnosno ispravka, promenjena u celosti ili delom, glavni urednik je dužan da, na zahtev, objavi izvorni tekst odgovora, odnosno ispravke.
Važno je napomenuti da nije dopušteno komentarisati odgovor, odnosno ispravku u istom broju medija, odnosno u istoj emisiji u kojoj se objavljuje odgovor, odnosno ispravka, kao ni u drugim emisijama na dan objavljivanja odgovora, odnosno ispravke.
NAJVAŽNIJE RAZLIKE IZMEĐU ODGOVORA NA INFORMACIJU I ISPRAVKE INFORMACIJE
Osnovna procesna razlika između instituta odgovora – demantija i ispravke informacije jeste u tome što se prvi ostvaruje slanjem zahteva glavnom uredniku, a tek ukoliko glavni urednik neosnovano odbije da ga objavi, podnosilac može od suda zahtevati da medij, odnosno glavnog urednika, obaveže na objavljivanje odgovora. Što se ispravke tiče, podnosilac može zahtevati njeno objavljivanje direktno od suda, bez prethodnog obraćanja glavnom uredniku.
Takođe, u postupku za utvrđivanje osnovanosti prava na objavljivanje odgovora raspravlja se samo o ispunjenosti formalnih uslova po ZJIM-u da određeni odgovor bude objavljen ili ne, dok u postupku po tužbi za objavljivanje ispravke tužilac mora dokazati neistinitost, nepotpunost ili netačnost objavljene informacije, a sud ima obavezu da utvrdi činjenično stanje.
UTICAJ ODGOVORA I ISPRAVKE NA ZAHTEV ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG OBJAVLJENE INFORMACIJE
ZJIM precizno predviđa da će sud prilikom utvrđivanja osnova, a naročito visine štete, voditi računa i o držanju oštećenog i pokušajima istog da spreči nastanak štete ili da smanji njen intenzitet, uključujući i to da li je koristio druga sredstva pravne zaštite koja mu stoje na raspolaganju po ovom zakonu, kada je to imalo smisla i kada se time mogla postići svrha.
Zbog toga je poželjno da oštećeni najpre pokuša kroz zahtev za objavu odgovora na informaciju ili ispravku informacije da spreči ili umanji eventualnu štetu, kada je to u konkretnom slučaju moguće i svrsishodno.
PRIMER IZ SUDSKE PRAKSE
Viši sud u Beogradu je pravosnažnom presudom P3 153/12, potvrđenom drugostepenom odlukom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1456/13, zaključio sledeće:
„Postavljeni tužbeni zahtev, kao u petitumu, nije opredeljen u skladu sa ZJI, jer u postupku za objavljivanje odgovora na informaciju, petitum tužbenog zahteva mora da bude opredeljen u integralnom obliku…“
Ovaj primer sudske prakse potiče iz perioda važenja ranijeg zakonskog teksta i zato ga treba čitati kao ilustraciju procesne logike instituta odgovora na informaciju, a ne kao referencu na važeće numerisanje članova zakona. Suština tog stava i dalje je korisna: zahtev za objavljivanje odgovora mora biti dovoljno precizan, određen i izvršiv, a odgovor mora ispunjavati zakonske uslove u pogledu sadržine i obima.