Poznato je da kulturna dobra podležu zakonskim ograničenjima kada je njihov promet u pitanju, a jedno od najznačajnijih ograničenja tiče se izvoza kulturnih dobara odnosno njihovog iznošenja iz zemlje.
Svaka zemlja teži da spreči nekontrolisani odliv kulturnog nasleđa i s tim u vezi donosi niz propisa koji zabranjuju imaocima kulturnih dobara i trgovcima istim da bez odobrenja posebnog državnog organa prenose dobra preko granice.
Koliko je to u praksi moguće kontrolisati, veliko je pitanje, pa i razvijene države sa posebno obučenim službama za sprečavanje krijumčarenja i velikim budžetima usmerenim u ovu borbu teško izlaze na kraj sa kriminalnim organizacijama.
Podsećamo da je jedan od najrazvijenijih i najunosnijih oblika kriminala, upravo trgovina kulturnim dobrima i umetninama jer donosi ogomne zarade, koje se mere u milionima dolara, u koju trgovinu su neretko uključeni državni službenici, radnici muzeja pa i sami policijski inspektori zbog čega je teško ući u trag dobro organizovanim kriminalnim klanovima.
Međutim, svaka država pa i Srbija bar na papiru propisuje način i uslove za iznošenje kulturnih dobara iz zemlje, sa kojima moraju biti upoznati svi njihovi imaoci, jer bi svaki oblik izvoza ili drugog oblika prenosa dobra iz zemlje koji nije u skladu sa zakonom bio okarakterisan kao krivično delo, za koje je propisana čak i zatvorska kazna.
NAČIN I PROCEDURA PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE KULTURNOG DOBRA IZ ZEMLJE
Zainteresovano lice, odnosno muzej kod koga je predmetno kulturno dobro registrovano, podnosi zahtev za odobravanje trajnog ili privremenog izvoza kulturnog dobra Ministarstvu kulture Republike Srbije. Za kulturna dobra koja uživaju prethodnu zaštitu, u skladu sa zakonom, zahtev se podnosi Zavodu za zaštitu spomenika i kulture.
Predmetni zahtev mora sadržati sledeće:
1. Uredno sačinjen zahtev za izdavanje dozvole, gde će navesti vrstu kulturnih dobara, njihov broj, razloge iznošenja, destinaciju tj. ime države, grada gde se dobro prenosti, zatim ako je izložba u pitanju naziv institucije u kojoj se vrši izlaganje predmetnog dobra, naziv izložbe i vreme koliko će predmetna dobra biti izvan Srbije.
2. Polisu osiguranja. Pokretno kulturno dobro mora biti osigurano od eventualnih štetnih posledica u iznosu procenjene vrednosti predmeta
3. Ukoliko je više predmeta, u tom slučaju je potrebno obezbediti spisak dobara, poređanih po rednim brojevima, sa nazivom, brojem kulturnog dobra,vrednošću izraženom u evrima, informacijom o vrsti, kategoriji, karakteristikama, dimenzijama i autoru. Spisak mora sadržati zbirnu vrednost svih dobara koja se na njemu nalaze
4. Kopiju ugovora o iznajmljivanju pokretnog kulturnog dobra, gde su precizno definisani uslovi pod kojima se koristi predmetno dobro, kao i adekvatna zaštita i čuvanje u neophodnim uslovima koji garantuje da dobor neće biti izloženo štetnim uticajima. Ukoliko je ugovor na stranim jeziku, mora biti preveden, a prevod overen u skladu sa zakonom. Svaka strana spiska mora biti overena i potpisana od strane direktora ustanove koja zahteva dozvolu odnosno u okviru koje ustanove je registrovano pokretno dobro, na način da deo pečata ili potpisa obuhvata deo teksta. Spisak se podnosi u dva primerka.
5. Zapisnik kojim se konstatuje stanje kulturnih dobara, sa delovodnim brojem, pečatom i potpisom kustosa ustanove u kojoj je predmetna zbirka ili dobro registrovano, kao i potpis nadležnog konzervatora.
Ukoliko muzej pozajmljuje dobra drugih ustanova ili fizičkih lica radi izlaganja na inostranim izložbama, mora dostaviti ugovore sklopljene sa muzejem ili institucijom koja će izlaganje da vrši. U zahtevu će biti nabrojani svi vlasnici čija su dela pozajmljena, a pored naziva i inventarskih brojeva, zahtev mora sadržati vrednost i naziv muzeja gde su predmetna dobra registrovana.
Takođe, muzej je dužan da obezbedi policijsku pratnju do graničnog prelaza ili aviona, kao i da dostavi garantno pismo države u kojoj će pokretna dobra biti izložena.
U skladu sa ZOUP, Ministarstvo odnosno Zavod su dužni da u roku od najduže šesdeset dana odluče o podnetom zahtevu odnosno izdaju Rešenje o privremenom izvozu kulturnog dobra, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi.
Rešenje odnosno dozvola se izdaje na period od najviše pola godine, sa mogućnošću zahtevanja produžetka trajanja dostavljanjem zahteva sa potrebnom dokumentacijom, najkasnije petnaest dana pre isteka roka za povratak kulturnih dobara u Srbiju.
Neblagovremeni i nepotpuni zahtevi biće odbačeni od strane nadležnog organa, odnosno neće biti razmatrani.
Nakon isteka roka za povratak dobra, Muzej je dužan da Ministarstvu odnosno Zavodu, dostavi sledeću dokumetaciju:
1. Pismeno obaveštenje da su se dobra vratila u zemlju do datuma koji je naveden u dozvoli
2. Zapisnik o stanju kulturnih dobara potpisan i overen od strane kustosa i konzervatora
