Ažurirano: novembar 2026.
Poznato je da kulturna dobra podležu zakonskim ograničenjima kada je njihov promet u pitanju, a jedno od najznačajnijih ograničenja tiče se izvoza kulturnih dobara, odnosno njihovog iznošenja iz zemlje.
Svaka zemlja teži da spreči nekontrolisani odliv kulturnog nasleđa i s tim u vezi donosi niz propisa koji zabranjuju imaocima kulturnih dobara i trgovcima istim da bez odobrenja nadležnog državnog organa prenose dobra preko granice.
Kontrola ovakvog prometa u praksi nije jednostavna, pa i razvijene države sa posebno obučenim službama za sprečavanje krijumčarenja i velikim budžetima usmerenim u ovu borbu teško izlaze na kraj sa kriminalnim organizacijama.
Nezakonita trgovina kulturnim dobrima i umetninama spada u unosne oblike organizovanog kriminala, zbog čega je borba protiv nje i predmet međunarodne saradnje.
Zato i Srbija propisuje način i uslove za iznošenje kulturnih dobara iz zemlje, sa kojima moraju biti upoznati svi njihovi imaoci. Neovlašćeno iznošenje kulturnog dobra ili dobra koje uživa prethodnu zaštitu iz Republike Srbije, bez prethodnog odobrenja nadležnog organa, predstavlja krivično delo za koje je članom 221a Krivičnog zakonika propisana kazna zatvora.
NAČIN I PROCEDURA PRIBAVLJANJA DOZVOLE ZA IZNOŠENJE KULTURNOG DOBRA IZ ZEMLJE
Iznošenje kulturnih dobara danas uređuje Zakon o kulturnom nasleđu („Službeni glasnik RS“, br. 129/2021), koji se primenjuje od 5. januara 2023. godine. Zakon razlikuje trajno i privremeno iznošenje kulturnog dobra.
Kulturno dobro se, po pravilu, ne može trajno izneti iz Republike Srbije. Izuzetak je razmena muzejske, arhivske, filmske i ostale audiovizuelne građe ili bibliotečke građe koja je deo zbirke muzeja, javnog arhiva, javnog audiovizuelnog arhiva ili javne biblioteke, uz prethodnu saglasnost Vlade, odnosno Narodne skupštine kada je reč o kulturnim dobrima od izuzetnog značaja. Arheološki predmeti i delovi arheološkog konteksta ne mogu se trajno izneti iz zemlje.
Privremeno iznošenje kulturnog dobra dozvoljeno je radi prezentacije, na primer izlaganja na izložbi, zatim radi ekspertize ili sprovođenja mera tehničke zaštite. Dozvolu izdaje rešenjem ministarstvo nadležno za kulturu, uz prethodno pribavljeno mišljenje odgovarajuće centralne ustanove zaštite pokretnih kulturnih dobara (Narodni muzej Srbije, Državni arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije ili Jugoslovenska kinoteka, zavisno od vrste građe). Rešenjem se određuje i rok u kome kulturno dobro mora biti vraćeno u zemlju.
Privremeno iznošenje može se odobriti na period do godinu dana od dana izdavanja dozvole, a može se produžiti najviše do pet godina. Ako podnosilac zahteva nije vlasnik ili držalac kulturnog dobra, uz zahtev se prilaže saglasnost vlasnika, odnosno držaoca.
Za dobra koja uživaju prethodnu zaštitu odobrenje za iznošenje u inostranstvo izdaje centralna ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara, zavisno od vrste dobra, a za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine, kao poveren posao, nadležni pokrajinski organ.
Zahtev se podnosi uz odgovarajuću dokumentaciju, koja obuhvata podatke o kulturnom dobru, razlozima i trajanju iznošenja i uslovima njegovog čuvanja i zaštite, kao i odgovarajuće ugovore, potvrde i mišljenja nadležnih ustanova. Na postupak izdavanja dozvole primenjuju se i pravila Zakona o opštem upravnom postupku, uključujući pravila o rokovima za odlučivanje i postupanju sa neurednim zahtevima. Bliže informacije o potrebnoj dokumentaciji dostupne su na internet stranici Ministarstva kulture. Kada se kulturno dobro iznosi radi izlaganja u inostranstvu, uslove korišćenja, čuvanja i povraćaja dobra potrebno je precizno urediti i ugovorom sa ustanovom koja vrši izlaganje.
Za pravnu pomoć u vezi sa iznošenjem, pozajmicom i prometom kulturnih dobara i umetničkih dela kontaktirajte nas.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.
