Fotografije: Vladimir Đorđević
AUTORSKO PRAVO – STUDIJA SLUČAJA:
ČINJENIČNO STANJE:
Autor je vlasnik Bloga i imalac je autorskih prava na kompletnom sadržaju koji se na predmetnom blogu objavljuje, a s tim u vezi Autor je postavio i Copyright oznaku na vidnom mestu početne strane Bloga, kao znak da je preuzimanje fotografija i drugih sadržaja bloga zabranjeno bez saglasnosti autora.
U online izdanju Medija, objavljena je bez znanja i dozvole autora jedna Fotografija sa predmetnog Bloga. Međutim, Fotografija je objavljena u odeljku koji ne uređuje uredništvo Medija, već treće lice, koje sa Vlasnikom medija ima zaključen ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, dalje u tekstu – Umešač.
Nakon saznanja za objavljivanje Fotografije, autor se obraća pismeno Vlasniku medija sa zahtevom za nadoknadu štete.
Kako odgovor nije dobio, Autor se obratio sudu za zaštitu svog prava.
SADRŽAJ TUŽBE:
Autor je u tužbi naveo da je Tuženi – Vlasnik medija prekršio osnovna moralna i imovinska prava autora fotografije, namerom ili grubom nepažnjom, jer bi mu moralo biti poznato da je objavljivanje tuđeg autorskog dela bez saglasnosti autora zabranjeno. Online izdanje Medija jedno je od najposećenijih Internet javnih glasila u Republici Srbiji i svuda gde se govori ili razume srpski jezik,a naveo je i da iza njega stoji duga tradicija i veliki ugled, pa je utoliko je povreda prava autora veća.
Autorstvo na fotografiji Autor dokazuje dostavljanjem originalnog fajla, odakle se može utvrditi da su originalne dimezije fotografije 4272 x 2848, da je ista načinjena dana 24.06.2011. u 18:30, kamerom marke Cannon 450D, vrednost ekspozicije 1/64 sekunde, blenda F/4, osetljivost ISO 200, bez blica.
Autor – Tužilac je istakao dva zahteva:
– Za naknadu NEIMOVINSKE odnosno nematerijalne štete
– Za naknadu IMOVINSKE odnosno materijalne štete
Imajući u vidu intenzitet i trajanje povrede, opšte i posebne okolnosti u ovom slučaju, Autor zahteva primeren iznos od 50.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, koja joj je pričinjena zbog nanetog duševnog bola, usled nenavođenja imena autora uz Fotografiju.
U ovom tužbenom zahtevu Autor opredeljuje iznos materijalne štete prema zvaničnom Pregledu minimalnih cenaza korišćenje fotografija, a koje je objavio ULUPUDS, a koji za objavljivanje na internetu iznosi 40 EUR, uvećano za 10 EUR na ime obrade fotografije.
SADRŽAJ ODGOVORA NA TUŽBU:
Vlasnik medija je osporio tužbu i tužbeni zahtev u celosti, kako po osnovu tako i po visini zahtevane štete, navodeći da je Fotografije preuzeta sa interneta, da nije bila snabdevena Copyright oznakom, a kako Autor svoju fotografiju nije zaštitio Tuženi je pomislio da je ista – slobodna za preuzimanje.
Dalje je naveo da spori autorstvo na predmetnoj fotografiji, odnosno da Autor nije pružio dovoljno dokaza da je imalac prava na predmetnom delu.
Tuženi se takođe pozvao na Ugovor sa trećim licem koje je uređivalo predmetni odeljak na internet mediju, a kako je istim Ugovorom obavezano da snosi svu eventualnu štetu koja nastane njegovim delovanjem, pozvao je sud da dozvoli pristup trećem licu kao Umešaču u parnicu, što je sud i učinio.
Umešač je takođe osporio zahtev Autora i naveo da slične fotografije vrede svega 2 do 3 dolara na specijalizovanim veb sajtovima, a ne 50 EUR koliko je Autor tražio. Spori mogućnost da u ovom slučaju bude primenjen cenovnik ULUPUDS-a jer Autor nije član istog udruženja.
Za razliku od Tuženog, Umešač ne spori autorstvo na Fotografiji, ali spori materijalno izraženu tržišnu vrednost iste.
POKUŠAJ POSTIZANJA PORAVNANJA
Umešač je kontaktirao punomoćnika Autora sa predlogom da zaključe poravnanje.
Autor je predložio da Umešač ili Tuženi plate 20.000 RSD, uvećano za sudsku taksu koliko ista bude iznela (oko 5.000 RSD), nakon čega bi povukao tužbu.
Umešač je odbio predlog novčanog iznosa navodeći da je isti previsoko postavljen, uz ponavljanje argumenta da slične fotografije vrede mnogo manje na tržištu. Umešač je zanemario pričinjenu nematerijlanu štetu zbog povrede moralnih autorskih prava, nenavođenjem imena Autora.
VEŠTAČENJE:
S obzirom da je Tuženi osporio autorstvo na Fotografiji, a Umešač vrednost iste, Autor je predložio veštačenje sa zadatkom da se utvrdi:
– Da li je Tužilac Autor fotografije
– Kolika je tržišna vrednost korišćenja predmetne fotografije u slučaju objave na web-u
Sudski veštak je na osnovu dokaza u spisima, dao sledeći Nalaz i mišljenje:
Na osnovu analize originalnog fajla fotografije, koji predstavlja dokazni materijal i nalazi se u spisima predmeta, odnosno na osnovu analize podataka sadržanih u originalnom EXIF fajlu i činjenice da jedino autor poseduje takav fajl, Veštak je utvrdio da je Tužilac autor predmetne fotografije.
Materijalnu vrednost fotografije Veštak je opredelio na osnovu cenovnika ULUPUDS-a, kao jedinog paramatra za procenu vrednosti fotografija u Republici Srbiji, koji se u tu svrhu godinama korsiti u sudskoj praksi.
Prema predmetnom cenovniku, za veličinu fotografije do 300 KB, predviđena je naknada od 40 poena, odnosno 40 Evra. Kako u tu cenu nije uračunata obrada fotografije, Autor ima pravo i na dodatnih 10 EUR na ime trošenog vremena za obrađivanje dela.
IZJAŠNJENJE NA NALAZ I MIŠLJENJE VEŠTAKA
Umešač je sporio nalaz i mišljenje, navodeći da Veštak nije odgovorio na zadatak koji mu je sud postavio u delu koji se tiče utvrđivanja materijalne vrednosti fotografije. Razloge za to vidi u činjenici da Autor nije član ULUPUDS-a pa se tarifnik tog udruženja ne može primeniti u ovom slučaju. Umešač takođe navodi da nije istina da nema drugih parametara za utvrđivanje vrednosti korišćenja fotografije.
Umešač zamera Veštaku da nije dao nikakav komentar o kvalitetu i umetničkoj vrednosti fotografije, sporeći stručnost i profesionalnost Autora kao fotografa, pa samim tim i umetničku vrednost njegovih autorskih dela. Prema mišljenju umešača, tarifnik ULUPUDS-a se može primeniti jedino u slučaju umetničkih fotografija čiji su autori kvalifikovani fotografi iza kojih stoje izložbe radova.
ODGOVOR VEŠTAKA NA OSPORAVANJA UMEŠAČA
Veštak je na navode Umešača dogovorio sledeće:
Da bi se neko delo smatralo autorskim bitne karakteristike su
1. Originalnost intelektualog ostvarenja – Originalnost u smislu autorskog prava ne zahteva apsolutnu originalnost već tzv subjektivnu originalnost. Delo se smatra subjektivno originalnim ako autor ne oponaša drugo njemu poznato delo.
2. Književno, naučno ili umetničko područje – navedena sintagma, u autorskom pravu ima značajno šire značenje nego što u teoriji književnosti znače književna dela, a u istoriji umetnosti – umetnička.
Iako bi se na prvi pogled moglo pomisliti da uslov originalnosti pruža zaštitu samo delima koja imaju određeni nivo umetničke ili naučne novine, takvo tumačenje bi bilo potpuno netačno jer se delo smatra subjektivno originalnim ako autor ne oponaša drugo, njemu poznato delo i nosi lični pečat autora.
Osim toga, onog momenta kada je neko napravio nešto originalno, taj neko postaje autor tog dela.
Vrednost autorskog dela je nebitna. Autorsko delo može biti i nešto potpuno bezvredno u bilo kom pogledu, ali je ta osoba i dalje autor dela.
Predmetna Fotografija poseduje subjektivnu originalnost, jer ne oponaša drugo poznato delo.
Odgovarajući na prigovor Umešača da se vrednost Fotografije ne može opedeliti prema ULUPUS-ovom tarifniku, veštak je istakao da je u Republici Srbiji taj cenovnik najkompetentniji i jedini prihvaćen od strane veštaka i suda, kao i da se primenjuje godinama unazad.
Na insistiranje Umešača da slične fotografije vrede 2 – 3 USD, Veštak odgovara da ovde imamo situaciju da Autor nije ponudio predmetnu fotografiju na prodaju preko interneta, pa veštak i ne može vrednost Fotografije određivati na osnovu cena fotografija na mikrostok foto agencijama.
IZREKA PRESUDE
Sud je utvrdio da je Vlasnik medija povredio moralna i imovinska prava Autora, tako što je bez njegovog ovlašćenja upotrebio i kao svoje objavio tuđe autorsko delo – Fotografiju, a prilikom javnog saopštavanja dela nije naveo ime Autora.
S toga je obavezao da na ime NEIMOVINSKE štete Vlasnik Medija ima isplatiti Autoru iznos 10.000 RSD, a ostatak od 40.000 do traženih 50.000, odbio je kao neosnovan.
Sud je takođe obavezao Tuženog da na ime naknade IMOVINSKE štete, isplati iznos od 5.786,00 koji je na dan preciziranja tužbenog zahteva bio ekvivalentan iznosu od 50 Evra, na koji iznos je Veštak procenio vrednost jednokratnog korišćenja Fotografije.
Vlasnik Medija je obavezan da Autoru na ime naknade PARNIČNIH TROŠKOVA isplati iznos od 84.080,00 RSD.
OBRAZLOŽENJE PRESUDE
Sud je u pravnoj oceni izrečene presude našao da iz utvrđenog činjeničnog stanja proističe da je tužilja autor Fotografije, te da je Fotografija autorsko delo bez obzira na njenu umetničku vrednost, namenu, sadržinu i način ispoljavanja. Tužilac je stvorio Fotografiju i time je stekao svojstvo Autora na autorskom delu – Fotografiji, te je time i nosilac autorskih prava.
Kako je Tužilac Autor Fotografije, do kog podatka je Tuženi odnosno Umešač mogao da dođe pretraživanjem prilikom preuzimanja fotografije, a što nije učinio i na taj način utvrdio ko je autor dela, Tužilac ima pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu i ima pravo da bude naznačen na svakom primerku svoga dela, odnosno prilikom njegovog javnog saopštavanja.
Navodi Tuženog da fotografija nije zaštićena oznakom Copyright, ne isključuje pravo tužioca na moralna autorska prava jer je njeno pravo priznato samim Zakonom o autorskim i srodnim pravima i iz istog proističe ExLege.
S toga Tužiocu pripada pravo na naknadu neimovisnke štete proistekle povredom moralnog autorskog prava – prava na označenje imena autora, koja je kod Autora proizvela duševnu bol.
S obzirom da Tužilac nije profesionalni fotograf i da blog koji uređuje predstavlja kako je naveo prilikom davanja iskaza – njegovu relaksaciju koja ga odvlači od svakodnevnog monotonog života, sud je našao da je 10.000 RSD adekvatan iznos na ime satisfakcije za ovu vrstu pretrpljene štete.
Dalje, sud je zaključio da Autoru pripada i pravo na naknadu imovinske štete, jer prema Zakonu Autor ima pravo na ekonomsko iskorištavanje svoga dela, te da za svako iskorištavanje od strane drugog lica autoru pripada naknada.
Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani objavljivanje svoga dela, a Tužilac nije dao saglasnost da se njena Fotografija objavi, a ovome se i suprostavila tražeći da se Fotogafija ukloni sa sajta Tuženog. Tuženi vlasnik medija to nije učinio nakon pismenog obraćanja Tužioca, već tek nakon podnošenja tužbe.
Iako Tužilac nije profesionalni fotograf, Sud je utvrdio da je tarifnik ULUPUDS-a jedini merodavni cenovnik na osnovu kog se može utvriditi vrednost fotografije, jer je reč o strukovnom udruženju fotografa.
S obzirom da Tužilac nije ponudio Fotografiju na prodaju preko interneta, onda ni cene fotoagencija ne mogu biti parametar za ocenu vrednosti.
Sud je na teret Tuženog, Tužiocu dosudio i parnične troškove i to:
Na ime sastava tužbe i tri obrazložena podneska od strane advokata, ukupan iznos od 18.000 RSD, na ime pristupa na četiri održana ročišta od strane advokata, ukupno 30.000 RSD, na ime plaćenog veštačenja iznos od 25.000 RSD, kao i na ime sudskih taksi ukupno 5.080 RSD.
ŽALBE I DRUGOSTEPENA ODLUKA
Sve strane u postupku su uložile žalbu na prvostepenu presudu.
Tužilac je žalbu podneo zbog nezadovoljstva dosuđenom neimovisnkom štetom od 10.000 RSD, naspram traženih 50.000 RSD.
Tuženi i Umešač su podneli žalbe protiv presude u celosti, žaleći se u najvećoj meri na previsoke troškove parničnog postupka, ali i ponavljajući argumente iznete tokom postupka na račun Nalaza i mišljenja veštaka.
Drugostepeni sud je odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu u celosti.
