Autor: Nađa Vidačić, dipl. pravnik
Novi Zakon o žigovima[1] (u daljem tekstu: Zakon) donet je kako bi naše nacionalno zakonodavstvo ušlo u korak sa zakonodavstvom zemalja članica Evropske unije, odnosno kako bi se uskladilo sa propisima Evropske unije, i to sa odredbama Direktive 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o primeni prava intelektualne svojine[2] (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48) kao i sa odredbama Direktive 2015/2436/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16.12.2015. godine o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova[3] (u daljem tekstu: Direktiva 2015/2436).
Na ovaj način je i naša država doprinela uspostavljanju veće pravne sigurnosti za nosioce žigova na teritoriji Evrope, a naš zakonodavac je implementirao sledeće novine:
-
ZNAK VIŠE NE MORA BITI GRAFIČKI PREDSTAVLJEN
Jedna od novina Zakona je što predviđa zaštitu i modernim znakovima koji mogu da se prikažu u elektronskom obliku, a ne samo grafičkom prikazu žiga kao što je to do sada bio slučaj. Inspiracija za ovu odredbu je potekla upravo iz Direktive 2015/2436 koja među svojim odredbama donosi i instrukciju za države članice da štite znakove koji se prikazuju u prikladnom obliku korišćenjem raspoloživih tehnologija, a koji ne moraju nužno da budu predstavljeni u vidu grafičkog prikaza.
Naše zakonodavstvo, kao i dokument sa kojim se sinhronizuje, ipak predviđaju određene garancije koje žig u tom obliku mora da pruža, pa tako u članu 4 ipak predviđa da je za znak u ovom obliku neophodno:
1) da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i
2) da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.
Ono što nam ova odredba donosi u praksi jeste pravnu zaštitu multimedijalnih žigova koji mogu da imaju zvučni prikaz, prikaz u vidu pokretnih slika, ili prikaz koji se sastoji u kombinaciji ovih elemenata. Ova odredba je značajna ne samo zato što Zakon na ovaj način doprinosi načelima pravne sigurnosti i dobrog upravljanja koji su od izuzetnog značaja za sistem registracije pri Evropskoj unije, već i zbog toga što ne zanemaruje široki spektar mogućnosti koji savremena tehnologija pruža nosiocima žigova.
-
ODGOVORNOST POSREDNIKA
Zakon unosi značajnu novinu kada je pitanje povrede žiga u pitanju, i to na način što uvodi odgovornost posrednika odnosno lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava. Pored odgovornosti, Zakon predviđa da se i protiv ovog lica mogu određivati privremene mere.
Povećanje broja lica prema kojima nosilac žiga može da ističe svoje zahteve, a posebno mogućnost da se i prema ovim licima mogu isticati privremene mere, u praksi bi trebalo u velikoj meri da doprinese efikasnijoj zaštiti nosioca prava nad određenim žigom. Naime, privremene mere su svakako od izuzetnog značaja za nosioce prava jer mogu da prekinu radnju povrede blagovremeno, odnosno pre nego što nosiocu žiga bude naneta nenadoknadiva šteta (što često ume da se desi u procesu čekanja meritorne odluke), a činjenica da se sada uvode i nova lica prema kojima one mogu da se odrede svakako treba da obezbedi delotvorniju zaštitu nosiocima prava.
-
PRIGOVOR
Najznačajniju novinu koju Zakon donosi jeste svakako sistem prigovora koji predstavlja novu fazu u postupku zaštite žiga. Dugo se u domaćoj i stranoj stručnoj javnosti raspravlja o potrebi uvođenja instituta prigovora u postupak za priznanje prava na žig. Konačno, argumenti u prilog su nadjačali one koji su cenili potencijalne negativne strane Prigovora, i isti je implementiran na međunarodnom i na nacionalnom nivou. Dakle, ova faza postupka podrazumeva objavu prijave žiga u Glasniku intelektualne svojine kako bi se nosiocu ranijeg prava omogućilo da ospori neovlašćenu prijavu žiga u roku od tri meseca od dana kada je prijava koju smatra neovlašćenom objavljena od strane Zavoda za intelektualnu svoju Republike Srbije.
Zakon predviđa obavezan sadržaj prigovora, pa tek ukoliko prigovor ispunjava ove i ostale formalne zahteve (zahtevi koji se tiču blagovremenosti i ovlašćenja podnosioca na njegovo ulaganje) biće poslat na izjašnjenje podnosiocu sporne prijave, dok će u suprotnom biti odbačen.
Imajući u vidu da uspešno ulaganje prigovora može da vodi odbijanju same prijave žiga, nesporno je će Glasnik intelektualne svojine i njegove objave postati obavezna literatura za sve relevantne aktere na tržištu. Naime, dok će stari nosioci žiga morati da ih prate kako bi blagovremeno mogli da reaguju na povredu svojih prava, za nove nosioce žiga će biti poželjno da ih prate kako bi izbegli troškove vođenja postupka pred Zavodom za intelektualnu svojinu, a koji se tiču žigovima koji već imaju svoje nosioce.
-
OSTALE ODREDBE
Pored navedenih odredbi, Zakon odustaje od starih rešenja i to tako što:
- Odustaje od dugo primenjivanog žalbenog sistema, pa tako više ne predviđa mogućnost ulaganja žalbe na odluke iz upravnog postupka, već predviđa konačnost ovih odluka i upućuje nezadovoljne stranke direktno na upravni spor;
- Afirmiše načelo slobodne trgovine, na način što predviđa iscrpljenje prava nosioca žiga odnosno njegovu nemogućnost da zabrani korišćenje žiga ako je on ili lice koje je on ovlastio bilo gde u svetu stavio u promet robu koja je njime obeležena (međunarodni sistem iscrpljenja prava).
- Uvodi i ograničenja koja se tiču tužbenog zahteva nosioca isključive licence, tako što predviđa da nosilac ove licence tužbu može podneti tek ukoliko nosilac žiga propusti da to sam učini u roku od 30 dana od dana kada je formalno obavešten o povredi žiga;
- Predviđa da žig može biti predmet izvršenja;
- Kaznenim odredbama dodatno odvraća pravna lica od privrednih prestupa na način što minimalne kazne povećava za čak tri puta (opredeljene su u iznosu od 300.000,00 dinara umesto nekadašnjih 100.000,00 dinara)
-
ZAKLJUČAK
Zakon se primenjuje počevši od februara 2020. godine, a njegovim odredbama predviđeno je da propratni podzakonski akt za njegovo izvršenje mora biti donet u roku od 9 meseci.
Vreme će najbolje pokazati vrednost novih zakonskih odredbi, ali ono što je jasno jeste da je zakonodavac njihovim propisivanjem imao na umu pre svega interese nosioca prava na žigovima kao i afirmisanje slobodne trgovine i zaštite konkurencije. Dok su nosioci prava osigurani novim sredstvom zaštite svojih prava (prigovorom) i proširenim krugom odgovornih lica, slobodno tržište i konkurencija zaštićeni su povratkom sa nacionalnog na međunarodni sistem iscrpljenja prava kao i mogućnošću nosioca isključivih licenci da pokreću sporove u svoje ime. Ovim odredbama je data mogućnost da se zaustavi niz zloupotreba koje se javljaju u praksi, a pre svega onih koje vrše posrednici, kao i onih koje se tiču nelojalne konkurencije, koja je do sada mogla da računa na to da će uvoznici biti nemoćni kada je u pitanja zaštita njihovih interesa, imajući u vidu da je retko koji globalni proizvođač bio spreman da ulazi u postupak na nepoznatom terenu zarad interesa lokalnog partnera u Republici Srbiji.
[1] (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2020)
[2] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32004L0048R%2801%29
[3] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN-HR/TXT/?uri=CELEX:32015L2436&from=HR
