ČINJENIČNO STANJE:
1. Pre otpočinjanja delatnosti koja porazumeva razvijanje online platforme za razmenu kriptovaluta Švedski državljanin David Hedqvist, obratio se nadležnoj Poreskoj upravi Kraljevine Švedske sa zahtevom da zauzmu stav oko obaveze plaćanja Poreza na dodatu vrednost pri kupovini kriptovaluta, konkretno Bitcoin-a.
Poreska uprava odlučila da Bitcoin transakcije podležu plaćanju PDV-a, pozivajući se na odluku Prve nacionalne banke Čikaga (C‑172/96, EU:C:1998:354) u nedostatku propisa unutar EU.
2. Nezadovoljan odlukom, Hedqvist se obratio drugostepenoj Komisiji za kontrolu prihoda (Skatterättsnämnden) radi preispitivanja prvostepene odluke.
Komisija je preinačila odluku i zauzela stav da transakcije u Bitcoin virtuelnim valutama nisu podložne plaćanju PDV-a. Nakon čega je Poreska uprava pokrenula upravni spor pred Högsta förvaltningsdomstolen – administrativnim sudom, radi provere zakonitosti rešenja Komisije.
3. U zahtevu je traženo da Administrativni sud formira i zvanično tumačenje članova 2 i 135 Direktive o zajedničkom sistemu utvđivanja poreza na dodatu vrednost 2006/112/EC od 28 Novembra 2006.
Naime, članom 135, pomenute Direktive propisano je u kojim slučajevima ne postoji obaveza plaćanja PDV-a na teritoriji EU.
U predmetnom aktu se navodi da se PDV ne obračunava između ostalog za valutne transakcije, u gotovom ili elektronski, plaćanja čekovima, udelima kompanija, kao i hartijama od vrednosti, pa se postavilo pitanje da li se Bitcoin može podvesti pod jednu od tih kategorija.
4. S obzirom da je ECB još 2012. godine zauzela stav da Bitcoin nije valuta niti legalno sredstvo plaćanja unutar EU, Administrativni sud je predmet uputio Sudu Pravde Evropske Unije, sa zahtevom za donošenje preliminarne odluke odnosno rešavanja prethodnog pitanja oko tumačenja člana 135, pomenute Direktive EC.
S toga su, 2. Juna 2014, sudu su upućena dva zahteva:
- Tumačenje članova 2. i 135. Direktive 2006/112/EC od 28 Novembra 2006.
- Odgovor na pitanje da li transakcije razmene tradicionalnih valuta za Bitcoin i obratno, koje David Hedqvist želi da obavlja podležu plaćanju Poreza na dodatu vrednost.
ODLUKA SUDA Skatteverket v. David Hedqvist
Dana 22. Oktobra 2015, u slučaju zavednim pod brojem C – 264/14, petočlano veće, Suda pravde Evropske Unije, doneo je sledeću odluku:
- Član 2, VAT Direktive 2006/112/EC mora biti interpretiran na način da razmena tradicionalnih valuta za jedinice virtuelne valute Bitcoin i obratno, računajući njihove ekvivalentne vrednosti, odnsono cena plaćena operatoru za kupovinu jedne valute i cena plaćena od strane operatora drugom kupcu, ima smatrati vrstom usluga koje se mogu podvesti pod odredbe tog člana.
- Član 135 Direktive 2006/112/EC mora biti interpretiran na način da se transakcije razmene tradicionalnih valuta za jedinice virtuelne valute Bitcoin i obratno, računajući njihove ekvivalentne vrednosti, odnsono cena plaćena operatoru za kupovinu jedne valute i cena plaćena od strane operatora drugom kupcu, izuzimaju od obračuna i plaćanja VAT/PDV-a.
OBRAZLOŽENJE
Pozivajući se na Izveštaj ECB od 2012 o statusu Bitcoin-a, Sud je najpre konstatovao da se virtuelne valute mogu definisati kao vrsta neregulisanog digitalnog novca, koji se emituje i kontroliše od strane njegovih proizvođača i prihvaćen je od strane članova specifične virtuelne zajednice i koji se može razmenjivati na bazi trenutnog kursa analogno kao i konvertibilne valute u realnom svetu. Takođe je konstatovano i Bitcoin razlikuje od elektronksog novca regulisanog Direktivom 2009/110/EC.
Sud pravde se ogradio od odluke Prve nacionalne banke Čikaga (C‑172/96, EU:C:1998:354) na koju se prvostepeni organ pozvao, i s obzirom da se poslovni model Hedqvist-a bazira na proviziji ostvarenoj od kupovine i prodaje Bitcoin-a, može se smatrati da postoje sličnosti sa finansijskim instrumentima nabrojanim u članu 135 Direktive, koji su izuzeti od obračuna i naplate PDV-a.
Naime, sud je objasnio da bi David Hedqvist posao obavljao elektronski preko vebsajta kompanije. Njegova kompanija bi kupovala jedinice Bitcoin-a direktno od pravnih i fizičkih lica ili od drugog međunarodnog servisa za razmenu. Nakon toga bi ih prodavao ili depnovao.
Prodaja jedinica kriptovalute bi se vršila na način što bi pravna i fizička lica kreirala porudžbinu na njegovom vebsajtu i nakon što uplata protivvrednosti bude izvršena određeni broj jedinica virtuelne valute bi automatski bio poslati na Bitcoin adresu kupca. Ponuđena cena bi se formirala na osnovu trenutnog kursa Bitcoin-a na berzi, gde bi se određeni procenat dodavao ili oduzimao zavisno da li se radi o kupovini ili prodaji. Kompanija bi zarađivala na razlici između kupovne i prodajne cene, i ne bi zaračunavala druge dodatne troškove klijentima.
S toga, transakcije koje uključuju nekonvencionalne valute, odnosno sredstva plaćanja koja nisu zvanična i zakonom proglašena kao takva, ukoliko su prihvaćene od strane ugovornih strana kao alternativna zvaničnim valutama i nemaju drugu svrhu osim namere da budu sredstvo obračuna i plaćanja, imaju se smatrati finansijskim transakcijama.
Transakcije u digitalnoj valuti Bitcoin-u, u smislu ugovorenog načina plaćanja, ne mogu biti označeno kao tekući ili depozitni račun, odnosno plaćanje odnosno transfer u generalnom smislu. I za razliku od duga, čeka ili hartije od vrednosti, plaćanje u digitalnim valutama označava plaćanje ustanovljeno saglasnošću volja operatora.
