PORESKI ASPEKT TRGOVINE KRIPTOVALUTAMA U REPUBLICI SRBIJI

 

NAPOMENA: Tekst je pisan 2017. godine pre donošenja propisa koji regulišu poreski tretman digitalne imovine i predstavlja stanje regulative u tom trenutku, kao i mišljenje autora na bazi tadašnjih uporednopravnih i trendova u Republici Srbiji.

 

Kriptovalute odnsono Bitcoin kao njihov najpoznatiji predstavnik, globalno posmatrano, ne spadaju u nadležnost nijedne pojedinačne političke, nacionalne ili na drugi način organizovane zajednice. Pa čak ni takozvane internet zajednice. Upravo su decentralizovanost i nezavisnost od kontrole i anonimnost učesnika transakcija, jedne od glavnih karakteristika kriptovaluta i pratećih tehnologija koje omogućavaju njihovo korišćenje.

Zbog toga je praćenje blockchain-a i platformi za razmenu veoma teško za zastarele i tradicionalne poreske mehanizme namenjene suzbijanju poreske evazije.

Imajući u vidu da Republika Srbija zaostaje u digitalizacii, odnosno još uvek ima prevaziđenu kadrovsku i tehnološku opremljenost državne uprave, to je dodatno udaljava od sposobnosti da se uhvatiti u koštac sa ovim problemom za koji adekvatno rešenje, istina, još uvek nemaju ni američki IRS niti poreske službe drugih razvijenih zemalja.

Sagledavajući pozitivno – pravne propise Republike Srbije odnosno pre bi se moglo reći – nedostatak regulacije ove vrste transakcija, možemo zaključiti da trgovina kriptovalutama kao i tako ostvareni prihodi, formalno imaju poreski tretman jednak poreskom tretmanu koporpodaje odnosno razmene druge imovine.

Republika Srbija nije zauzela stav poput EU, da se razmena virtuelnih valuta ima smatrati finansijskim transakcijama, koje uključuju alternativna sredstva plaćanja umesto tradicionalnog novca i ne postoji odluka ili akt nadležnog organa kojim bi se virtuelnim valutama mogao dati neki specijalni status, između novca i robe.

Zavisno od načina toga da li je transakciju obavilo fizičko ili ovlašćeno pravno lica, vrednosti pravnog posla, visine ostvarene dobiti, kao i od načina obavljanja transakcije, određuje se postojanje odnosno vrsta i visina stope poreza koja se u konkretnom slučaju mora platiti.

 


“Kako god da završi Bitcoin. Kao čudo koje je okrenulo ekonomiju naglavačke ili i sam padne u revoluciji čiji je pionir i začetnik, Blockchain kao jedinstveno i genijalno tehnološko rešenje za transferisanje digitalnog novca će ostati. I mnogi upravo u ovoj tehnologiji vide budućnost novca.” www.foresighter.rs ©


 

PRAVNI STATUS KRIPTOVALUTA U REPUBLICI SRBIJI

Repubika Srbija, kao ni Evropska Unija i veći deo zemalja, ne priznaje kripto valutama status novca, odnosno ne smatra ih zvaničnim sredstvom plaćanja.

Što se tiče Republike Srbije, jedina zvanična valuta kod nas je dinar (RSD), i po pravilu sve transakcije između rezidenata, moraju biti izražene u dinarima.

Od ovog pravila Zakon o deviznom poslovanju, propisuje brojne izuzetke, u kojim sve situacijama je dozvoljeno ugovarati pravne poslove u devizama između rezidenata, odnosno između rezidenata i nerezidenata.

Tako, je kupoprodaja kriptovaluta zakonski dozvoljena, odnosno preciznije rečeno – nije zabranjena, ukoliko se obračunava u domaćoj valuti.


 

PORESKI TRETMAN PRIHODA OSTVARENIH OD PRODAJE KRIPTOVALUTA U REPUBLICI SRBIJI

I         Prema propisima Republike Srbije plaćanju poreza podležu zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava i industrijske svojine, kapitala, prihodi od nepokretnosti, kao i kapitalni dobici.

Nijedan zakon ne pominje prihode od kriptovaluta kao oporezivu kategoriju.

Zbog svoje specifičnosti u formalnom, sadržinskom i zakonodavnom smislu, nije moguće ni podvesti ovu vrstu ostvarene dobiti pod neku od već postojećih kategorija.

Međutim, s obzirom na restriktivan način tumačenja odredbi zakona od strane poreskih organa svake države, pa i Republike Srbije, možemo očekivati da će isti organ zauzeti stav i primeniti analogno neku od postojećih zakonksih kategorija i na kriptovalute.

II             Pored poreskog pitanja, problematičan je i sam pravni status samih kriptovaluta, koji se globalno kreće na relaciji između novca i imovine, a koji status takođe nije rešen ni srpskim zakonodavstvom. Naime, Narodna banka Srbije je izdala saopštenje da Bitcoin i ostale kriptovalute nisu novac niti sredstvo plaćanja na teritoriji Republike Srbije. Ali je izostalo dalje definisanje pojma kriptovaluta čime bi se mogao determinisati njihov status kod nas, a na osnovu tako opredeljene kategorije eventualno i odrediti i adekvatan poreski namet.

III            Ukoliko se kriptovaluta smatra robom, odnosno imovinom, po Zakonu onda podleže plaćanju PDV-a kao i svaka druga roba. S druge strane EU već ima zauzet stav da Bitcoin nije imovina podložna plaćanju PDV-a. Očekivano je da i Republika Srbija kao sledbenik regulative EU zauzme takav stav. Bar u praksi, ako ne kroz donošenja zakona.

Na taj način primena PDV-a je isključena i kod nas.

Međutim, za države EU, tako i za Srbiju kriptovalute nisu ni novac.

Tako da su iste svrtsane u posebne vrste hartija od vrednosti – securities koje se emituju na neregulisanom tržištu.

IV            Prateći taj sled, možemo zaključiti da su kriptovalute eventualno vrsta kapitala kojim se trguje na svetskom tržištu, slično forex-u samo sa izostankom precizne regulacije.

U tom slučaju, prihod na takav način ostvaren mogao bi predstavljati  prihod od kapitala ili pak kapitalni dobitak, oporeziv po Zakonu o porezu na dohodak građana.

A             Međutim, Zakon taksativno navodi šta se smatra prihodom od kapitala, gde nabraja kamate na osnovu zajma, na štednju u banci, dividende, prinose od prodaje akcija ili korišćenje imovine privatnog lica u privatne svrhe.

Tumačenjem ovih kategorija teško da se može pod ove kategorije podvesti bitcoin odnosno neka druga kriptovaluta.

Glavni razlozi su nepostojanje sličnog instituta među nabrojanim kategorijama sa kojim bi se mogao analogno uporediti Bitcoin kao i činjenica da kriptovalute ne daju nijednu vrstu profita kao kapital (kamate, dividende…), pa se prihod ostvaruje samo njihovim otuđenjem a ne i korišćenjem.

B             Ako pak uzmemo da je u pitanju kapitalni dobitak, odnosno razlika između kupovne i prodajne cene, zakon te kategorije sužava na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, udele u pravnim licima, akcije i hartije od vrednosti.

To znači da se ni u ovom slučaju ne može jasno opredeliti da li kriptovalute potpadaju pod neku od ovih kategorija. Iako je najizglednije da se problem podvede pod kategoriju koja potpada pod obavezu plaćanja poreza na kapitalni dobitak.

V             Zakonodavac reguliše još ostale prihode i druge prihode, kao različite oporezive kategorije.

Ostali prihodi se ograničavaju na porez od zakupa, igara na sreću, od osiguranja ili prihoda sportskih slučaja.

Drugi prihodi su, prema zakonu razne vrste prihoda od privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu i radnog angažovanja mahom po pitanju vršenja usluga. Kako u ovom slučaju izostaje usluga ili neki drugi vid radnog angažovanja, kategorija drugih prihoda takođe ne ispunjava uslove da obuhvati virtuelni novac.

VI          Ipak, zakon koji definiše oporezive prihode, ima jednu prilično uopštenu odredbu koja glasi:

„…Svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu“

Ovakva formulacija omogućuje poreskim organima da svaku vrstu ostvarenog prihoda oporezuju, tako da se može zaključiti da obaveza plaćanja poreza u svakom slučaju postoji.


 

Pametni ugovori:

ESCROW/UGOVOR O NAMENSKOM DEPOZITU KOD DIGITALNIH TRANSAKCIJA

PAMETNI UGOVORI – POJAM, VRSTE, PREDNOSTI I NEDOSTACI


 

PRAVNA PRIRODA POSLOVA KOJI UKLJUČUJU KRIPTOVALUTE

Iako RS ne poznaje kriptovalute kao sredstvo plaćanja, ona ih ne zabranjuje, pa se iste imaju smatrati – specifičnom vrstom kapitala tj imovine.

Tako da se kupovina kriptovaluta ima smatrati kupoprodajom, a pravni posao ima karakteristike Ugovora o kupoprodaji detaljno regulisanim Zakonom o obligacionopravnim odnosima.

Takođe i „povratna“ transakcija, u kojoj imalac prodaje kriptovalute za efektivni novac, ima status kupoprodaje takođe.

Međutim, ukoliko sebi ili drugome pribavite određenu robu i za uzvrat date određeni broj jedinica kriptovalute, taj ugovor se po ZOO ne smatra kupoprodajnim, jer se u predmetnoj transakciji ne pojavljuje novac. U tom slučaju, radi se o ugovoru razmeni, takođe imenovanom ugovoru, detaljno regulisanom u pomenutom Zakonu.

Međutim, po Zakonuo porezu na dodatu vrednost, razmena imovine odnosno robe podleže plaćanju PDV-a, što u praksi kada su kriptovalute u pitanju ne funkcioniše.

Sve je to dovelo do toga da se, bar u teoriji, pojavi prazan prostor u pravnoj regulativi i kada je, između ostalog, u pitanju primena odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost.

EU je to pitanje rešila presedanom Evropsog suda za ljudska prava, koji je defininisao status kriptovaluta u kontekstu ovog poreza.


 

KO MOŽE KUPOVATI I PRODAVATI BITCOIN I REPUBLICI SRBIJI

Zbog svega navedenog sticanje i držanje kriptovaluta, od strane domaćih fizičkih i pravnih lica dozvoljeno, a izvršene transakcije podležu primeni zakonodavstva Republike Srbije.

Međutim, od ovog opšteg pravila u našem zakonodavstvu postoje dva izuzetka.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju, poslove kupovine i prodaje efektivnog stranog novca, mogu vršiti samo ovlašćene menjačnice i banke.  A  Odlukom  o vrstama deviza i efektivnog stranog novca taksativno su navedene vrste inostranih valuta kojima se na ovaj način može trgovati. Kako među njima nema kriptovaluta, jer i nemaju status novca, menjačnicama i bankama nije dozvoljeno da trguju istim odnosno da u svoje ili ime klijenata otvaraju i upravljaju kriptovalutnim računima.


 

Povezani tekstovi:

DA LI JE BITCOIN ZAKONSKI REGULISAN? PROPISI I PRAVNI POLOŽAJ KRIPTO-VALUTA U SVETU

Revolucija među valutama – SVE O BITCOIN – u

VAT/PDV NA BITCOIN/KRIPTO-VALUTNE TRANSAKCIJE U EU – SKATTEVERKET  V. DAVID HEDQVIST – STUDIJA SLUČAJA 4