Postoji više načina da se definišu pametni ugovori. Zavisno od aspekta iz kog se posmatraju, kao i od karakteristika i uloge samih ugovora koji se žele naglasiti.
U tehničko – tehnološkom smislu pametni ugovori predstavljaju delove programerskog koda, sadržane u Blockchain-u, koji se automatski aktiviraju ugovaranjem transakcija i na osnovu kojih se beleže informacije o transakcijama u Blockchain bazu podataka.
U pravnom smislu, pametne ugovore je najpre vizionarski je definisao još 1995. godine pravni teoretičar Nick Szabo, koji ih je označio kao skup prava i obaveza izraženih u digitalnoj formi, sa definisanim pravilima u okviru kojih ugovorne strane ispunjavaju ugovorene obaveze.
Prema ovoj definiciji, osobina koja razlikuje smart ugovore od standardnih je digitalna forma. U kontekstu primene pametnih ugovora u kripto-valutnim transakcijama, to znači da su ovi ugovori sastavljeni u programerskom kodu.
Još jedna bitna karakteristika ovih ugovora je njihovo automatsko delovanje na prava i obaveze ugovornih strana u Blockchain-u.
U vreme kada ih je Szabo definisao pametni ugovori se nisu mogli implemetirati u praksi, zbog nedovoljne razvijenosti visokih tehnologija, tako da je ovaj pravni institut morao da sačeka dvadeset godina da bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
Ukoliko spojimo pravni i tehnološki pristup definisanju možemo reći da su pametni ugovori zapravo delovi softvera, koji imaju pravno dejstvo kao i ugovori sastavljeni u tradicionalnoj formi. Kreirani su i deponovani u Blockchain bazi podataka i glavna uloga im je da obezbede izvršenje obaveza obe ugovore strane u transakciji.
Zaključuju se automatski, odnosno u njihovom slučaju ne postoji potreba za dodatnom potvrdom ugovora od strane treće strane. Samim tim što nastaju uz pomoć programa odnosno računara, kod pametnih ugovora poverenje, objektivnost i efikasnost nisu upitni. Bar ne u teoriji.
Još jedna bitna razlika između smart ugovora i klasičnih je što pametni ugovori ne beleže samo opšte regulatorne odredbe ugovora pod koje se podvode konkretni slučajevi, već beleže i ceo proces, od činidbe prodavca pa do isplate kupca. Kod regularnih ugovora, verifikaciju ispunjenja od strane treće strane često zahteva pružanje dokaza o činidbi i veliki protek vremena. Kod automatskih transfera kriptovaluta, ispunjenost ugovora se verifikuje u realnom vremenu.
Smart ugovori se jednostavno mogu definisati i kao model za određivanje načina zapisivanja transakcija unutar baze podataka.
RAZLOZI ZA IMPLEMENTACIJU SMART CONTRACT-a
U tradicionalnim, centralizovanim sistemima, u transakcije se upuštaju subjekti koji imaju manje ili više poverenja jedni u druge. U Blockchain transakcijama, u ugovorno pravne odnose stupaju strane koje se ne poznaju i među kojima se poverenje i ne podrazumeva. Zbog toga je bitno da baza podataka Blockchain-a sadrži striktna pravila po kojima se vrši razmena.
Pametni ugovori imaju niz prednosti u odnosu na tradicionalne modele zaključivanja ugovora:
- EFIKASNOST – Transakcija će biti izvršena odmah nakon ispunjenja ugovornih obaveza. U tradicionalnom sistemu ta verifikacija može trajati nedeljama. Zaključenje komplikovanih i zahtevnih ugovora se može izvšiti znatno brže.
- SIGURNOST I POVERENJE – Sadržaj pametnih ugovora je enkriptovan i deponovan na podeljeni Blockchain koji kontrolišu ugovorne strane. Ovde nema potrebe i mesta mešanju treće strane.
- PRIVATNOST – Pametni ugovori imaju mogućnost da dozvole vidljivost određenih podataka, što znači da nadležni državni organi mogu proveravati zakonitost transakcija, uz istovremeno poštovanje privatnosti i identiteta ugovornih strana. Dok su njihove prestacije zakonite.
- TRANSPARENTNOST – Kada je ugovor sadržan u komputerskom kodu, nema mesta neizvestnosti i lošem tumačenju. Svaka strana ima pristum kodu i može ga posebno analizirati i testirati. Tako da se unapred može znati sled događaja u slučaju nepredviđenih okolnosti. Ovakav pristup znatno smanjuje mogućnost pojave sudskih sporova usled pogrešnog tumačenja odredbi ugovora.
VRSTE PAMETNIH UGOVORA
U kojoj digitalnoj formi će biti sadržan pametni ugovor, to zavisi od protokola koje ugovorne strane izaberu. A protokol obično zavisi od vrste transakcije odnosno sredstva plaćanja.
Ukoliko se ugovorne strane opredele da kupljenu robu isplate Bitcoin-om, samim tim su izabrali i Bitcoin protokol, a digitalna forma ugovora će biti Bitcoin Scripting Language.
Odnosno, od vrste kriptovalute i karakteristika njenog Blockchain-a, razlikuju se i pametni ugovori koji su u njega uneti u formi programerskog koda.
Tako jedan od najpoznatijih smart ugovora je onaj na kome je baziran Ethereum, koji je inicijalno baziran na originalnom Bitcoin Blockchain-u, ali je koncipiran tako da dozvoljava povezivanje sa velikim brojem decentralizovanih servisa i platformi. Takođe ima i veći potencijal za razvoj i dalje unepređenje pametnih ugovora u svom Blockchain-u.
NEDOSTACI MODELA PAMETNIH UGOVORA U JAVNIM BLOCKCHAIN TRANSAKCIJAMA
Za kraj je bitno naglasiti da su pametni ugovori još uvek daleko od savršenih modela po kojima se mogu bezbedno obavljati kripto-valutne transakcije.
Kvalitetan pametan ugovor, sa bezbednosnim rupama i minimalno ranjiv je ekstremno teško osmisliti i implementirati. Kako je većina Blockchain kriptovalutnih tehnologija javna, odnosno dostupna potencijalnim učensnicima bez posebnog odobrenja ili poziva za pristup, to nosi sa sobom jako mnogo rizika.
Pametni ugovori su još uvek daleko od savršenih modela po kojima se mogu u potpunosti bezbedno obavljati kripto-valutne transakcije.
Tako se baš u slučaju Ethereuma u maju 2016. desio veliki hakerski napad kada je 3.6 miliona jedinica ove kripto –valute, odnosno trećina ukupne vrednosti DAO digitalnog upravljačkog fonda Ethereuma (Digital Decentralized Autonomous Organization) nestalo, a ova virtuelna valuta se podelila u dve. Nakon novembra 2016, Ethereum Blockchain je dobio napredniju zaštitu i za sada nema bezbednosnih problema.
Pametnim ugovorima pripadaju i Escrow ugovori o namenskom depozitnom računu, koji se takođe unose u kod programa, i obezbeđuju sigurnu razmenu ključeva od wallet-a, u slučaju Bitcoin-a.
POTENCIJAL I BUDUĆNOST PAMETNIH UGOVORA U PRAVNOJ TEORIJI I PRAKSI
Pametni ugovori su još uvek u ranoj fazi svog razvoja, možemo reći još uvek samo eksperiment. Postoji veliki potencijal na njihovoj strani, ali i mnogo prepreka na tom putu koje moraju biti prevaziđene.
Pored tehnoloških izazova, ispred pametnih ugovora u funkciji Blockchain-a su i oni koje možemo okarakterisati kao pravne i političke.
Mnogi smatraju da ova tehnologija ima potencijal da zameni klasične ugovora veoma brzo (bar one standardizovane) i isključe svaki vid učešća treće strane u procesu ugovaranja. Od sastava ugovora od strane advokata, potvrde važnosti, do verifikacije ispunjenja.
Ali da bi se to desilo, smart ugovore mora prihvatiti čitav niz institucija, a na posletku i praksa.
U fazi razvoja tehnologije kada se u pametne ugovore bude umešala i veštačka inteligencija, možemo govoriti o revoluciji u postupku zaključivanja tih pravnih poslova.
Definitivno Blockchain ima potencijal u sferema prava koje dozvoljavaju automatizaciju postupka, a od čije će efikasnosti svi profitirati. Međutim, kod osetljivijih pitanja može se pojaviti niz problema. Kao što se ni danas ne mogu koristiti templejti ugovora za sve pravne situacije, već svaki konkretan slučaj zahteva zasebne odredbe, tako ni pametni ugovori će teže moći da pronađu svoje mesto u tim situacijama.
Međutim, u fazi razvoja tehnologije kada se umeša i veštačka inteligencija, i kada pametni ugovoru ne budu samo automatski izvršioci volja ugovornih strana, sve će biti moguće.
U svakom slučaju, smart ugovor je dobar onoliko – koliko je dobro napisan i računarski kod. Loše napisan ugovor može prouzrokovati niz nepoželjnih situacija. Veoma je teško programirati Blockchain da sam stopira ili izmeni loše napisani kod. Zbog toga će na developerima i pravnicima biti još uvek mnogo odgovornosti, kada budu izrađivali modele smart ugovora.
Advokat Dragan Milić
