Internet domen ima značajnu poslovnu vrednost. Preko njega korisnici pronalaze kompaniju, pristupaju njenim uslugama i prepoznaju poreklo elektronske komunikacije. Zbog toga registracija domena koji sadrži tuđi naziv ili žig može prouzrokovati štetu i kada na njemu nije postavljena internet prodavnica ili druga poslovna prezentacija.

Kada je takva registracija ili korišćenje domena nesavesno, a registrant nema pravo ili legitiman interes za naziv, reč je o sajberskvotingu (engl. „cybersquatting“). Problem nije izgubio na značaju: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) zabeležila je 2025. godine više od 6.200 domenskih sporova, najviše u svojoj istoriji.

Zaštita od takvog postupanja ostvaruje se kroz posebne postupke za rešavanje domenskih sporova i pred sudovima. Međutim, ni pravo na žig ne daje neograničenu mogućnost preuzimanja tuđeg domena. Kada nosilac žiga nesavesno koristi postupak zaštite da bi pribavio domen na koji nema pravo, postavlja se pitanje obrnute otmice naziva domena.

Šta je sajberskvoting?

Sajberskvoting podrazumeva nesavesnu registraciju ili korišćenje naziva domena koji je istovetan ili sličan tuđem žigu, poslovnom imenu ili drugoj prepoznatljivoj oznaci u meri koja može da izazove zabunu, bez prava ili legitimnog interesa registranta. Registrant je lice na koje je domen registrovan. Njegov cilj može biti prodaja domena nosiocu prava, ostvarivanje prihoda od oglašavanja, preusmeravanje korisnika ili ometanje tuđeg poslovanja.

Pojava je nastala sa komercijalizacijom interneta, kada su pojedinci počeli da registruju domene sa nazivima poznatih kompanija i imenima javnih ličnosti, očekujući da će ih kasnije prodati po ceni znatno višoj od troškova registracije. Vremenom su se razvili i drugi oblici zloupotrebe, povezani sa oglašavanjem, elektronskom trgovinom i internet prevarama.

Oblici sajberskvotinga

Klasičan oblik podrazumeva registraciju domena sa tuđom oznakom radi njegove prodaje nosiocu prava. Ipak, sama prodaja domena nije nedozvoljena. Domen može imati tržišnu vrednost zbog svog opisnog značenja, kratkoće ili pogodnosti za određenu delatnost, nezavisno od bilo čijeg žiga. Za ocenu sajberskvotinga zato je bitno da li registrant pokušava da iskoristi tuđu prepoznatljivost i prava.

Tiposkvoting, odnosno „typosquatting“, zasniva se na registraciji naziva sa malom greškom u odnosu na poznati domen. Izostavljanjem, dodavanjem ili zamenom slova dobija se adresa na koju korisnik može dospeti slučajnom greškom pri kucanju. Takvi domeni koriste se za oglašavanje i preusmeravanje saobraćaja, ali i za fišing napade, kojima se korisnici navode da otkriju lozinke, podatke o platnim karticama ili druge poverljive informacije.

Kod kombo-skvotinga, odnosno „combosquattinga“, tuđoj oznaci dodaju se reči poput „support“, „login“, „official“ ili „serbia“. Time se stvara privid da domen pripada zvaničnoj službi podrške, internet prodavnici ili lokalnom predstavništvu kompanije.

Poseban rizik predstavljaju homografski napadi, koji koriste vizuelno slične znakove. Pojedina slova ćirilice i latinice izgledaju isto ili gotovo isto, iako tehnički predstavljaju različite znakove. Naziv domena zato može ličiti na poznatu adresu, a zapravo voditi na sasvim drugu stranicu. U dvoazbučnoj sredini, uz postojanje domena .срб, ovaj rizik ima poseban značaj.

Srodna pojava postoji i kod registracije domena sa imenima poznatih ličnosti. U UDRP postupku lično ime uživa zaštitu ako funkcioniše kao žig, dok se u drugim slučajevima mogu primeniti pravila o zaštiti prava ličnosti. Zauzimanje imena na društvenim mrežama, iako može imati sličan cilj, podleže drugačijim pravilima od onih koja važe za domenske sporove.

Domen i žig: ko ima jače pravo?

Registracijom domena stiče se ugovorno pravo njegovog korišćenja. Kod domena .rs i .срб registrant stupa u ugovorni odnos sa RNIDS-om, dok poslove registracije u ime i za račun RNIDS-a obavlja ovlašćeni registar. Registrant ne stiče pravo svojine u klasičnom stvarnopravnom smislu, ali njegovo pravo ima ekonomsku vrednost i uživa pravnu zaštitu.

Registracija se po pravilu zasniva na principu „first come, first served“, prema kome prednost ima lice koje prvo podnese uredan zahtev za slobodan naziv. Taj princip, međutim, ne opravdava registraciju kojom se zloupotrebljava tuđa oznaka.

S druge strane, registracija žiga ne daje automatsko pravo na svaki domen koji sadrži zaštićenu oznaku. Registrant može imati sopstveno pravo ili legitiman interes, naročito kada naziv odgovara njegovom imenu, savesnom poslovanju ili uobičajenom značenju određene reči.

Zato je potrebno ispitati vreme nastanka prava na žig, vreme sticanja domena i način njegovog korišćenja. Značajan može biti datum kada je sadašnji registrant stekao domen, koji se ne mora poklapati sa datumom prve registracije.

Treba razlikovati i povredu žiga od uslova za prenos domena u posebnom postupku. Kada se domen koristi za prodaju robe, pružanje usluga ili oglašavanje, korišćenje tuđe oznake može predstavljati upotrebu u privrednom prometu. Kod pasivnog držanja domena, bez sadržaja, takva kvalifikacija je složenija. Posebni postupci za rešavanje domenskih sporova pod određenim okolnostima omogućavaju zaštitu i u takvim slučajevima.

Kako se rešava spor oko .com i drugih generičkih domena (UDRP)?

Jedinstvena politika za rešavanje sporova povodom naziva domena, poznata pod skraćenicom UDRP, predstavlja osnovni međunarodni mehanizam zaštite od sajberskvotinga. Primenjuje se na generičke domene, poput .com, .net i .org, kao i na nacionalne domene čiji su registri prihvatili ovaj sistem. Domeni .rs i .срб imaju sopstveni postupak.

Prema UDRP-u, nosilac žiga može zahtevati prenos ili brisanje domena ako dokaže tri kumulativna uslova:

  • da je naziv domena istovetan ili sličan do mere zabune žigu na kome ima pravo;
  • da registrant nema pravo ili legitiman interes za domen;
  • da je domen registrovan i da se koristi u lošoj veri.

Nesavesnost može proizlaziti iz registracije radi prodaje domena nosiocu žiga, ometanja konkurenta ili privlačenja korisnika stvaranjem zabune o povezanosti sa određenim brendom. Ocenjuju se sve relevantne okolnosti. Sam izostanak sadržaja na domenu ne isključuje mogućnost utvrđivanja loše vere.

O sporu odlučuje panel od jednog ili tri nezavisna stručnjaka, pri pružaocu usluga rešavanja sporova kojeg je odobrio ICANN. Najpoznatiji među njima je Centar za arbitražu i medijaciju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Postupak se prvenstveno zasniva na podnescima i priloženim dokazima. Njegov domet ograničen je na status domena: panel može naložiti prenos ili brisanje, ali ne dosuđuje naknadu štete.

Strane zadržavaju mogućnost sudske zaštite. Ako registrar u predviđenom roku primi odgovarajući dokaz da je registrant pokrenuo sudski postupak u jurisdikciji koju je podnosilac prihvatio, izvršenje odluke o prenosu ili brisanju odlaže se pod uslovima UDRP-a.

Kako se rešava spor oko .rs i .срб domena?

Sporovi povodom nacionalnih domena .rs i .срб rešavaju se pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije. Postupak je uređen Pravilnikom iz 2026. godine („Službeni glasnik RS“, br. 30/2026).

Zaštitu može tražiti nosilac žiga ili nosilac prava zaštite oznake geografskog porekla. Potrebno je dokazati odgovarajuću istovetnost ili sličnost naziva domena, nepostojanje prava ili legitimnog interesa registranta i registraciju ili korišćenje domena protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.

U poslednjem uslovu postoji važna razlika u odnosu na UDRP. Dok UDRP zahteva nesavesnost i pri registraciji i pri korišćenju, domaći Pravilnik ove okolnosti postavlja alternativno. Ranija savesna registracija zato ne mora isključiti uspeh zahteva ako je domen kasnije korišćen nesavesno.

Spor po pravilu rešava stručnjak pojedinac, a na zahtev strane tročlano veće. Odlukom se može naložiti prenos domena na tužioca ili prestanak registracije. O naknadi štete i drugim imovinskim zahtevima odlučuje sud.

Prihvatanjem nadležnosti Komisije strane se ne odriču sudske zaštite. RNIDS izvršava odluku po isteku deset dana od njenog prijema, osim ako je dostavljen dokaz o pokretanju postupka pred nadležnim sudom. U tom slučaju izvršenje se odlaže do pravnosnažnosti sudske odluke.

Obrnuta otmica naziva domena (RDNH)

Mehanizmi zaštite nosilaca žigova mogu biti zloupotrebljeni i prema legitimnim registrantima. U UDRP sistemu takvo postupanje poznato je kao obrnuta otmica naziva domena, odnosno „Reverse Domain Name Hijacking“ (RDNH).

Reč je o nesavesnom korišćenju postupka radi pokušaja da se registrantu oduzme domen. Za utvrđenje zloupotrebe nije potrebno da pokušaj uspe. Međutim, samo odbijanje zahteva ne znači da postoji RDNH. Podnosilac može pogrešno proceniti dokaze ili savesno zastupati pravno stanovište koje panel nije prihvatio.

Na zloupotrebu mogu ukazivati prikrivanje bitnih činjenica, podnošenje neistinitih dokaza, svesno zanemarivanje legitimnog interesa registranta ili pokretanje postupka posle neuspele kupovine domena bez uverljivog pravnog osnova.

Takva situacija razmatrana je u predmetu Patricks Universal Export protiv Davida Greenblatta, povodom domena patricks.com. Domen je registrovan mnogo pre nastanka dokazanih prava podnosioca na žig. Posle neuspelih pregovora o kupovini pokrenut je UDRP postupak, u kome je zahtev odbijen i utvrđena zloupotreba. Panel je slučaj označio kao klasičan primer „Plan B“ zahteva.

Visoka cena koju registrant traži, posebno kao odgovor na upit zainteresovanog kupca, sama po sebi ne dokazuje nesavesnost. Ako domen nije registrovan radi iskorišćavanja tuđeg žiga, njegova prodaja može biti legitimna poslovna aktivnost.

Utvrđenje RDNH-a ne donosi registrantu novčanu naknadu u UDRP postupku. Neposredna posledica jeste javna konstatacija zloupotrebe u odluci. Domaći Pravilnik nema odgovarajuću izričitu odredbu, pa se ovo rešenje ne može automatski primeniti na sporove povodom .rs i .срб domena. Eventualna naknada štete zahteva zaseban pravni osnov i ispunjenost uslova za odgovornost.

Da li je opravdano pokrenuti spor oko domena?

Kada je domen sa nazivom kompanije ili njenim žigom već registrovan, najpre treba utvrditi činjenice. Posebno su važni prava na oznaci i vreme njihovog nastanka, istorija domena, sadržaj stranice i okolnosti koje mogu ukazivati na pravo ili legitiman interes registranta.

Potrebno je blagovremeno sačuvati dokaze, jer se sadržaj internet stranice može promeniti. Pored prikaza stranice, značajni mogu biti prethodna komunikacija, ponude za prodaju, oglasi i podaci o preusmeravanju korisnika. Kod sumnje na prevaru treba sačuvati i sporne elektronske poruke.

Pregovori o kupovini domena mogu biti opravdani, ali njihova sadržina kasnije može postati dokaz u sporu. Neuspešna kupovina ne stvara sama po sebi osnov za zahtev za prenos, kao što ni odbijanje registranta da proda domen ne dokazuje zloupotrebu.

Izbor načina zaštite internet domena zavisi od domenske zone, raspoloživih prava i dokaza, ali i od cilja postupka. Prenos domena, prestanak povrede i naknada štete nisu isti zahtevi i ne ostvaruju se nužno pred istim telom.

Kako zaštititi domen i poslovni identitet?

Rizik od sajberskvotinga može se umanjiti blagovremenom registracijom ključnih domena i zaštitom oznake žigom. Prilikom izbora poslovnog naziva korisno je istovremeno proveriti dostupnost domena i postojanje ranijih prava drugih lica. Registracija privrednog društva, domena i žiga predstavljaju različite postupke i ne zamenjuju jedan drugi.

U zavisnosti od tržišta i prirode poslovanja, opravdano je razmotriti registraciju naziva u relevantnim domenskim zonama, kao i najčešćih tipografskih varijanti i varijanti na oba pisma. Važno je i redovno praćenje novih registracija koje mogu dovesti korisnike u zabludu.

Treba proveriti na koga su postojeći domeni registrovani, posebno kada je registraciju obavio zaposleni, agencija ili drugi saradnik. Podaci o registrantu i ugovorni odnosi treba da odražavaju kome pravo korišćenja pripada. Pristup nalogu i produžavanje registracije treba urediti tako da poslovanje ne zavisi od jednog spoljnog saradnika ili bivšeg zaposlenog.

Zaštita domena zahteva pažnju i pre i posle registracije. Kada spor nastane, osnovanost zahteva zavisi od konkretnih prava, postupanja stranaka i dokaza. Ni registrant ni nosilac žiga ne mogu se osloniti samo na činjenicu da su prvi registrovali domen ili zaštitili određenu oznaku.

Najčešća pitanja

Da li registracija žiga automatski daje pravo na domen?
Ne. Registrant može imati sopstveno pravo ili legitiman interes, a od značaja je i hronologija nastanka prava na žig i sticanja domena.

Gde se rešava spor oko .rs domena?
Pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije, ili pred nadležnim sudom.

Da li je prodaja domena nezakonita?
Sama prodaja domena nije nezakonita. Za ocenu eventualne zloupotrebe bitni su prava i legitimni interesi registranta, okolnosti registracije i način korišćenja domena. Visoka prodajna cena sama po sebi ne dokazuje sajberskvoting.

Može li se u postupku pred Komisijom ili u UDRP postupku dobiti naknada štete?
Ne. U ovim postupcima može se odlučiti samo o prenosu ili prestanku registracije domena, dok se naknada štete ostvaruje pred sudom.

Šta je obrnuta otmica domena?
To je nesavesno korišćenje postupka zaštite od strane nosioca žiga, radi pokušaja da se savesnom registrantu oduzme domen.

Ovaj tekst je strogo neformalnog i informativnog karaktera i ne može biti shvaćen kao pravni savet.