OPCIJA KUPOVINE

Call opcija ili Opcija kupovine je pravni institut zastupljen u kompanijskom pravu, koji omogućava jednoj strani, obično akcionaru ili investitoru, pravo (ali ne i obavezu) da kupi određeni broj akcija u kompaniji po unapred dogovorenoj ceni u određenom vremenskom periodu. Ova opcija igra važnu ulogu u korporativnim transakcijama i strukturi vlasništva, pružajući fleksibilnost i mogućnosti za upravljanje kapitalom i kontrolom nad kompanijom.

Možemo reći da je “call opcija” u privrednopravnom smislu, samo jedna varijanta šireg pravnog instituta odnosno finansijskog instrumenta pod nazivom “opcija” koja daje licu u čije je ime ugovorena  pravo, ali opet ne i obavezu, da kupi ili proda neku imovinu po unapred dogovorenoj ceni u određenom vremenskom periodu. Opcija koja obezbeđuje pravo na kupovinu naziva se “Call opcija”, dok je varijanta koja garantuje mogućnost prodaje “Put opcija”.

Call opcija u kontekstu kompanijskog prava, ustpostavlja se odnosno reguliše ugovorom ili ugovornom klauzulom unutar ugovora članova koji omogućava imaocu opcije pravo da udeo u privrednom društvu, po unapred određenoj ceni (poznatoj kao izvršna cena) pre ili na datum isteka opcije.

Ovaj pravni mehanizam pruža investitorima mogućnost da spekulišu o rastu vrednosti neke kompanije na tržištu bez potrebe da odmah ulaze u kapital društva, odnosno daje im mogućnost kupovine udela u budućnosti pod povoljnijim uslovima. U kontekstu kompanijskog prava, call opcije se dakle najčešće koriste u situacijama kada investitori žele da zadrže mogućnost sticanja većeg vlasničkog udela u kompaniji, ali ne žele odmah da preuzmu vlasništvo. Ova strategija omogućava fleksibilnost u investicijama, posebno u fazama kada je vrednovanje kompanije još uvek neizvesno. Važno je podvući da call opcija predstavlja pravo, ali ne i obavezu. To znači da vlasnik opcije može, ali nije dužan da iskoristi svoje pravo na kupovinu akcija. Ova fleksibilnost je ključna za investitore koji žele da zadrže opciju povećanja vlasničkog udela bez preuzimanja rizika obaveznog izvršenja kupovine u budućnosti, što je posebno važno u situacijama kada se tržišni uslovi promene ili kada kompanija ne postigne očekivane performanse.

Ključna karakteristika ovog instrumenta je da omogućava jednoj strani (obično postojećem članu) da kasnije poveća svoj vlasnički udeo u kompaniji pod određenim uslovima. Ovo može biti naročito značajno u situacijama kada strana koja poseduje opciju ima dugoročnu viziju koja se ogleda u potrebi da zadrži ili poveća kontrolu nad kompanijom.

Call opcija se često koristi i kao instrument zaštite u korporativnim ugovorima.

Ugovaranje Call opcije i određivanje cene otkupa

Call opcija je u osnovi ugovor između dve strane: budućeg kupca (nosilac opcije) i budućeg prodavca udela odnosno deo nekog ugovora, kao što je ugovor članova ili ugovor o zajedničkom ulaganju (Joint venture agreements). Ovakav ugovor treba da precizira sve relevantne detalje: cenu po kojoj se akcije mogu kupiti, period u kojem se opcija može iskoristiti, kao i uslove pod kojima se opcija može aktivirati.

Nosilac call opcije mora biti zaštićen od mogućih pravnih nesigurnosti koje mogu nastati prilikom ostvarivanja ovog prava. To podrazumeva jasnu definiciju uslova pod kojima se opcija može iskoristiti, kao i precizno utvrđivanje cene udela.

Ugovaranje buduće cene udela u kompaniji može se realizovati na više načina, zavisno od specifičnih potreba i ciljeva ugovornih strana. Ističemo nekoliko uobičajenih pristupa:

  • Fiksna cena (Fixed Price): Buduća cena udela se unapred definiše kao fiksna cena koja se neće menjati bez obzira na buduće promene u vrednosti kompanije. Ovaj pristup je jednostavan, ali nosi rizik da cena ne odražava stvarnu vrednost u trenutku izvršenja transakcije.
  • Cena zasnovana na proceni vrednosti kompanije (Valuation-Based Price): Definiše se kao procenat trenutne tržišne vrednosti kompanije u momentu sticanja udela. Ova vrednost se obično utvrđuje na osnovu procene koju vrši nezavisni procenitelj ili prema dogovorenoj formuli.
  • Cena zasnovana na EBITDA (EBITDA-Based Price): Buduća cena udela može biti vezana za određeni višekratnik EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) kompanije. Na primer, cena se može ugovoriti kao određeni broj puta godišnjeg EBITDA.
  • Cena zasnovana na prihodima (Revenue-Based Price): Može biti zasnovana na višekratniku godišnjeg prihoda kompanije. Ova metoda je često primenjivana u sektorima gde je prihod ključni pokazatelj vrednosti.
  • Cena zasnovana na rastu (Growth-Based Price): Može biti određena na osnovu procenjenog rasta kompanije, pri čemu se buduća cena udela povezuje sa ostvarivanjem određenih ciljeva rasta, kao što su rast prihoda ili tržišnog učešća.
  • Cena sa eskalacijom (Price Escalation Clause): Ugovara se početna cena uz klauzulu o eskalaciji koja omogućava prilagođavanje cene u budućnosti na osnovu unapred definisanih faktora, kao što su inflacija, tržišni uslovi ili performanse kompanije.
  • Cena zasnovana na budućem finansiranju (Future Financing Round-Based Price): Buduća cena udela može biti vezana za vrednovanje kompanije u sledećem krugu finansiranja. Na primer, cena se može ugovoriti kao jednaka ili sa popustom u odnosu na cenu po kojoj sledeći investitori ulaze u kompaniju.
  • Cena zasnovana na tržišnoj ceni (Market Price-Based): Može biti definisana kao prosečna tržišna cena akcija u određenom vremenskom periodu pre izvršenja transakcije. Ovaj pristup se obično koristi za javne kompanije čije su akcije likvidne.
  • Cena sa diskontom ili premijom (Discounted/Premium Price): Buduća cena se može ugovoriti sa određenim diskontom ili premijom u odnosu na tržišnu cenu ili procenjenu vrednost, što može biti zavisno od specifičnih uslova ugovora ili rizika koje strane preuzimaju.

Ovi pristupi u određivanju buduće cene otkupa se često kombinuju u složenim ugovorima kako bi se obezbedila fer i adekvatna kompenzacija za sve strane, uzimajući u obzir različite faktore rizika i neizvesnosti u poslovanju.

Opcija i Call opcija u regulativi

Prema srpskom Zakonu o privrednim društvima, nema specifičnih odredbi koje se neposredno odnose na call opcije, ali se one mogu smatrati delom šireg korporativnog aranžmana koji mora biti u skladu sa opštim ugovornim odnosno obligacionim pravom, ali i ostalim propisima.  

Na primer, u zavisnosti od toga da li su predmet opcije akcije u okviru akcionarskog društva, morali bi biti ispoštovani i drugi propisi, poput Zakona o tržištu kapitala. Takođe, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije nadgleda i reguliše trgovinu finansijskim instrumentima, uključujući opcije, kada je to primenljivo.

Kada se call opcija aktivira, to često vodi povećanju kapitala kompanije, ukoliko se opcija odnosi na emisiju, na primer novih akcija. U tom slučaju, važno je osigurati da se postupi u skladu sa zakonskim odredbama koje regulišu emisiju akcija, kao što su odredbe Zakona o privrednim društvima u Srbiji.

U Evropskoj uniji Tržišta finansijskih instrumenata, uključujući opcije, regulisana su između ostalog kroz direktive i regulative kao što su MiFID II (Markets in Financial Instruments Directive II) i EMIR (European Market Infrastructure Regulation).

Ovi propisi uspostavljaju pravila za trgovanje, pružanje investicionih usluga i funkcionisanje finansijskih tržišta, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanja stabilnosti finansijskog sistema.

Call opcija je moćan pravni instrument u kompanijskom pravu koji omogućava fleksibilnost u upravljanju vlasničkom strukturom kompanije. Pravilno ugovaranje i razumevanje pravnih aspekata call opcije su ključni za osiguranje zaštite prava nosioca opcije i uspešnu realizaciju korporativnih ciljeva. U praksi, call opcije se često koriste u transakcijama gde je potrebno zadržati ili preuzeti kontrolu nad kompanijom. Na primer, u slučaju osnivanja zajedničkog ulaganja, jedna strana može zadržati pravo da otkupi akcije druge strane u određenom vremenskom periodu, čime se obezbeđuje mogućnost preuzimanja potpune kontrole nad projektom.

O poreklu Opcije kao pravnog instituta i finansijskog instrumenta i regulaciji u uporednom pravu, možete pročitati u tekstu koji obrađuje Put opciju.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.