OPCIJA KUPOVINE

Call opcija ili opcija kupovine predstavlja ugovorno pravo određenog lica da, pod unapred utvrđenim uslovima, zahteva od druge ugovorne strane prodaju određenog udela u društvu s ograničenom odgovornošću ili akcija u akcionarskom društvu. Imalac Call opcije nije obavezan da iskoristi ovo pravo, dok je druga ugovorna strana, koja je preuzela obavezu prodaje, dužna da postupi u skladu sa ugovorom ako se ispune uslovi za ostvarivanje opcije.

Call opcija se koristi i na finansijskim tržištima kao izvedeni finansijski instrument (derivat), ali se ugovorna prava kupovine udela ili akcija u privrednim društvima ne moraju smatrati finansijskim derivatima. Opcija koja omogućava pravo kupovine naziva se Call opcija, dok je njen pandan Put opcija, koja omogućava ugovoreno pravo prodaje.

U kompanijskom pravu, Call opcija može se ugovoriti posebnim ugovorom ili odgovarajućom klauzulom u okviru ugovora članova društva ili drugog ugovornog aranžmana. Cena po kojoj se udeli ili akcije mogu kupiti može biti unapred određena ili odrediva prema ugovorenim kriterijumima, a ostvarivanje opcije može biti vezano za određeni rok ili nastupanje ugovorenih okolnosti.

Ovaj pravni mehanizam pruža investitorima mogućnost da ugovore buduću kupovinu udela ili akcija, bez obaveze da ih odmah steknu. U zavisnosti od razvoja poslovanja i promene vrednosti društva, ostvarivanje opcije može biti ekonomski povoljno za njenog imaoca. U kontekstu kompanijskog prava, call opcije se, dakle, najčešće koriste u situacijama kada investitori žele da zadrže mogućnost sticanja većeg vlasničkog udela u kompaniji, ali ne žele odmah da preuzmu vlasništvo. Ova strategija omogućava fleksibilnost u investicijama, posebno u fazama kada je vrednovanje kompanije još uvek neizvesno. Važno je podvući da call opcija predstavlja pravo, ali ne i obavezu. To znači da vlasnik opcije može, ali nije dužan da iskoristi svoje pravo na kupovinu udela ili akcija. Ova fleksibilnost je ključna za investitore koji žele da zadrže opciju povećanja vlasničkog udela bez preuzimanja rizika obaveznog izvršenja kupovine u budućnosti, što je posebno važno u situacijama kada se tržišni uslovi promene ili kada kompanija ne postigne očekivane performanse.

Ključna karakteristika ovog instrumenta je da omogućava jednoj strani (obično postojećem članu) da kasnije poveća svoj vlasnički udeo u kompaniji pod određenim uslovima. Ovo može biti naročito značajno u situacijama kada strana koja poseduje opciju ima dugoročnu viziju koja se ogleda u potrebi da zadrži ili poveća kontrolu nad kompanijom.

Call opcija se često koristi i kao instrument zaštite u korporativnim ugovorima.

Ugovaranje Call opcije i određivanje cene otkupa

Call opcija može biti ugovorena između budućeg kupca, kao imaoca opcije, i lica koje preuzima obavezu prodaje udela ili akcija. Može predstavljati predmet posebnog ugovora ili sastavni deo ugovora članova društva, odnosno ugovora o zajedničkom ulaganju (Joint Venture Agreement).

Za pravnu sigurnost ugovornih strana posebno je značajno precizno određivanje udela ili akcija koje su predmet opcije, kupoprodajne cene ili načina njenog utvrđivanja, uslova i rokova za ostvarivanje prava, kao i načina sprovođenja prenosa.

Ugovaranje buduće cene udela u kompaniji može se realizovati na više načina, zavisno od specifičnih potreba i ciljeva ugovornih strana. Ističemo nekoliko uobičajenih pristupa:

  • Fiksna cena (Fixed Price): Buduća cena udela se unapred definiše kao fiksna cena koja se neće menjati bez obzira na buduće promene u vrednosti kompanije. Ovaj pristup je jednostavan, ali nosi rizik da cena ne odražava stvarnu vrednost u trenutku izvršenja transakcije.
  • Cena zasnovana na proceni vrednosti kompanije (Valuation-Based Price): Cena udela ili akcija određuje se na osnovu procenjene vrednosti kapitala društva, uzimajući u obzir učešće koje je predmet kupovine. Vrednost se može utvrditi procenom nezavisnog procenitelja ili primenom unapred ugovorene formule.
  • Cena zasnovana na EBITDA (EBITDA-Based Price): Buduća cena udela može biti vezana za određeni višekratnik EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) kompanije. Pri utvrđivanju vrednosti udela mogu se uzeti u obzir i finansijske obaveze, gotovina i drugi elementi značajni za vrednost kapitala društva.
  • Cena zasnovana na prihodima (Revenue-Based Price): Može biti zasnovana na višekratniku godišnjeg prihoda kompanije. Ova metoda je često primenjivana u sektorima gde je prihod ključni pokazatelj vrednosti.
  • Cena zasnovana na rastu (Growth-Based Price): Može biti određena na osnovu procenjenog rasta kompanije, pri čemu se buduća cena udela povezuje sa ostvarivanjem određenih ciljeva rasta, kao što su rast prihoda ili tržišnog učešća.
  • Cena sa eskalacijom (Price Escalation Clause): Ugovara se početna cena uz klauzulu o eskalaciji koja omogućava prilagođavanje cene u budućnosti na osnovu unapred definisanih faktora, kao što su inflacija, tržišni uslovi ili performanse kompanije.
  • Cena zasnovana na budućem finansiranju (Future Financing Round-Based Price): Buduća cena udela može biti vezana za vrednovanje kompanije u sledećem krugu finansiranja. Na primer, cena se može ugovoriti kao jednaka ili sa popustom u odnosu na cenu po kojoj sledeći investitori ulaze u kompaniju.
  • Cena zasnovana na tržišnoj ceni (Market Price-Based): Može biti definisana kao prosečna tržišna cena akcija u određenom vremenskom periodu pre izvršenja transakcije. Ovaj pristup se obično koristi za javne kompanije čije su akcije likvidne.
  • Cena sa diskontom ili premijom (Discounted/Premium Price): Buduća cena se može ugovoriti sa određenim diskontom ili premijom u odnosu na tržišnu cenu ili procenjenu vrednost, što može biti zavisno od specifičnih uslova ugovora ili rizika koje strane preuzimaju.

Ovi pristupi u određivanju buduće kupoprodajne cene mogu se kombinovati u složenijim ugovorima, uzimajući u obzir različite faktore rizika, neizvesnost u poslovanju i ekonomske interese ugovornih strana.

Opcija i Call opcija u regulativi

Call opcija kao ugovorno pravo kupovine udela nije posebno regulisana Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije. Njeno ugovaranje omogućavaju opšta pravila obligacionog prava i odredbe Zakona o privrednim društvima o slobodi uređivanja međusobnih odnosa članova društva, naročito čl. 15. i 140.

Prilikom ugovaranja i ostvarivanja Call opcije potrebno je voditi računa o zakonskim pravilima o prenosu udela, pravu preče kupovine, ograničenjima predviđenim osnivačkim aktom i propisanoj formi ugovora o prenosu udela.

Zakon o privrednim društvima uređuje i posebne instrumente koji imaocu daju pravo na sticanje akcija, odnosno udela: varante kod akcionarskog društva (član 262) i finansijski instrument pod nazivom „pravo na sticanje udela“ kod društva s ograničenom odgovornošću (član 159v). Njih ne treba poistovećivati sa ugovornom Call opcijom za kupovinu postojećeg udela ili akcija.

Ostvarivanje Call opcije koja se odnosi na kupovinu postojećih udela ili akcija ne dovodi samo po sebi do povećanja osnovnog kapitala društva. Ako je predmet odgovarajućeg opcionog mehanizma sticanje novih udela ili akcija, moraju se poštovati posebna zakonska pravila o povećanju kapitala i njihovom izdavanju, odnosno sticanju.

Kada konkretna opcija ima pravnu prirodu finansijskog instrumenta u smislu Zakona o tržištu kapitala, primenjuju se i odgovarajuće odredbe tog zakona, uključujući pravila o nadzoru Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije.

U Evropskoj uniji, tržište finansijskih instrumenata uređeno je, između ostalog, Direktivom MiFID II (Markets in Financial Instruments Directive II) i Uredbom EMIR (European Market Infrastructure Regulation). Ovi propisi uređuju određene finansijske instrumente i transakcije sa derivatima, ali se ne primenjuju automatski na svako ugovoreno pravo kupovine udela u privrednom društvu.

Call opcija je moćan pravni instrument u kompanijskom pravu koji omogućava fleksibilnost u upravljanju vlasničkom strukturom kompanije. Pravilno ugovaranje i razumevanje pravnih aspekata call opcije su ključni za osiguranje zaštite prava nosioca opcije i uspešnu realizaciju korporativnih ciljeva. U praksi, call opcije se često koriste u transakcijama gde je potrebno zadržati ili preuzeti kontrolu nad kompanijom. Na primer, u slučaju osnivanja zajedničkog ulaganja, jedna strana može zadržati pravo da otkupi udeo ili akcije druge strane u određenom vremenskom periodu, čime se obezbeđuje mogućnost preuzimanja potpune kontrole nad projektom.

Ako je potrebno da Call opciju ugovorite ili uskladite sa osnivačkim aktom društva, pogledajte našu uslugu izrade ugovora.

O poreklu opcije kao pravnog instituta i finansijskog instrumenta i regulaciji u uporednom pravu, možete pročitati u tekstu koji obrađuje Put opciju.

Vidi još: Put opcija, Tag-along opcija, Drag-along opcija

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.