Umetnost po svojoj prirodi podrazumeva slobodu kreativnog izražaja i kao takva je teško spojiva sa bilo kakvim vidom ustrojstva, institucionalnog ili zakonodavnog. Međutim, iako je umetnost u mnogim aspektima zaista i slobodna, ograničenja pravnog i društvenog poretka ipak postoje, a umetnici, odnosno drugi učesnici u pravnom prometu umetničkih dela, kao i subjektivnih autorskih prava, u svom delovanju su dužni da se kreću u granicama koje nam zakoni postavljaju.
Često se i sam nastanak, prepoznavanje i egzistencija umetničkog dela ne može pripisati nekom racionalno objašnjivom razlogu, pa se čini da delo nastaje slučajno, isključivo kao plod spontanosti i mašte stvaraoca, bez povezivanja sa drugim faktorima, i biva prepoznato i vrednovano takođe po parametrima koji se ne mogu egzaktno prikazati i dešifrovati. Ali ako dublje sagledamo to pitanje, lako možemo zaključiti da kao što se mnoge stvari dešavaju unutar određenih društvenih okvira i ustaljenih pravila ponašanja, zakonskih ili tržišnih, tako se i u umetnosti nameće potreba da se društveni zakoni po kojima ona funkcioniše pronađu ili propišu.
Možemo reći da se na umetničku delatnost, odnosno umetnička dela i prava na njima u pravnom prometu primenjuje čitav niz propisa, iz različitih grana prava. Primarna je oblast intelektualne svojine, odnosno autorskog prava, jer se na mnoga prava umetnika, odnosno nosilaca prava na umetničkim delima primenjuju upravo propisi koji regulišu ovu pravnu disciplinu, a i pojam umetničkog dela usko je povezan sa pojmom autorskog dela.
O odnosu ova dva pojma u monografiji Pravo likovnih umetnosti navodi se:
„Na prvi pogled možemo izvesti zaključak da je svako umetničko delo i autorsko, a da autorsko delo ne mora imati umetničku vrednost, odnosno ne mora biti i umetničko. Korelacija ova dva pojma mnogo je delikatnija. Kriterijumi po kojima se utvrđuje da li je neko delo umetničko ipak su drugačiji i manje egzaktni od kriterijuma za utvrđivanje autorskog dela.“
Dragan Milić, Pravo likovnih umetnosti
Međutim, ne treba zaboraviti ni obligacione odnose koji se pojavljuju u najrazličitijim oblicima u pravnom prometu određenih ovlašćenja ili samih umetničkih dela, i regulisanja prava i obaveza učesnika.
Pored obligacionopravnog aspekta, umetničkim delima se mora prići i iz ugla stvarnog prava, jer umetnička dela po svojoj formi u većini slučajeva potpadaju pod pokretne stvari, a neka od njih imaju i status kulturnog dobra.
Zbog toga je važno razlikovati umetničko delo od originalnog primerka umetničkog dela:
„Raspolaganjem originalnim primerkom dela, prenosilac prava svojine (autor ili drugi nosilac) zadržava niz ličnopravnih i imovinskopravnih ovlašćenja na umetničkom delu. […] Novom vlasniku originalnog primerka dela stoji na raspolaganju neka vrsta ogoljene svojine (nuda proprietas), jer se priroda i obim njegovih ovlašćenja znatno razlikuju od ovlašćenja koja i dalje ima autor, odnosno nosilac autorskog prava na umetničkom delu.“
Dragan Milić, Pravo likovnih umetnosti
U organizovanim i razvijenim pravnim sistemima, pravu umetnosti je neizbežno prići i sa poreskopravnog aspekta, a često je zaštita prava autora, odnosno umetnika ili drugih nosilaca prava dodatno osigurana i kroz krivičnopravnu zaštitu. Činjenica da umetnost ne poznaje granice, a promet umetničkih dela i prava na istima je nemoguće potpuno kontrolisati, veliki je izazov za ovu pravnu regulativu i donosi potrebu za prekograničnom saradnjom nadležnih institucija.
Odgovore na pitanja koja proizilaze iz odnosa umetnosti i prava zainteresovana lica dugo su mogla da pronađu samo tumačeći različite propise ili baveći se različitim pravnim oblastima. Ova pitanja na jednom mestu obrađuje monografija Pravo likovnih umetnosti advokata Dragana Milića, koja se bavi autorskim pravom na umetničkim delima, reprodukovanjem umetničkih dela, uticajem novih tehnologija, prometom i autentifikacijom originala, osiguranjem umetničkih dela, umetničkim delima kao kulturnim dobrima i slobodom umetničkog izražavanja.
Pravna pomoć u oblasti prava umetnosti
Pravnu pomoć umetnicima, galerijama, kolekcionarima, muzejima i drugim učesnicima na tržištu umetnina pružamo naročito u vezi sa:
- ostvarivanjem i zaštitom autorskih prava na umetničkim delima;
- izradom i pregledom ugovora o prodaji, komisionoj prodaji, izlaganju i pozajmici umetničkih dela;
- licenciranjem i merčendajzingom autorskih i umetničkih dela;
- prometom i iznošenjem kulturnih dobara iz zemlje.
Za konkretan slučaj kontaktirajte nas.