Napomena: Tekst je objavljen 20. februara 2018. godine i prikazuje stanje propisa i tržišta na dan objave. U međuvremenu je izmenjen regulatorni okvir tržišta kapitala, a oblast digitalne imovine posebno je zakonski uređena. Tekst ne predstavlja prikaz trenutno važećih propisa.

Fjučersi predstavljaju standardizovane finansijske derivate, odnosno ugovore o kupoprodaji određene imovine na određeni dan u budućnosti i po unapred određenoj ceni. Fjučers ugovorom se kupac obavezuje da predmetnu robu kupi unapred određenog dana i po unapred određenoj ceni, bez obzira na tržišnu cenu predmeta ugovora u trenutku realizacije.

Prema Zakonu o tržištu kapitala, koji je bio na snazi u vreme objavljivanja ovog teksta, fjučersi spadaju u izvedene finansijske instrumente. Ugovor može predvideti fizičku isporuku predmeta ugovora ili novčano namirenje, odnosno isplatu razlike između ugovorene cene i cene predmeta ugovora na dan dospeća.

U praksi, fjučers ugovor se koristi u cilju upravljanja rizikom, odnosno njegovog smanjenja za slučaj promene cene određene imovine u budućnosti (npr. avio kompanije se štite od iznenadnog povećanja cene kerozina na tržištu).

Pogodni su kao strateška investicija koju investitori uključuju u svoj portfolio kako bi izbalansirali promene vrednosti, posebno imovine sa visokim nivoom fluktuacije i nestabilnosti cena. To im omogućava manja odstupanja od predviđenih budžeta i biznis planova.

Fjučersima se, kao standardizovanim ugovorima, po pravilu trguje na organizovanim tržištima, i to i pre njihovog dospeća, što može doprineti njihovoj likvidnosti.

Standardizovani robni fjučersi razvili su se u SAD tokom XIX veka, pre svega na čikaškoj berzi Chicago Board of Trade (CBOT), osnovanoj 1848. godine. Finansijski fjučersi pojavili su se 1972. godine, osnivanjem International Monetary Market u okviru Chicago Mercantile Exchange (CME), a Čikago je u narednim decenijama ostao centralno mesto za trgovinu fjučersima i drugim finansijskim derivatima u svetu.

Kasnije se deo trgovine razvio i na London International Financial Futures Exchange (LIFFE), a fjučersi su našli široku primenu na svim značajnijim svetskim tržištima kapitala.

Fjučersi se razlikuju od opcija, koje predstavljaju posebnu vrstu finansijskih derivata i ugovornoj strani daju pravo, ali ne i obavezu, da kupi (call opcija) odnosno proda (put opcija) određenu imovinu u budućnosti.

DUGE I KRATKE FJUČERS POZICIJE

Fjučers ugovor se zaključuje na duge i kratke pozicije.

Zauzimanjem duge pozicije (long) investitor očekuje rast cene osnovne imovine, dok zauzimanjem kratke pozicije (short) očekuje njen pad. Dobitak ili gubitak zavisi od promene cene fjučers ugovora i načina zatvaranja pozicije, odnosno konačnog namirenja. Fjučersima se može trgovati i bez fizičkog posedovanja osnovne imovine.

Pored ostvarivanja svrhe smanjenja rizika, pojedini investitori ulaze u posao sa fjučers ugovorima radi špekulativnih aktivnosti i ostvarenja profita. Tako na primer, idu na duge pozicije kada je cena robe niska, a često pristupaju prodaji ugovora i pre isteka, po višoj ceni od ugovorene.

BITCOIN FJUČERSI

Kako fjučersi odavno nisu namenjeni samo trgovini fizičkom imovinom, već i finansijskim sredstvima (npr. državnim obveznicama i hartijama koje omogućavaju prinose od kamata), krajem 2017. godine, najpre na Cboe i CME Group berzama u Čikagu, pojavili su se i modeli ovog pravnog posla koji se odnose na Bitcoin.

U tom slučaju, ugovor se zasniva na ceni Bitcoin-a u budućnosti, odnosno predstavlja jednu vrstu opklade da li će cena ove kriptovalute u budućnosti rasti ili padati.

Ova novina omogućila je da u trgovinu kriptovalutama uđu i investitori koji nisu zainteresovani za sticanje vlasništva nad kriptovalutama, već samo žele, mahom iz špekulativnih razloga, da na nestabilnoj ceni Bitcoina ostvare zaradu u budućnosti.

Fjučersi se i inače ubrajaju u rizičnije finansijske instrumente, a kada je osnovna imovina Bitcoin, nivo preuzetog rizika je veoma visok. Velika kolebljivost cene otvara mogućnost visoke zarade, ali i visokih gubitaka.

Cboe i CME su nove Bitcoin fjučerse početkom decembra 2017. godine prijavili američkoj Komisiji za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) u postupku samosertifikacije. Tržište je njihovo pokretanje doživelo kao pozitivan signal za Bitcoin, iako to nije značilo opštu legalizaciju Bitcoina, već samo trgovinu regulisanim derivatima čija je vrednost vezana za njegovu cenu. Cena Bitcoina je u danima nakon pokretanja prvih Bitcoin fjučersa na Cboe berzi nastavila da raste i sredinom decembra 2017. godine približila se psihološkom pragu od 20.000 USD.

Prvi Bitcoin fjučersi na Cboe berzi dospeli su 17. januara 2018. godine, kada je cena njihovog konačnog novčanog poravnanja iznosila 10.900 USD, na osnovu referentne aukcijske cene Bitcoina na berzi Gemini.

Pored špekulanata, u posao sa Bitcoin fjučersima ušli su i vlasnici kriptovaluta, koji na ovaj način žele da umanje rizik od daljeg investiranja u Bitcoin.

Međutim, uvođenje Bitcoin fjučersa na regulisana tržišta nije imalo konstantan pozitivan uticaj na cenu ove kriptovalute. Skepticizam povodom različitih pristupa regulaciji i oprečni stavovi iz različitih zemalja o budućnosti Bitcoina i ICO projekata bili su i dalje prisutni na tržištu i predstavljali su smetnju za dalji kontinuirani rast investicija u ovu vrstu kapitala.

Advokat Dragan Milić

Povezani tekstovi:

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet i informativnog je karaktera, u skladu sa uslovima korišćenja ove veb prezentacije.